Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Nikolaj Vasiljevič Gogolj-Janovski rođen je 1. aprila 1809. godine u selu Veliki Soročonci, nedaleko od Poltave, u porodici neznatnih vlаstelina, Vasilija Afanasjeviča, poklonika pozorišta i autora nekoliko komedija, i Marije Ivanovne, vrlo religiozne žene, starinskih nazora. Od 1821-1828. pohađa gimnaziju u Nježinu. Premda nije bio preterano prilježan učenik, Gogolj sa grupom školskih drugova osniva đačko pozorište, učestvujući u njegovom radu kao scenarista, režiser, scenograf i glumac. Takođe pokreće više đačkih rukopisnih časopisa i almanaha (Meteor književnosti, Zvezda, Sevrna zora) gde objavljuje svoje prve radove. Tokom školovanja, marta 1825, iznenada mu umire otac, o čemu šesnaestogodišnji Nikoša saznaje tek posle mesec dana. To ostavlja dubok trag na njegov dalji duševni razvoj, posebno na odnos prema smrti.

Posle završene mature, decembra 1828, Gogolj stiže u Petrograd i ubrzo stupa u državnu službu kao činovnik ministarstva unutrašnjih dela. Već sledeće 1829. godine, u zasebnom izdanju štampa „idilu u slikama“ Hans Kjuheljgarden, čiji će gotovo čitav tiraž uništiti, pošto je u Moskovskom telegrafu pročitao negativni prikaz N. A. Poljevova. Jedno kratko vreme tokom 1830/31. predaje istoriju u ženskoj školi. Iste godine, upoznaje se sa Žukovskim i Pletnjovom, a preko njih i sa Puškinom. Nakon objavljivanja prve zbrke priča Večeri u selcetu bluzu Dikanjke (1831/32) sazdanoj na stilizaciji usmenog kazivanja i iluziji skaza, kako već o tome kasnije piše Boris Ejhenbaum, Gogolj doživljava prvi značajni književni uspeh. Puškin knjigu dočekuje sa oduševljenjem i pohvalama („kakva veselost i iskrenost, bez imalo izveštačenosti; u našoj književnosti nije bilo ničeg sličnog“), i objavljuje vrlo pohvalnu recenziju u svom časopisu Savremenik, čiji će saradnik ubrzo posatati i sam Gogolj. Time počinje najuspešnija decenija piščevog života, tokom koje je objavio gotovo sva svoja značajna ostvarenja. U školskoj 1834/35. predaje istoriju na Petrogradskom univerzitetu, a već 1835. objavljuje dve nove zbirke – Mirgorod, gde su skupljene novele iz ukrajinskog varoškog života, među njima i „Taras Buljba“, kao i zbornik mešovitih proznih tekstova, Arabeske, u kojem se pored literarnih, filozofskih i likovnih eseja nalaze i tri dela iz zamišljenog, ali nikad do kraja uobličenog ciklusa Petrogradske pripovetke (pored „Nevskog prospekta“, „Portreta“ i „Zapisa ludaka“ iz date zbirke, u taj ciklus se svrtstavaju i priče „Nos“ i „Kočija“ iz 1836, te „Šinjel“ i „Rim“ iz 1842). Naredna, 1836. godina na pozornicu izvodi Gogolja kao dramskog pisca – u Moskvi i Petrogradu postavljene su njegove najpoznatije komedije – Revizor i Ženidba, ali bez većeg uspeha kod šire publike.

Juna 1836. Nikolaj Vasiljevič kreće na put po zapadnoj Evropi, boravi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Austriji, Češkoj, a najviše u Italiji. Putovanje traje punih 12 godina, u Rusiju dolazi na kratko, u dva navrata, 1839/40, a zatim i u zimu 1841/42, kada objavljuje Mrtve duše, te prvo izdanje Sabranih dela. Posle toga, Gogolj zapada u dramatičnu stvaralačku krizu, praćenu ozbiljnom duševnom pometnjom. Pokušava da do kraja ostvari zamisao o troelnom sklopu Mrtvih duša, i nezadovoljan napisanim, sredinom 1845. spaljuje nedovršeni rukopis. 1847. objavljuje knjigu moralističke i religiozne proze Izabrana mesta iz prepiske s prijateljima koja je dočekana „na nož“. U proleće 1848. odlazi na hodočašće u Palestinu, posle čega se vraća u Rusiju i uglavnom živi u Moskvi, kod prijatelja A.P. Tolstoja, u kući na Velikoj Nikitinskoj ulici. Potpuno se predaje duhovnom podvizanju, piše „Razmišljanja o božastvenoj liturgiji“ i niz ispovednih i religioznih spisa, koji su objavljeni posthumno. Početkom 1852. prestaje da uzima hranu i odbija medicinsku pomoć. U noći između 11. i 12. februara (po starom kalendaru) pali završenu verziju drugog dela Mrtvih duša i ubrzo posle toga, 21. februra 1852, umire. Sahranjen je na groblju manastira Svetog Danila u Moskvi, a 1931. njegovi posmrtni ostaci preneti su na Novodevičje groblje. Nedugo posle toga, 1940, pored Gogolja je sahranjen Mihail Bulgakov.
 

Čekajući Gogolja – „Mrtve duše“

24.09.2018.
A sada, evo prevare koja će ubrzati puls svakog novoruskog biznismena: obilazite unutrašnjost zemlje, kupite imena na hiljade pokojnih kmetova, a zatim ih stavite pod lažnu hipoteku kao svoju imovinu ...
više

Gogoljeve „Mrtve duše“ su opako zabavna satira

12.09.2018.
„Mrtve duše“, roman za koji je smatra da je najpopularniji od mnogobrojnih ruskih klasika, počinje neprimetnim dolaskom tajanstvenog Čičikova u gradić N.. Potpuno bezličan, Čičikov bi sa lakoćom proša...
više

Remek-delo Nikolaja Gogolja „Mrtve duše“ od 31. avgusta u prodaji

27.08.2018.
Edicija „Klasici svetske književnosti“ bogatija je još jedan naslov ‒ jedini roman Nikolaja Gogolja „Mrtve duše“.   Ovo remek-delo ruske književnosti sadrži predgovor Tanje Popović i Gogoljevo ...
više
van gogh se družio sa fanovima u delfi knjižari jovan jovanović zmaj u novom sadu laguna knjige Van Gogh se družio sa fanovima u Delfi knjižari „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu
18.06.2019.
Polazna tačka dvonedeljne turneje Zvonimira Đukića Đuleta, frontmena našeg čuvenog rok sastava Van Gogh, bio je Novi Sad, gde je 17. juna u Delfi knjižari „Jovan Jovanović Zmaj“ potpisivao novu knjigu...
više
sloboda izbora je preduslov da deca uživaju u čitanju tokom leta laguna knjige Sloboda izbora je preduslov da deca uživaju u čitanju tokom leta
18.06.2019.
Suprotno opšte uvreženom shvatanju, u današnje vreme većina dece ne gleda na čitanje tokom leta kao na neku vrstu obaveze. Više od polovine (59%) dece uzrasta od 6 do 17 godina kažu da „zaista uživaju...
više
pravila igre života u zakonima sudbine ridigera dalkea laguna knjige Pravila igre života u „Zakonima sudbine“ Ridigera Dalkea
18.06.2019.
Glavna teza Ridigera Dalkea je da se svako ljudsko biće mora upoznati sa „hijerarhijom životnih zakona“ i njenim individualnim komponentama kako bi postiglo prosvetljenje. Štaviše, on uz pomoć primera...
više
razlozi zbog kojih volimo ljubavne romane laguna knjige Razlozi zbog kojih volimo ljubavne romane
18.06.2019.
Bili mladi ili stari, muškarac ili žena, svako od nas se nada da će u životu pronaći ljubav. U najboljem slučaju, bez problema ćemo pronaći ljubav svog života, nekoga sa kim ćemo biti srećni. Mnogi od...
više