Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2012.

Roman Priče o crvenom sirku je izazvao ogromnu pažnju i kineske kritike i čitalaca, a zahvaljujući istoimenom filmu reditelja Džang Jimoua, koji je na filmskom festivalu u Berlinu 1988. godine dobio nagradu „Zlatni medved“, proslavio Mo Jena širom sveta.

Okosnicu romana čini borba seljaka protiv Japanaca u drugom kinesko-japanskom ratu (1937–1945) u piščevom fiktivnom zavičaju Gaomi. Naratorov deda, nosač Ju, zaljubljuje se u lepu devojku koju nosi u svadbenoj nosiljci ka kući njenog budućeg muža, gubavog sina imućnog pecirakije. Uskoro odlučuje da ubije i mladinog muža i njenog svekra, pa počinje da živi s njom nastavljajući da proizvodi rakiju od sirka. Rat sve više besni, a Ju sve više napreduje u vojsci i miliciji...

Napuštanjem tradicionalnog linearnog istorijskog narativa (roman se sastoji od pet novela mozaički uklopljenih u jedinstvenu celinu) i preplitanjem mitova i legendi sa surovim pričama iz savremenog doba, narator se kreće napred i nazad u vremenu i prostoru, popunjava praznine u priči i iznosi pretpostavke o osećanjima svojih predaka iz različitih uglova. U jednom intervjuu iz 2003. godine, Mo Jen objašnjava razloge velikog uspeha ovog svog romana: „U njemu je opisan zajednički duh kineskog naroda tog doba posle dugog perioda u kom je lična sloboda suzbijana. Roman predstavlja oslobađanje pojedinca koji se usuđuje da govori, da misli i da dela.“

„Stil i način na koji Mo Jen dočarava svet u svom impresivnom opusu može s punim pravom nazvati ’halucinantni realizam’: likovi u njegovim romanima upuštaju se u obračun sa ratovima, glađu, željama i prirodom; stvarnost koju opisuje prepuna je brutalne agresije, seksualnih opsesija i opšteg prožimanja fizičkog i simboličkog nasilja u živodu kineskog seljaka.“ Ana Sun The Kenyon Review