Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Nikolaj Vasiljevič Gogolj-Janovski rođen je 1. aprila 1809. godine u selu Veliki Soročonci, nedaleko od Poltave, u porodici neznatnih vlаstelina, Vasilija Afanasjeviča, poklonika pozorišta i autora nekoliko komedija, i Marije Ivanovne, vrlo religiozne žene, starinskih nazora. Od 1821-1828. pohađa gimnaziju u Nježinu. Premda nije bio preterano prilježan učenik, Gogolj sa grupom školskih drugova osniva đačko pozorište, učestvujući u njegovom radu kao scenarista, režiser, scenograf i glumac. Takođe pokreće više đačkih rukopisnih časopisa i almanaha (Meteor književnosti, Zvezda, Sevrna zora) gde objavljuje svoje prve radove. Tokom školovanja, marta 1825, iznenada mu umire otac, o čemu šesnaestogodišnji Nikoša saznaje tek posle mesec dana. To ostavlja dubok trag na njegov dalji duševni razvoj, posebno na odnos prema smrti.

Posle završene mature, decembra 1828, Gogolj stiže u Petrograd i ubrzo stupa u državnu službu kao činovnik ministarstva unutrašnjih dela. Već sledeće 1829. godine, u zasebnom izdanju štampa „idilu u slikama“ Hans Kjuheljgarden, čiji će gotovo čitav tiraž uništiti, pošto je u Moskovskom telegrafu pročitao negativni prikaz N. A. Poljevova. Jedno kratko vreme tokom 1830/31. predaje istoriju u ženskoj školi. Iste godine, upoznaje se sa Žukovskim i Pletnjovom, a preko njih i sa Puškinom. Nakon objavljivanja prve zbrke priča Večeri u selcetu bluzu Dikanjke (1831/32) sazdanoj na stilizaciji usmenog kazivanja i iluziji skaza, kako već o tome kasnije piše Boris Ejhenbaum, Gogolj doživljava prvi značajni književni uspeh. Puškin knjigu dočekuje sa oduševljenjem i pohvalama („kakva veselost i iskrenost, bez imalo izveštačenosti; u našoj književnosti nije bilo ničeg sličnog“), i objavljuje vrlo pohvalnu recenziju u svom časopisu Savremenik, čiji će saradnik ubrzo posatati i sam Gogolj. Time počinje najuspešnija decenija piščevog života, tokom koje je objavio gotovo sva svoja značajna ostvarenja. U školskoj 1834/35. predaje istoriju na Petrogradskom univerzitetu, a već 1835. objavljuje dve nove zbirke – Mirgorod, gde su skupljene novele iz ukrajinskog varoškog života, među njima i „Taras Buljba“, kao i zbornik mešovitih proznih tekstova, Arabeske, u kojem se pored literarnih, filozofskih i likovnih eseja nalaze i tri dela iz zamišljenog, ali nikad do kraja uobličenog ciklusa Petrogradske pripovetke (pored „Nevskog prospekta“, „Portreta“ i „Zapisa ludaka“ iz date zbirke, u taj ciklus se svrtstavaju i priče „Nos“ i „Kočija“ iz 1836, te „Šinjel“ i „Rim“ iz 1842). Naredna, 1836. godina na pozornicu izvodi Gogolja kao dramskog pisca – u Moskvi i Petrogradu postavljene su njegove najpoznatije komedije – Revizor i Ženidba, ali bez većeg uspeha kod šire publike.

Juna 1836. Nikolaj Vasiljevič kreće na put po zapadnoj Evropi, boravi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Austriji, Češkoj, a najviše u Italiji. Putovanje traje punih 12 godina, u Rusiju dolazi na kratko, u dva navrata, 1839/40, a zatim i u zimu 1841/42, kada objavljuje Mrtve duše, te prvo izdanje Sabranih dela. Posle toga, Gogolj zapada u dramatičnu stvaralačku krizu, praćenu ozbiljnom duševnom pometnjom. Pokušava da do kraja ostvari zamisao o troelnom sklopu Mrtvih duša, i nezadovoljan napisanim, sredinom 1845. spaljuje nedovršeni rukopis. 1847. objavljuje knjigu moralističke i religiozne proze Izabrana mesta iz prepiske s prijateljima koja je dočekana „na nož“. U proleće 1848. odlazi na hodočašće u Palestinu, posle čega se vraća u Rusiju i uglavnom živi u Moskvi, kod prijatelja A.P. Tolstoja, u kući na Velikoj Nikitinskoj ulici. Potpuno se predaje duhovnom podvizanju, piše „Razmišljanja o božastvenoj liturgiji“ i niz ispovednih i religioznih spisa, koji su objavljeni posthumno. Početkom 1852. prestaje da uzima hranu i odbija medicinsku pomoć. U noći između 11. i 12. februara (po starom kalendaru) pali završenu verziju drugog dela Mrtvih duša i ubrzo posle toga, 21. februra 1852, umire. Sahranjen je na groblju manastira Svetog Danila u Moskvi, a 1931. njegovi posmrtni ostaci preneti su na Novodevičje groblje. Nedugo posle toga, 1940, pored Gogolja je sahranjen Mihail Bulgakov.
 

Čekajući Gogolja – „Mrtve duše“

24.09.2018.
A sada, evo prevare koja će ubrzati puls svakog novoruskog biznismena: obilazite unutrašnjost zemlje, kupite imena na hiljade pokojnih kmetova, a zatim ih stavite pod lažnu hipoteku kao svoju imovinu ...
više

Gogoljeve „Mrtve duše“ su opako zabavna satira

12.09.2018.
„Mrtve duše“, roman za koji je smatra da je najpopularniji od mnogobrojnih ruskih klasika, počinje neprimetnim dolaskom tajanstvenog Čičikova u gradić N.. Potpuno bezličan, Čičikov bi sa lakoćom proša...
više

Remek-delo Nikolaja Gogolja „Mrtve duše“ od 31. avgusta u prodaji

27.08.2018.
Edicija „Klasici svetske književnosti“ bogatija je još jedan naslov ‒ jedini roman Nikolaja Gogolja „Mrtve duše“.   Ovo remek-delo ruske književnosti sadrži predgovor Tanje Popović i Gogoljevo ...
više
Top lista
Novi naslovi
simonida milojković žene sad obaraju ruke sa muškarcima laguna knjige Simonida Milojković: Žene sad obaraju ruke sa muškarcima
17.12.2018.
Simonida Milojković napisala je „Grabljivicu“ 2007. i otad suvereno vlada rekordom autora najprodavanije knjige, budući da je njen hit prvenac prodat u preko 200.000 primeraka. Usledili su novi romani...
više
neodoljiv ljubavni roman njen najbolji drug džudi rodžers u prodaji od 19 decembra laguna knjige Neodoljiv ljubavni roman „Njen najbolji drug“ Džudi Rodžers u prodaji od 19. decembra
17.12.2018.
Da li ste se nekad pitale kako bi bilo da vam nаjbolji drug postane muž? Jednu od mogućih priča sa tim scenarijom ispričala je Džudi Rodžers u ljubavnom romanu „Njen najbolji drug“. Kada je saznao ...
više
intervju sa santjagom ronkaljolom crnim humorom ismevam ono što ne mogu da promenim  laguna knjige Intervju sa Santjagom Ronkaljolom: „Crnim humorom ismevam ono što ne mogu da promenim“
17.12.2018.
Kroz roman „Crveni april“ upoznali smo se sa Santjagom Ronkaljolom, jednim od najoriginalnijih pisaca Latinske Amerike. Kada je roman objavljen u Španiji 2006. godine, Ronkaljolo je postao najmlađi do...
više
džordža r r martina je ljubimac iz detinjstva inspirisao da napiše igru prestola  laguna knjige Džordža R. R. Martina je ljubimac iz detinjstva inspirisao da napiše „Igru prestola“
17.12.2018.
Serijal „Igra prestola“ se možda odvija u fantastičnim predelima zamišljenog Vesterosa, ali njegovo poreklo možemo potražiti u jednom skromnom terarijumu za kornjače u Nju Džerziju. Za vreme nastupa u...
više