Laguna - Bukmarker - Intervju sa Miomirom Petrovićem u Danasu - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Intervju sa Miomirom Petrovićem u Danasu

Miomir Petrović, autor romana „Bakarni bubnjevi“ koji se našao među 15 potencijalnih dobitnika NIN-ove nagrade

Pravi umetnici ne poznaju partijsku disciplinu

 Deseti roman Miomira Petrovića, „Bakarni bubnjevi“ u izdanju Lagune, predstavljen na minulom Sajmu knjiga, već je stekao poštovaoce među intelektualno radoznalim čitaocima, a upravo je ušao i u uži izbor za NIN-ovu nagradu, među 14 drugih romana.

Karakterističnim neobaroknim rukopisom, Petrović vešto gradi trilerski zaplet u kome se prepliću alternativna istorija Beograda, zavere tajnih društava i mračna budućnost prestonice. I u ovom delu, autor „Persijskog ogledala“ i „Lisičjeg ludila“ eksperimentiše sa žanrovima u rasponu od poetske proze do horora, podstičući čitaoce da kao i njegovi junaci tragaju za sopstvenim identitetom i smislom u vremenu u kome su mnoge vrednosti obesmišljene.

- Prisustvo mitskih matrica nije tako teško otkriti u mojim knjigama. Mit je, kao termin, u savremenoj civilizaciji izuzetno nepopularan, a budući da se inače u životu bavim nepopularnim stvarima pretvarajući ih u popularne, interesovanje za mit dođe kao sasvim prirodan izbor. Verujem u nevidljive svetove. Mitske matrice jesu odraz jednog nevidljivog i nepojamnog sveta i samim tim verujem u snagu mita. Osećam se kao misionar čija je dužnost da određene slojeve nesvesnog, kolektivnog pamćenja i kulturološkog obrasca održavam živim kroz veoma modernu formu. Problem sa recepcijom mita u savremenom umetničkom delu je ideološke, a ne estetske prirode. Glavni kritizeri prošlog političkog perioda u kome smo živeli vezuju mit sa nazadnim, arhajskim, superkonzervativnim. Ono što oni nažalost ne vide, a ja i te kako vidim, jeste da neminovno i oni sami proizvode nove mitske obrasce, jer svaka epoha pokušava da dokaže svoju vrednost time što pronalazi nukleuse te iste vrednosti u prošlosti svoje zajednice. Mitološko je, dakle, neminovno u svakoj od svih mogućih sadašnjosti.

l U novom romanu pišete i o uličnim sukobima u Beogradu u neodređenoj budućnosti. Plašite li se svojih vizija?

- Kada sam pisao „Bakarne bubnjeve“ nisam mogao da pretpostavim da će se budućnost, predstavljena u romanu, tako brzo poistovetiti sa realnošću. To je roman o borbama antiglobalista i globalista, levih i desnih, borba uličnih grupa u futurističkom Beogradu gde se neprestano sudaraju paravojske s košmarno različitim vrednostima i metodama borbe. Ovaj roman jeste jedna apokaliptična vizija naše sredine i ostaje mi da se nadam da će biti samo vizija i da neće prerasti u realnost.

l U „Bakarnim bubnjevima“, kao i u romanu „Lisičje ludilo“, iznosite stavove o stvarnosti u Srbiji i to činite na suptilan način. Danas su kod nas prilično uvažavani pisci čiji je rukopis angažovan.

- Oduvek sam imao odijum prema otvorenom, brutalnom angažmanu u književnosti. Svaka književnost je angažovana u trenutku u kome nastaje jer je drama o kojoj pisac priča uslovljena spoljnim okolnostima. Kada logoraši u Aušvicu izvode koncert klasične muzike, samom činjenicom u kojim okolnostima taj koncert nastaje, čini izvođenje Baha ili Betovena angažovanim. Ja sam uvek za neki suptilniji, subverzivniji angažman u rasponu od Džojsa pa sve do Kucija. Dakle, za transpoziciju umesto feljtonizma.

l Da li književnost ili umetnost uopšte mora biti bezopasna da bi bila prihvaćena u savremenom potrošačkom društvu?

- To je individualna potreba na koje potrošačko društvo ne vrši nikakav uticaj. Da bi bio slobodan, a čovek tome teži, rešenje traži ili u uslovima u kojima živi ili u samom sebi. Svaki umetnik nužno opominje i u tome je njegova angažovanost. Kad nema opomene - nema ni umetnosti. Dužnost umetnika je da postavlja neprijatna pitanja, a dužnost političara je da daje prijatne odgovore. U tome se nepobitno razlikuju umetnost i politika. Pravi umetnici ne poznaju partijsku disciplinu, oni se ne mogu naći na listama partija, a što su autentičniji, kao umetnici, to je površnije njihovo političko angažovanje. I to su naučili svi oni inteligenti šefovi stranaka u ovoj sredini. Umetnik ne ume da bude poslušan.

Onlajn pisac

Prema sajtu LiteraLog, Miomir Petrović je jedan od retkih domaćih pisaca koji svoja dela i aktivnosti promoviše na internetu. Ima svoju stranicu na Vikipediji, sajt, blog na veb stranici Lagune, a putem grupa na Fejsbuku autor redovno informiše fanove o promocijama i drugim događajima. Njegovi poštovaoci mogu da pročitaju i odlomke iz najnovijeg romana na Fejsbuku. - Onlajn komunikacija omogućava direktan razgovor sa čitaocima i prepoznavanje, da kažemo, „ciljne grupe“. Putem onlajn prezentacije pisac može da oseti koliko je i kakvo interesovanje za to što radi i da dobije povratnu informaciju koja može ili ne mora da utiče na stvaranje sledeće prozne celine, ali koja se mora registrovati, kaže Miomir Petrović.

AUTOR: MAJA VUKADINOVIĆ
Izvor: Danas


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prvo džordž r r martin, sada patrik rotfus protkletstvo obožavalaca žednih nastavaka laguna knjige Prvo Džordž R. R. Martin, sada Patrik Rotfus: protkletstvo obožavalaca žednih nastavaka
03.08.2020.
U romanu „Mizeri“, fanatična čitateljka Eni Vilks je toliko razočarana sudbinom svoje omiljene književne junakinje Mizeri Čestejn da otima pisca Pola Šeldona i počinje da mu odseca različite delove te...
više
prikaz knjige dejvida grena ubistva pod cvetnim mesecom  laguna knjige Prikaz knjige Dejvida Grena „Ubistva pod cvetnim mesecom“
03.08.2020.
Šokantna priča iz poglavlja američke istorije o ubistvima Indijanaca zbog bogatstva u nafti. Kormak Makarti ponekad napiše fenomenalan američki roman; braća Koen tu i tamo snime veličenstveni ameri...
više
dejan stojiljković da bi nam bilo bolje, svako od nas pojedinačno mora da bude bolji laguna knjige Dejan Stojiljković: Da bi nam bilo bolje, svako od nas pojedinačno mora da bude bolji
03.08.2020.
Niški pisac i scenarista stripova i serija Dejan Stojiljković, autor čuvenog romana „Konstantinovo raskršće“, objavio je novi roman „Dukat za Lađara“, treći deo iz petoknjižja inspirisanog čuveni...
više
filip rot za tinder generaciju laguna knjige Filip Rot za Tinder generaciju
03.08.2020.
„Bilo je to poput onih majica koje su sada sve prijateljice moje ćerke nosile, onih na kojima piše BUDUĆNOST JE ŽENSKOG RODA krupnim slovima. Kako samo marširaju usred bela dana u takvim majicama! A...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.