Vajld je maestro pera, i svaka njegova rečenica puna je dubokih misli umotanih u vanvremensku lepotu. Priča o sebičnom džinu, koji otkriva suštinsku lepotu života više je od obične bajke. Pisac kroz nju istražuje teme poput altruizma, žrtvovanja i vrednosti ljubavi i saosećanja. Glavni likovi su nezaboravni, a džin, iako na prvi pogled deluje sebično, krije iskreno ljudsko srce. U knjizi su predstavljeni različiti aspekti ljudske prirode. Nasuprot džinu, koji u početku simbolije egoizam, deca koja ulaze u vrt simbolizuju iskrenost i prijateljstvo. Njihova nevinost i ljubav prema vrtu postepeno tope ledeno srce ovog „negativca“. Vajld vešto koristi i motive prirode i vremenskih promena da dodatno istakne džinovu transformaciju. Vrt se menja zajedno sa promenama u njegovom srcu, od surove zime do prolećne idile. Bajka je univerzalna poruka o mogućnosti transformacije kroz ljubav. Svet postaje divnije mesto, kada otvorimo svoje srce i pružimo ruku prijateljstva onima koji su oko nas.