Ivan Aleksandrovič Gončarov

Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor tri poznata ruska romana Obična priča, Oblomov i Ponor, rođen je 18. juna 1812. godine, u gradu Simbirsku na reci Volgi (današnjem Uljanovsku), u bogatoj trgovačkoj porodici. Pošto je završio nižu školu u privatnom pansionu, majka ga upisuje u trgovačku školu u Moskvi. Gončarov piše kako je osam najboljih godina proveo čameći u školi, u kojoj su ga četiri godine držali u mlađim razredima samo zato što je bio mlađi od drugih, iako je bio najbolji učenik i znao više od svih. Gončarov je naučio grčki jezik da bi se upisao na Moskovski univerzitet. Zajedno sa njim studirali su Mihail Ljermontov, Aleksandar Hercen i Visarion Bjelinski. Nakon studija radio je oko godinu dana kao sekretar gubernatora u Simbirsku. Monoton život malog grada i peripetije činovničkog života biće kasnije prikazani na stranicama njegovih romana. U Peterburg se preselio 1835. i zaposlio kao prevodilac inostrane korespondencije u Ministarstvu finansija. Pisac je zarađivao i tako što je davao privatne časove latinskog i ruskog jezika. Apolon i Valerijan Majkov bili su njegovi učenici i zahvaljujući porodici Majkovih upoznao je Fjodora Dostojevskog, Ivana Turgenjeva i Nikolaja Njekrasova.

Godine 1847. u časopisu Savremenik objavljen je njegov prvi roman Obična priča, u kojem se sukobljavaju romantizam i realizam, dva pogleda na svet tipična za rusko društvo tog vremena. Savremenik je sledeće godine objavio poglavlje iz novog dela na kome je pisac radio pod naslovom „San Oblomova“. Gončarov je 1852. godine prekinuo rad na Oblomovu zbog dvogodišnjeg putovanja oko sveta na fregati Palada. Članovi ekspedicije trebalo je da zaključe trgovinski sporazum sa Japanom, koji je tada bio zatvoren za strance, i da posete i Aljasku i ostrva Ruske imperije u Tihom okeanu. Zadatak Gončarova bio je da vodi brodski dnevnik, prevodi dokumenta sa stranih jezika i da sastavi hroniku pohoda. Pisma koje je slao Majkovima i drugim prijateljima i rođacima postaće osnova za putopis koji će objaviti 1858. godine pod nazivom Fregata Palada.

Posle deset godina rada na tekstu, Gončarov je 1859. godine objavio roman Oblomov. Prvi recenzent ovog dela bio je Lav Tolstoj. Kritika je pohvalama dočekala i roman kao vernu sliku savremene Rusije, ali i glavnog junaka, dobrodušnog spahiju i lenjog sanjara Ilju Oblomova. Oblomovština je proglašena za tipično ruski fenomen, a Oblomov za oličenje ruskog nacionalnog karaktera.

Šezdesetih godina Gončarov je radio kao urednik vladinog časopisa Severna pošta i kao cenzor. Pisac je u državnoj službi stekao visoki čin aktivnog državnog savetnika, što bi u vojsci i mornarici odgovaralo činovima general-majora i kontraadmirala, ali je tokom najvećeg dela svoje karijere radio samo kao prevodilac.

Posao mu nije donosio mnogo novca, ali mu je ostavljao dovoljno slobodnog vremena za književno stvaralaštvo. Penzionisao se 1867. godine, a dve godine kasnije objavio je svoj poslednji roman Provalija. Sumnjajući da je Ivan Turgenjev, njegov bliski prijatelj, plagirao pojedine delove ovog romana, izazvao ga je na dvoboj. Sukob je mirno završen pošto su nezavisne sudije potvrdile da nije bilo povrede autorskih prava.

Ivan Gončarov je umro septembra 1891. godine od upale pluća, pošto je prethodno spalio većinu svojih rukopisa i pisama.

Foto: Wikimedia Commons