Džon Stajnbek

Džon Stajnbek

Džon Stajnbek (Salinas, Kalifornijа, SAD, 1902 – Njujork, 1968), odrastao je u plodnoj zemljoradničkoj dolini nedaleko od pacifičke obale. U toj dolini, kao i na obali, biće smeštena radnja nekih od njegovih najboljih književnih dela. Godine 1919. odlazi na Univerzitet Stanford, gde neredovno pohađa nastavu književnosti i kreativnog pisanja sve do 1925. godine, kada prekida studije. Tokom nekoliko narednih godina zarađuje za život kao radnik i novinar u Njujorku, a potom kao čuvar imanja na jezeru Taho, sve vreme radeći na svom prvom romanu Zlatni pehar (Cup of Gold, 1929). Pošto se oženio i preselio na Pacifik Grouv, objavio je dva kalifornijska romana: Rajski pašnjaci (Pastures of Heaven, 1932) i Zemlji i nebu (To a God Unknown, 1933), a istovremeno se posvetio pisanju kratkih priča koje su kasnije sabrane u knjizi Duga Dolina (The Long Valley, 1938). Popularnost i finansijska sigurnost došle su tek sa Kvartom Tortilja (Tortilla Flat, 1932), zbirkom priča o monterejskim paisanosima. Neprestano eksperimentišući tokom svoje književne karijere, Stajnbek je često pravio zaokrete. Kalifornijska radnička klasa je u fokusu tri moćna romana iz poznih tridesetih godina dvadesetog veka: Neizvesna bitka (In Dubious Battle, 1936), O miševima i ljudima (Of Mice and Men, 1937) te, po mišljenju mnogih, njegovo najbolje delo Plodovi gneva (The Grapes of Wrath, 1939). Početkom četrdesetih, sa scenariom za Zaboravljeno selo (The Forgotten Village, 1941), Stajnbek je postao filmski stvaralac, a sa Kortesovim morem (Sea of Cortez, 1941) ozbiljan izučavalac biologije mora. U ratu je svoj doprinos dao napisavši Bombe su bačene (Bombs Away, 1942) i kontroverznu novelu-dramu Mesec je zašao (The Moon is Down, 1942). Gužva u fabrici (Cannery Row, 1945), Zalutali autobus (The Wayward Bus, 1947), Biser (The Pearl, 1947), Ruski dnevnik (A Russian Journal, 1948), još jedna eksperimentalna drama – Vatrena svetlost (Burning Bright, 1950) i Zapisi sa Kortesovog mora (The Log from the Sea of Cortez, 1951) prethodili su objavljivanju monumentalnog romana Istočno od raja (1952), ambiciozne sage o dolini Salinas i hronici piščeve porodice. Poslednje decenije svog života proveo je u Njujorku i Sag Harboru sa svojom trećom ženom, sa kojom je proputovao svet. Među značajnim njegovim poznijim delima su Slatki četvrtak (Sweet Thursday, 1954), Kratka vladavina Pipina Četvrtog (Short Reign of Pippin IV: A Fabrication, 1957), Bio jednom jedan rat (Once There Was a War, 1958), Zima našeg nezadovoljstva (The Winter of Our Discontent, 1961), Putovanja sa Čarlijem u potrazi za Amerikom (Travels with Charley in Search of America, 1962), Amerika i Amerikanci (America and Americans, 1966) i posthumno objavljeni Dnevnik o romanu Istočno od raja: pisma ( Journal of a Novel: The East of Eden Letters, 1969), Viva Zapata! (1974), Kralj Artur: Legende o kralju engleskom i vitezima okruglog stola (The Acts of King Arthur and His Noble Knights, 1976) i Radni dani: Dnevnici o Plodovima gneva (Working Days: The Journals of The Grapes of Wrath, 1989). Umro je 1968, šest godina pošto je dobio Nobelovu nagradu za književnost (1962). 

Steinbeckov comeback: O miševima i ljudima

17.06.2015.
John Steinbeck postao je 1962. treći američki Nobelovac posle rata, nakon Faulknera i Hemingwaya. Sva trojica tematizovali su odnos civilizacije i divljine, opisivali tipično američki način života dal...
više

Prikaz knjige „O miševima i ljudima“ Džona Stajnbeka

28.09.2018.
Stajnbek ne dozvoljava sebi da bude svrstan u određenu kategoriju. Ova knjiga je drugačija od njegovih prethodnih – „Tortilja fleta“ i „Neizvesne bitke“ onoliko koliko su i one različite jedna od...
više

Roman Džona Stajnbeka „Plodovi gneva“ nabijen je besom i sažaljenjem

11.09.2018.
Malo je pisaca koji pišu tako dobro kao Stajnbek a još manje onih koji to rade bolje od njega, ali je zanimljivo primetiti koliko su svi oni slični: Hemingvej, Kaldvel, Fokner, Dos Pasos u svojim roma...
više

„Plodovi gneva“ 80 godina kasnije: Stajnbekova istina odjekuje i dalje

25.06.2018.
Čitajući kao tinejdžer „Plodove gneva“ Džona Stajnbeka, nisam razumeo pojam crvene zemlje. Tamo gde sam ja rastao, u ruralnom poljoprivrednom kraju Britanske Kolumbije, zemlja je bila braon boje, tešk...
više

„O miševima i ljudima“ – kako je kritika reagovala na ovaj roman

17.05.2018.
Objavljen 1937, roman „O miševima i ljudima“, ostaje zapamćen kao jedan od Stajnbekovih najznačajnijih i najuticajnijih romana. Priča koja prati period od nekoliko dana u životima dvojice nadničara, D...
više

Najkontroverznija knjiga XX veka „O miševima i ljudima“ od srede u prodaji

07.04.2015.
Jedna od najkontroverznijih knjiga XX veka, dobitnika Nobelove nagrade za književnost Džona Stajnbeka, naći će se u prodaji od srede, 8. aprila u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, k...
više
ništa teže od života povodom romana ništa lakše od umiranja elvedina nezirovića laguna knjige Ništa teže od života – povodom romana „Ništa lakše od umiranja“ Elvedina Nezirovića
22.05.2019.
Zašto je pojedinac sposoban da u ime kolektiva čini najstravičnije zločine; postoji li bilo kakvo opravdanje i pravi razlog za zversko ponašanje čoveka; može li krivcu biti oprošteno ako on sâm ne žel...
više
predstavljena knjiga relja avanture titovog špijuna  laguna knjige Predstavljena knjiga „Relja – Avanture Titovog špijuna“
22.05.2019.
Na vrlo posećenoj promociji u Hotelu Palace 21. maja predstavljena je knjige Dragiše Ivelje „Relja – Avanture Titovog špijuna“.   Pred čitaocima je autentična životna ispovest jednog od naj...
više
prikaz psihološkog trilera dobra ili zla  laguna knjige Prikaz psihološkog trilera „Dobra ili zla“
22.05.2019.
Jedno od zadovoljstava koje pruža čitanje knjige kao što je „Dobra ili zla“ autorke Ali Land, jeste iščekivanje onoga što će doći. Od početka znate da vam sleduju šokovi, samo što niste sigurni kako ć...
više
o lažljivim senicama i saosećajnim miševima laguna knjige O lažljivim senicama i saosećajnim miševima
22.05.2019.
Knjiga „Skriveni život životinja“ postala je bestseler isto kao i prethodni naslov Petera Volebena „Tajni život drveća“. Neumorni šumar iz Ajfela sada je spreman da nas upozna sa svetom životinjskih e...
više