Svrstan je u istorijske, a meni je kao epski mit. Pratimo Istoka, sina Svarunovog, jedinog preostalog, pošto je devetorica izgubilo život u borbama protiv Vizantinaca. Tu je i Istokova sestra Ljubinica na koju je oko bacio Tunjuš, hunski vođa, potomak Atilin. Justinijan, vladar Istočnog rimskog carstva i njegova žena, Teodora, tlače narod i dvorane. On silnim porezima, a ona spletkama opasnim po život. Svi likovi su vrlo živopisni. Tu je i Azbad, zapovednik vojske koji je zaljubljen u dvorkinju Irenu. Istok u Carigrad dolazi kako bi naučio veštinu ratovanja od Vizantinaca, ali se sve komplikuje rađanjem ljubavi između njega i Irene. Eto, ljubavni roman, istorijski, avanturistički, epski,... Svideće se svima.

Juče sam završio sa čitanjem ove fenomenalne knjige i zamislio sam se. Ne znam šta bi se moglo desiti da se svi slovenski narodi ujedine. U svakom slučaju knjiga podstiče panslavizam i trebalo bi da bude obavezna lektira u svim školama bivše SFRJ.

Knjigu sam pročitao pre nekoliko meseci... Šta reći , a ne uporediti sa današnjim vremenom.... Danas smo okupirani na drugačiji način od strane političara i domaćih i stranih. Narod kao narod treba da ima tu stalno potrebu za borbom i da bude SLOBODAN ..... Dosta opisa u knjizi, da se svima stvori slika pred očima ,kako se nekad živelo, i kako se borilo za svoja prava i slobodu... ŽIVELI

Roman koji liči na bajke Ivane Brlić-Mažuranić.Radnja je zasnovana na istorijskim činjenicama i smeštena je u VI vek nove ere.Opisuje dolazak Slovena na Balkan, njihove ratove sa Vizantijom i Hunima,prve susrete sa hrišćanstvom koje će polako potisnuti njihovu pagansku veru.Istok,sin Svaruna,vođe Slovena,je jednostavan, slobodan,otvoren mladić.Želi da ujedini Ante i Slovene jer shvata da je snaga samo u pravednoj bratskoj slozi,u zajedničkoj jakoj vojsci kojom će povratiti otetu zemlju. Hun Tunjuš,sluga vizantijski,plaćeni izdajnik,varalica,stalno smišlja nove spletke kako bi Sloveni i Anti međusobno ratovali umesto da se ujedine u borbi protiv Vizantije i Huna.Istok shvata ko im je pravi neprijatelj,razume da divlja sila nije sve,da treba naučiti pravila ratovanja,sva ratna lukavstva i planove,nabaviti oružje,a to može samo u Vizantiji,kod cara Justinijana i carice Teodore...Uspeće Istok,sve će naučiti,postaće veliki ratnik,a kao u svim bajkama,pronaći će sreću i u ljubavi...Poruka knjige je "...slobodno sunce sijaće mu danima i godinama ako bude složan s braćom,inače će doći tuđin,staće mu nogom za vrat - i slobodan narod postaće rob..." Mogli bi tu poruku primeniti i na današnju situaciju u našoj,nekad velikoj,a sad rascepkanoj zemlji...Ovo je roman iz kojeg možemo naučiti ponešto o svojoj prošlosti,uspeh bi bio kad bi se naučeno primenilo na sadašnjost i budućnost,jer - istorija se ponavlja...

Ruku na srce, sa potpunim uvažavanjem autora, vremena pisanja dela, meni jedina vrlina je tematika romana nama dosta marginizovanih Staroslovena. Kratak opis knjige je zapaljiv, čineći da odmah zaželimo da naučimo i preživimo više kroz nju, ali čitajući sam uvideo koliko se sve ustvari svodi na usmena predanja i koliko se malo unosilo prave dramatizacije ili bilo čega, što stvara utisak priče za decu sa sveprisutnom naivnošću. Svejedno, bitan je narod i naša istorija stoga treba posvetiti pažnju.