„Žabe“ – roman koji duhovito raskrinkava režim i politiku rađanja u Kini

Suptilni prikaz tragedija, konfuzije i apsurdnosti jedne politike koja je možda bila neophodna, ali je surovo sprovođena.

Prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost i možda najveći živi kineski pisac Mo Jen nedovoljno je poznat zapadnoj pa samim tim i srpskoj čitalačkoj publici što je propust koji je Laguna sada odlučila da ispravi izvanrednim romanom „Žabe“ koji je sa kineskog prevela Ana Jovanović.

Roman, koji je u Kini objavljen 2009. godine i koji je posvećen piščevoj tetki - ginekologu, pojavio se u jeku žustrih debata u Kini oko „politike jednog deteta“ što je i tema ovog romana. Kao što je često slučaj kod Mo Jena, glavni junak je žena - babica Van koja je prateći politiku rađanja u posleratnoj Kini ženama pomagala kako da se porode tako i da pobace. Van je u mladosti, kao vrsna babica, stekla status dobre vile da bi, kako piše Mirjana Pavlović u pogovoru, potom bila satanizovana pošto je revnosno sledeći direktivu partije obavila veliki broj abortusa, čak i u kasnijm stadijumima trudnoće. Tetka će pokušati da se iskupi tako što će zamoliti supruga umetnike da vaja glinene figurice pobačenih beba.
Iako su neki kritikovali Mo Jena zbog toga da mu je nedostajalo hrabrosti da otvoreno progovori protiv politike rađanja (pisac, kako pišu pojedini kritičari, je lično pogođen ovom praksom jer navodno žali što je njegovo jedino dete žensko), ovaj roman u obliku pisama koja narator šalje uglednom japanskom piscu i dramskog teksta na kraju romana ipak diskretno i na momente duhovito raskrinkava komunistički režim i politiku rađanja u modernoj Kini. Kroz opis života tetke Van, Mo Jen prikazuje istoriju rađanja u selima ali i konfuznu situaciju u Kini gde zahvaljujući ekonomskim reformama seljaci imaju slobodu kretanja pa mogu da rode decu u različitim mestima,dok bogataši koji žele naslednike biraju da plate kazne ili uzimaju ljubavnice.

Kroz kompleksan lik glavne junakinje Mo Jen suptilno prikazuje svu tragediju, konfuziju i apsurdnost jedne politike koja je, možda bila neophodna, ali je surovo sprovođena.

Sam naslov romana je igra reči budući da se reči „beba“ i „žabe“ izgovaraju isto, a istovremeno asocira i na boginju Nuvu, koja je stvorila ljudski rod i barsku životinju koje se sam pisac,kako je napisao u predgovoru tajvanskog izdanja romana, užasava.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik