Džon Stajnbek

Džon Stajnbek

Džon Stajnbek (Salinas, Kalifornijа, SAD, 1902 – Njujork, 1968), odrastao je u plodnoj zemljoradničkoj dolini nedaleko od pacifičke obale. U toj dolini, kao i na obali, biće smeštena radnja nekih od njegovih najboljih književnih dela. Godine 1919. odlazi na Univerzitet Stanford, gde neredovno pohađa nastavu književnosti i kreativnog pisanja sve do 1925. godine, kada prekida studije. Tokom nekoliko narednih godina zarađuje za život kao radnik i novinar u Njujorku, a potom kao čuvar imanja na jezeru Taho, sve vreme radeći na svom prvom romanu Zlatni pehar (Cup of Gold, 1929). Pošto se oženio i preselio na Pacifik Grouv, objavio je dva kalifornijska romana: Rajski pašnjaci (Pastures of Heaven, 1932) i Zemlji i nebu (To a God Unknown, 1933), a istovremeno se posvetio pisanju kratkih priča koje su kasnije sabrane u knjizi Duga Dolina (The Long Valley, 1938). Popularnost i finansijska sigurnost došle su tek sa Kvartom Tortilja (Tortilla Flat, 1932), zbirkom priča o monterejskim paisanosima. Neprestano eksperimentišući tokom svoje književne karijere, Stajnbek je često pravio zaokrete. Kalifornijska radnička klasa je u fokusu tri moćna romana iz poznih tridesetih godina dvadesetog veka: Neizvesna bitka (In Dubious Battle, 1936), O miševima i ljudima (Of Mice and Men, 1937) te, po mišljenju mnogih, njegovo najbolje delo Plodovi gneva (The Grapes of Wrath, 1939). Početkom četrdesetih, sa scenariom za Zaboravljeno selo (The Forgotten Village, 1941), Stajnbek je postao filmski stvaralac, a sa Kortesovim morem (Sea of Cortez, 1941) ozbiljan izučavalac biologije mora. U ratu je svoj doprinos dao napisavši Bombe su bačene (Bombs Away, 1942) i kontroverznu novelu-dramu Mesec je zašao (The Moon is Down, 1942). Gužva u fabrici (Cannery Row, 1945), Zalutali autobus (The Wayward Bus, 1947), Biser (The Pearl, 1947), Ruski dnevnik (A Russian Journal, 1948), još jedna eksperimentalna drama – Vatrena svetlost (Burning Bright, 1950) i Zapisi sa Kortesovog mora (The Log from the Sea of Cortez, 1951) prethodili su objavljivanju monumentalnog romana Istočno od raja (1952), ambiciozne sage o dolini Salinas i hronici piščeve porodice. Poslednje decenije svog života proveo je u Njujorku i Sag Harboru sa svojom trećom ženom, sa kojom je proputovao svet. Među značajnim njegovim poznijim delima su Slatki četvrtak (Sweet Thursday, 1954), Kratka vladavina Pipina Četvrtog (Short Reign of Pippin IV: A Fabrication, 1957), Bio jednom jedan rat (Once There Was a War, 1958), Zima našeg nezadovoljstva (The Winter of Our Discontent, 1961), Putovanja sa Čarlijem u potrazi za Amerikom (Travels with Charley in Search of America, 1962), Amerika i Amerikanci (America and Americans, 1966) i posthumno objavljeni Dnevnik o romanu Istočno od raja: pisma ( Journal of a Novel: The East of Eden Letters, 1969), Viva Zapata! (1974), Kralj Artur: Legende o kralju engleskom i vitezima okruglog stola (The Acts of King Arthur and His Noble Knights, 1976) i Radni dani: Dnevnici o Plodovima gneva (Working Days: The Journals of The Grapes of Wrath, 1989). Umro je 1968, šest godina pošto je dobio Nobelovu nagradu za književnost (1962). 

Steinbeckov comeback: O miševima i ljudima

17.06.2015.
John Steinbeck postao je 1962. treći američki Nobelovac posle rata, nakon Faulknera i Hemingwaya. Sva trojica tematizovali su odnos civilizacije i divljine, opisivali tipično američki način života dal...
više

Prikaz knjige „O miševima i ljudima“ Džona Stajnbeka

28.09.2018.
Stajnbek ne dozvoljava sebi da bude svrstan u određenu kategoriju. Ova knjiga je drugačija od njegovih prethodnih – „Tortilja fleta“ i „Neizvesne bitke“ onoliko koliko su i one različite jedna od...
više

Roman Džona Stajnbeka „Plodovi gneva“ nabijen je besom i sažaljenjem

11.09.2018.
Malo je pisaca koji pišu tako dobro kao Stajnbek a još manje onih koji to rade bolje od njega, ali je zanimljivo primetiti koliko su svi oni slični: Hemingvej, Kaldvel, Fokner, Dos Pasos u svojim roma...
više

„Plodovi gneva“ 80 godina kasnije: Stajnbekova istina odjekuje i dalje

25.06.2018.
Čitajući kao tinejdžer „Plodove gneva“ Džona Stajnbeka, nisam razumeo pojam crvene zemlje. Tamo gde sam ja rastao, u ruralnom poljoprivrednom kraju Britanske Kolumbije, zemlja je bila braon boje, tešk...
više

„O miševima i ljudima“ – kako je kritika reagovala na ovaj roman

17.05.2018.
Objavljen 1937, roman „O miševima i ljudima“, ostaje zapamćen kao jedan od Stajnbekovih najznačajnijih i najuticajnijih romana. Priča koja prati period od nekoliko dana u životima dvojice nadničara, D...
više

O miševima i ljudima i romanopiscima

01.06.2018.
Džon Stajnbek se vraća na velika vrata. To je, možda, pomalo čudno reći za autora čije se knjige prodaju u dva miliona primeraka godišnje, ali je ipak tačno. Spisak dobitnika Nobelove nagrade za knjiž...
više

Švedska Akademija o kontroverznoj odluci da se Nobelova nagrada za književnost dodeli Džonu Stajnbeku

25.05.2018.
Jedno od najvećih imena američke književnosti Džon Stajnbek je 1962. godine postao dobitnik Nobelove nagrade za književnost, čime je pobedio britanske pisce Roberta Grejvsa i Lorensa Darela. Međutim, ...
više

Kako je Stajnbek koristio dnevnik kao sredstvo discipline i borbe sa sumnjom

08.05.2018.
Mnogi slavni pisci su se zalagali za pisanje dnevnika, ali niko nije tako dobro iskoristo svoj u kreativnom procesu kao Džon Stajnbek (1902 – 1968.) U proleće 1938. ubrzo nakon  što je sproveo je...
više

5 najgorih brakova u književnosti

15.09.2017.
Nadmudrivanje, laži, pokušaj ubistva. Ovi brakovi su kao sudar vozova koji je teško posmatrati. Još od Edipa i Jokaste iz antičkih vremena, tema „lošeg braka“ bila je i te kako jedna od zastupl...
više

Literarne zanimljivosti, drugi deo

04.07.2017.
I ove nedelje nastavljamo da vas upoznajemo sa malo poznatim činjenicama iz književnosti. Impresionirajte svoje prijatelje ovim podacima!     - Originalni naziv romana „Farenhajt 451“...
više

Najkontroverznija knjiga XX veka „O miševima i ljudima“ od srede u prodaji

07.04.2015.
Jedna od najkontroverznijih knjiga XX veka, dobitnika Nobelove nagrade za književnost Džona Stajnbeka, naći će se u prodaji od srede, 8. aprila u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, k...
više
Top lista
Novi naslovi
sedam književnih afera koje su se stvarno dogodile laguna knjige Sedam književnih afera koje su se stvarno dogodile
15.01.2019.
Sa realnošću koja često zna da bude čudnija od fikcije, stvarne veze su nepresušan izvor priča. Imajući ovo na umu, odabrali smo sedam veličanstveno talentovanih ženskih pisaca, čija je inspiracija le...
više
šta su 1000 osećanja za koje ne postoji naziv  laguna knjige Šta su „1000 osećanja za koje ne postoji naziv“?
15.01.2019.
Šarmantna knjiga koja vas tera na razmišljanje, idealna za poklon i izmamljivanje osmeha. Oduševljavaju nas i povređuju, dovode do suza i teraju na smeh, udovoljavaju nam i drže nas budnim preko no...
više
glas magreba laguna knjige Glas Magreba
15.01.2019.
Zatvor i progonstvo su oblikovali delo Tahara Ben Želuna, pisca rođenog u Maroku. Od 1971. godine stanovnik Pariza, u svojoj poeziji i prozi opisuje iskustva obespravljenih u Severnoj Africi. D...
više
 izlečenje nam govori kako da prihvatimo ulogu duha u zdravlju tela laguna knjige „Izlečenje“ nam govori kako da prihvatimo ulogu duha u zdravlju tela
15.01.2019.
Engleska naučnica Džo Marčant se dotakla mnogih pitanja u svojoj poslednjoj knjizi „Izlečenje: Naučne činjenice o moći duha nad telom“. U njoj nam govori da joj je dosta stare ideje o dualizmu koja po...
više