Roman „Puter“ japanske autorke Asako Juzuki (1981) jedna je od onih knjiga koje se ne daju lako „dekodirati“, ni žanrovski ni emocionalno. Iako je posredi štivo sa moćnom krimi pričom i snažnim elementima psihološkog trilera, ono ne osvaja zapletom, već pridobija čitaoca kroz detalje, ponavljanja, kroz sitne promene u percepciji sveta.

Španskoj spisateljici Mamen Sančes nije bilo nimalo lako da nakon hita „Sreća je piti čaj sa tobom“, koji je nekoliko godina nakon izdavanja čak i kod nas još uvek pri vrhu liste najprodavanijih izdanja, osmisli i napiše svoju drugu knjigu i ne razočara.

Ne dešava se često da prevodilac postane glavni junak knjige, ali u romanu „Pisma Kafki“ autorke Kristin Estime to se ipak dogodilo. Inspiraciju za ovu knjigu predstavljala su Kafkina „Pisma Mileni“, jedino Kafkino delo koje nam, uz Kafkina „Pisma prijateljima i srodnicima“, pruža uvid u Kafkin privatan život.

Još uvek drhtim. Glava mi je puna, srce preskače otkucaje. Emocije i nešto više od toga – kao da moćan duh lebdi nad mojom glavom, neka čudna svetlost tog duha me prožima, i ne znam gde sam: iznad ili ispod, unutar ili spolja.

Svojim prethodnim romanima, koji su nagrađeni uglednim književnim priznanjima, uspešno dramatizovani, postavljeni na pozorišne scene i ekranizovani, Stefan Tićmi (Leskovac, 1992) uspeo je i u nečemu što je u ovom času možda čak i teže postići: stekao je istinsku naklonost mladih i ne samo mladih čitalaca.

Odmah da vam kažem da su meni kapibare vazda nekako sumnjive bile: nit prasići, nit vombati, sisari, a vole da se povazdan brčkaju u vodi, tačno kao neki špijuni koju prerušeni nešto mute! Stoga me uopšte nije začudilo što su se u veseloj knjizi „Tri kapibare s one strane ograde“ dale u misiju i upustile u avanturu – tačno sam znao da imaju to u sebi!

Ako mogu Britanci da objave kratke istorije svih mogućih i nemogućih krajeva sveta, zašto ne bismo imali i mi jedan sažeti, ljupko-zbrčkani, priručnik o bivšoj nam domovini koja se ponosito širila od Vardara pa do Triglava, od Bačke pa do Jadrana?

„Kratka istorija sveta u 50 laži“ Nataše Tid nije klasičan uvid u povest, niti je tek zbirka zanimljivih anegdota iz prošlosti. Posredi je delo koje čitaoca vodi kroz skrivenu istoriju sveta – povest laži koje nisu bile samo greške ili nesporazumi, već svesno konstruisani narativi sa dalekosežnim posledicama.