Laguna - Oskar Vajld - Knjige o kojima se priča
Oskar Vajld

Oskar Vajld

Oskar Fingal O’Flaherti Vils Vajld rođen je 16. oktobra 1854. godine u Dablinu u znamenitoj porodici irskih intelektualaca. Erudicija, elokvencija i ekscentričnost po kojima je Oskar Vajld kroz život i istoriju postao prepoznatljiv umnogome su poticale iz kuće.

Diplomiravši na univerzitetu Triniti u Dablinu, Oskar Vajld je nastavio studije na koledžu Modlen u Oksfordu. Redovno je pisao umetničku kritiku i 1881. godine objavio debitantsku zbirku poezije pod nenametljivim naslovom Pesme (Poems).

Početkom 1882. godine Vajld se otisnuo preko Atlantika i upustio u jednogodišnju turneju po Severnoj Americi, gde je kao samoproklamovani „apostol esteticizma“ držao nesvakidašnja predavanja o savremenoj poeziji i uređivanju enterijera. Do kraja turneje, Vajld je stasao u dendija koji pleni ličnom filozofijom i u umetnika spremnog da krene put književnog ostvarenja.

Po povratku iz Sjedinjenih Država, Vajld se oženio Konstancom Lojd. Skućivši se u Čelziju, mladi bračni par je uskoro dobio dva sina. Krajem 1886. godine Vajld se prihvatio uređivanja magazina Ženski svet (The Woman’s World), u kom je nastojao da afirmiše ženske umetničke i društveno-političke poduhvate. Sredinom 1888. godine, Vajld je objavio Srećnog kraljevića i druge bajke, zbirku romansiranih alegorijskih priča koje je pripovedao svojim sinovima.

Srećni kraljević obeležio je početak najplodnijeg spisateljskog perioda u Vajldovoj karijeri. Usledile su još dve zbirke kratke proze, iz kojih su se izdvojile humorističke misterije „Zločin lorda Artura Sevila“ i „Kantervilski duh“. U istom razdoblju nastala je i pripovetka „Portret gospodina V. H.“, koja kroz intrigu i romansu fabulira književno-istorijske polemike o identitetu mladića kom je Šekspir posvetio svoje sonete. Zbirka Namere iz 1891. godine objedinila je Vajldove eseje i platonističke dijaloge. Vanredan primer Vajldove esejističke proze je „Duša čoveka u socijalizmu“, nadahnuta društveno-politička rasprava koja priziva utopijsku viziju socijalističkog uređenja kroz individualnu ostvarenost svakog građanina ponaosob. Vajldov jedini roman Slika Dorijana Greja predstavljao je krunu ovog perioda. U februaru 1895. godine postavljena je farsična komedija Važno je zvati se Ernest (The Importance of Being Earnest), koja se ispostavila kao Vajldov poslednji scenski podvig i remek-delo engleske drame.

Vajldova ljubavna veza sa kapricioznim lordom Alfredom Daglasom imala je za ishod tri skandalozna suđenja u proleće 1895. Doživotno osramoćen i slomljenog zdravlja, Vajld se po puštanju na slobodu sklonio u kontinentalnu Evropu, gde je pod lažnim imenom proveo ostatak života kao izgnanik.

Skrhan porazima i poniženjima, umro je u Parizu 30. novembra 1900. godine, ne dočekavši novi vek u kom će njegov legat doživeti preporod.

Zašto su nam bajke potrebne: Dženet Vinterson o Oskaru Vajldu

07.09.2021.
Magične bajke za decu Oskara Vajlda često su zanemarivane, ali su pravo uživanje i ukazatelj toga koliko je mašta važna za sve nas – i za mlade i za stare. „U daljini, kao savršen biser, može ...
više

Prikaz čuvenog klasika „Slika Dorijana Greja“ Oskara Vajlda

26.07.2019.
Vajldova genijalna, prikriveno moralistička priča o mladosti, lepoti i pokvarenosti, po objavljivanju dočekana je sa žestokim negodovanjem. Kritike su bile stravične, prodaja je loše išla i tek je mno...
više

U ediciji Klasici književnosti za decu – „Bajke“ Oskara Vajlda

03.08.2021.
Jedan od najvećih književnika viktorijanskog doba Oskar Vajld autor je nezoabilaznih priča za decu koje Laguna objavljuje u knjizi „Bajke“. Od Srećnog Princa, koji se rastaje od svega što ima kako ...
više

Klasik svetske književnosti „Slika Dorijana Greja“ Oskara Vajlda u knjižarama od 4. jula

28.06.2019.
„Slika Dorijana Greja“ je najpoznatije delo i jedini objavljeni roman Oskara Vajlda.   Pišući o grehu i savesti, širini velegrada i teskobi duše, Oskar Vajld u ovom romanu uspostavlja klaustrof...
više
životinje kao književni junaci laguna knjige Životinje kao književni junaci
17.09.2021.
Bilo da su samo ljubimci glavnog junaka, bilo alegorija u koju je autor uvio ideju, životinje kao književni junaci prirastaju srcu ponekad i mnogo više od samih protagonista. S vremenom neki od ovih l...
više
margaret atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše sluškinjinu priču  laguna knjige Margaret Atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše „Sluškinjinu priču“
17.09.2021.
Način na koji Margaret Atvud na stranicama svog distopijskog remek-dela „Sluškinjina priča“ preobražava američku demokratiju u diktaturu već više od tri decenije kod čitalaca izaziva zaprepašćenje i n...
više
kako ezoterički projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat laguna knjige Kako „ezoterički“ projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat
17.09.2021.
U nemačkom gradu Tibingenu, tri univerzitetska profesora su osmislila 2017. godine projekat Kasandra – incijativu koja predlaže da se romani koriste u proučavanju političkih situacija. Ideja jeste bil...
više
šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo laguna knjige Šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo
17.09.2021.
U izdavačkoj industriji popularnost književnih žanrova se menja shodno interesovanjima čitalaca. U vremenima kada je sve neizvesno, teško je odrediti da li je baš vaš roman ono što zadovoljava trenutn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.