Mart nam je ovoga puta podario knjige koje su nas vodile u potpuno različite svetove – prave i izmaštane, nekadašnje i trenutne, mračne i pune nade. Od Vesterosa i Versaja, preko antičkog Rima, do skandinavskih zatvora i savremenog Tokija, naslovi koje vam ovoga puta preporučujemo garantovano će vas uvući među svoje korice i otvoriti vam nove vidike.

Ukoliko ste grozničavo pratili promotivnu turneju filma „Zlica“ i grčevito stiskali svoj čarobni štapić u iščekivanju nastavaka ovog filmskog blokbastera – imamo za vas malo iznenađenje: originalnu filmsku adaptaciju „Čarobnjaka iz Oza“ iz 1910. godine.

Interesovanje za istoriju braka proisteklo je iz mog zanimanja za istoriju privatnog života, kao i za istoriju „malih“, običnih ljudi, koji su najčešće ostajali u senci glavnih istorijskih tokova. Naše predstave o običnom čoveku u prošlosti, o njegovoj svakodnevici, privatnom i bračnom životu, uglavnom se zasnivaju na etnografskim zapisima i usmenom predanju.

Pre gotovo osam godina, 4. aprila 2018, na sceni „Danilo Bata Stojković“ igrom šest likova oživela je priča iz romana „Osama“ Vladimira Kecmanovića. Predstava pod rediteljskim vođstvom Darka Bajića, koji je uz Kostu Peševskog radio i dramatizaciju, tog aprila je premijerno izvedena uz ovacije koje ne jenjavaju skoro čitavu deceniju. „Osama – Kasaba u Njujorku“ će 16. marta biti izvedena 150. put pred publikom Zvezdara teatra, koja se ovoj predstavi vraća i po nekoliko puta!

Sa književnicom Marinom Jasinskom razgovarali smo o knjizi „32. avgust“, koja je deo njenog popularnog serijala fantastike za decu, i saznali šta se to zbilo u malenom gradu Kristalinsku, šta je Osmosvet i gde žive napušteni snovi.

Mi ne tražimo da naše priče uvek imaju neki smisao, važno je da su zanimljive. Samo belci hoće da imaju objašnjenje za sve i da znaju razlog svemu, citirao je poeziju Eskima sa Grenlanda književnik Enes Halilović (Novi Pazar, 1977) na početku svog novog romana „Bekos“ (Laguna, 2025) za koji je nedavno dobio nagradu „Beogradski pobednik“ za najbolji roman objavljen prošle godine.

Najnovija publicistička knjiga Džejmsa Patersona „Tajni život knjižara i bibliotekara“ vodi nas iza kulisa života i rada svakodnevnih heroja književnog sveta: knjižara i bibliotekara.

Dobro došli u još jednu epizodu podkasta „Bukmarker“ – najdužu do sada! A razlog tome je naš gost pisac i scenarista Dejan Stojiljković. Ovoga puta imali smo višestruki povod za razgovor! Najaktuelniji je svakako dugoočekivana premijera treće sezone serije „Senke nad Balkanom“, za koju je Stojiljković pisao scenario.

Svojim prethodnim romanima, koji su nagrađeni uglednim književnim priznanjima, uspešno dramatizovani, postavljeni na pozorišne scene i ekranizovani, Stefan Tićmi (Leskovac, 1992) uspeo je i u nečemu što je u ovom času možda čak i teže postići: stekao je istinsku naklonost mladih i ne samo mladih čitalaca.

Odmah da vam kažem da su meni kapibare vazda nekako sumnjive bile: nit prasići, nit vombati, sisari, a vole da se povazdan brčkaju u vodi, tačno kao neki špijuni koju prerušeni nešto mute! Stoga me uopšte nije začudilo što su se u veseloj knjizi „Tri kapibare s one strane ograde“ dale u misiju i upustile u avanturu – tačno sam znao da imaju to u sebi!

Ako mogu Britanci da objave kratke istorije svih mogućih i nemogućih krajeva sveta, zašto ne bismo imali i mi jedan sažeti, ljupko-zbrčkani, priručnik o bivšoj nam domovini koja se ponosito širila od Vardara pa do Triglava, od Bačke pa do Jadrana?

„Kratka istorija sveta u 50 laži“ Nataše Tid nije klasičan uvid u povest, niti je tek zbirka zanimljivih anegdota iz prošlosti. Posredi je delo koje čitaoca vodi kroz skrivenu istoriju sveta – povest laži koje nisu bile samo greške ili nesporazumi, već svesno konstruisani narativi sa dalekosežnim posledicama.