Mart nam je ovoga puta podario knjige koje su nas vodile u potpuno različite svetove – prave i izmaštane, nekadašnje i trenutne, mračne i pune nade. Od Vesterosa i Versaja, preko antičkog Rima, do skandinavskih zatvora i savremenog Tokija, naslovi koje vam ovoga puta preporučujemo garantovano će vas uvući među svoje korice i otvoriti vam nove vidike.

Ukoliko ste grozničavo pratili promotivnu turneju filma „Zlica“ i grčevito stiskali svoj čarobni štapić u iščekivanju nastavaka ovog filmskog blokbastera – imamo za vas malo iznenađenje: originalnu filmsku adaptaciju „Čarobnjaka iz Oza“ iz 1910. godine.

Interesovanje za istoriju braka proisteklo je iz mog zanimanja za istoriju privatnog života, kao i za istoriju „malih“, običnih ljudi, koji su najčešće ostajali u senci glavnih istorijskih tokova. Naše predstave o običnom čoveku u prošlosti, o njegovoj svakodnevici, privatnom i bračnom životu, uglavnom se zasnivaju na etnografskim zapisima i usmenom predanju.

Pre gotovo osam godina, 4. aprila 2018, na sceni „Danilo Bata Stojković“ igrom šest likova oživela je priča iz romana „Osama“ Vladimira Kecmanovića. Predstava pod rediteljskim vođstvom Darka Bajića, koji je uz Kostu Peševskog radio i dramatizaciju, tog aprila je premijerno izvedena uz ovacije koje ne jenjavaju skoro čitavu deceniju. „Osama – Kasaba u Njujorku“ će 16. marta biti izvedena 150. put pred publikom Zvezdara teatra, koja se ovoj predstavi vraća i po nekoliko puta!

„Niko nije rekao da će biti lako“, naslov je knjige našeg narednog gosta – psihijatra i psihoterapeuta Stefana Jerotića, dok podnaslov ove knjige „Razgovori koji leče dušu“ pristaje na najbolji način.

U razgovoru za Elle.hr Srđan Dragojević nam otkriva zašto ga fascinira suvremena kultura vidljivosti, koliko je tanka granica između satire i horora, te zašto su njegovi likovi uvijek pomalo opasni, a nevjerojatno stvarni.

Sa književnicom Marinom Jasinskom razgovarali smo o knjizi „32. avgust“, koja je deo njenog popularnog serijala fantastike za decu, i saznali šta se to zbilo u malenom gradu Kristalinsku, šta je Osmosvet i gde žive napušteni snovi.

Mi ne tražimo da naše priče uvek imaju neki smisao, važno je da su zanimljive. Samo belci hoće da imaju objašnjenje za sve i da znaju razlog svemu, citirao je poeziju Eskima sa Grenlanda književnik Enes Halilović (Novi Pazar, 1977) na početku svog novog romana „Bekos“ (Laguna, 2025) za koji je nedavno dobio nagradu „Beogradski pobednik“ za najbolji roman objavljen prošle godine.

Roman „Puter“ japanske autorke Asako Juzuki (1981) jedna je od onih knjiga koje se ne daju lako „dekodirati“, ni žanrovski ni emocionalno. Iako je posredi štivo sa moćnom krimi pričom i snažnim elementima psihološkog trilera, ono ne osvaja zapletom, već pridobija čitaoca kroz detalje, ponavljanja, kroz sitne promene u percepciji sveta.

Španskoj spisateljici Mamen Sančes nije bilo nimalo lako da nakon hita „Sreća je piti čaj sa tobom“, koji je nekoliko godina nakon izdavanja čak i kod nas još uvek pri vrhu liste najprodavanijih izdanja, osmisli i napiše svoju drugu knjigu i ne razočara.

Ne dešava se često da prevodilac postane glavni junak knjige, ali u romanu „Pisma Kafki“ autorke Kristin Estime to se ipak dogodilo. Inspiraciju za ovu knjigu predstavljala su Kafkina „Pisma Mileni“, jedino Kafkino delo koje nam, uz Kafkina „Pisma prijateljima i srodnicima“, pruža uvid u Kafkin privatan život.

Još uvek drhtim. Glava mi je puna, srce preskače otkucaje. Emocije i nešto više od toga – kao da moćan duh lebdi nad mojom glavom, neka čudna svetlost tog duha me prožima, i ne znam gde sam: iznad ili ispod, unutar ili spolja.