Laguna - Bukmarker - „Zamalek“ – Uslišena piščeva molitva - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Zamalek“ – Uslišena piščeva molitva

Unutrašnji svet Kaira i bogatog kvarta Zamalek ispisuje i razgolićuje Arna uz pomoć foto-albuma egiptologa Koste, ali i sama sve prisećajući se ljudi sa kojima je godinama delila zgode i nezgode što su obeležavale njenu i njihove sudbine.

Izdvaja se nekoliko likova. Taher-beg je od onih s kojima se pije džin-tonik i od kojih se u zajam uzima kravata za operu, a koji će na jednoj zabavi mudro reći da je arogancija korov koji najbolje raste na balegi.

Moramo pomenuti i profesora Ota.

Eno ih, Oto i Kosta, za stolom u hladovini gigantske krošnje na obali Nila. Nasmejani, puše nargile i poziraju za kamere.

Nema priče ni bez kira-Marije koja je na Grčkom groblju u koptskom Kairu imala porodičnu grobnicu sa šest mesta a u kojoj je ostalo tek jedno, za nju, tako da nije mogla uslišiti Kostinu želju da, kad dođe čas, i njega sahrane u toj grobnici.

Zanimljiv lik je i Nobila, sluškinja, čije ime znači Plemenita. Tu je i Faruk, poslednji krunisani sultan Egipta. Eh, sudbine?

Molio je Faruk Ota da mu nađe recept za ljubavni napitak.

Šta sve nije probao. Golubije meso i mango, jaja i ostrige, hašiš s medom, orahe, prah nosorovog roga, i… Ništa.

Naravno, sudbine donose manje lepog, više ružnog, i Arna vaga to lepo i to ružno. Gotovo nemoguće je stvoriti strogo koncipiranu sliku haosa Kaira, Arna je stvara.

Kako?

Ona tačno zna dokle se prostire granica stvarnosti što i jeste oblikovanje pravog života Kaira.

Gradovi žive, zar ne?

Arnu okružuju ljudi koji su spoznali svoju pravu prirodu i koji ne žele da menjaju stvarnost koju žive.

Slave život kako ko zna i ume, duhovno se uznose ko koliko i kada može, poštuju ono što je za poštovanje, plaše se čega je prirodno plašiti se.

Među njima gotovo da i nema maštom preobogaćenih. Njihova suprotnost je Kosta, vlasnik antikvarnice, omiljen među ljubiteljima starina i istorije umetnosti, čovek zamršene sudbine koja kod čitaoca izaziva neobično utrnuće a koje jača iz priče u priču, iz scene u scenu čiji je on akter.

Nekako se sluti njegov tragičan kraj, i… Moguće je da su njegove poslednje misli bile – nisam uspeo, životi su nam suviše različiti!

A većina njih koji dođu u Kairo, i ostanu u njemu da žive, pomisle da postoji mogućnost integrisanja u lokalno društvo.

Zabluda.

Zato se mirne duše za roman Dejana Tiaga Stankovića „Zamalek“ (Laguna, 2020), gde dominira pripovedačko, ali ne zaostaje ni ono što krasi putopise, može reći – Kairo i Zamalek, kao stvorena četvrt za koloniju dobrostojećih stranaca, za galerije i umetnost (ali, Kairo su i prenaseljeni lavirinti stambenih nasilja, krivi i tesni sokaci, čatrlje i štrokavi budžaci sirotinjskih četvrti i strah od zaraze.), jesu ravnopravni glavni junaci romana, kao što je to i Pustinja čija lepota jeste što se u njoj negde krije bunar, rekao je jedan pilot koji je nadletao Saharu.

Pesnička duša, to stoji, ali Zamalek je najpre priručnik o kismetu / sudbini.

Jer, i u ime čitaoca, Stanković postavlja pitanja.

Šta smo mi na ovom svetu?

Koliko šanse imamo protiv sudbine?

Zato ovaj rukopis podrazumeva radoznalog, posvećenog i čitaoca zaljubljenog u istoriju jer pisac umešno ugrađuje i detalje iz prošlosti kao što je i ova Pričica-dokument, poučna zabeleška.

Najstarija slika iz Kostinog albuma. Na palubi broda je jedna štrkljasta figura u vojničkoj uniformi – skoro dečak.

Vreme: 1941. Kosta ima 21 godinu, kadet je u kraljevoj gardi, kapitulacija, bekstvo.

Kosta prvi put leti avionom, kratko zadržavanje u Grčkoj, sledeća stanica Jerusalim. Dalje brodom, tako do Aleksandrijske luke…

Ali, pre polaska u beli svet, kralj i pratnja spavaju nekoliko noći u manastiru, u blizini aeorodroma sve čekajući let. I… tačno da zemlja gori, sve je u rasulu, ali manastirska zvona izjutra ne zvone da ne probude mladog kralja! Bilo kako bilo, Kosta je zaboravljen pri odlasku kralja u London.

Kasnije je demobilisan. Mogao je da radi šta poželi, da ode kud hoće, a izabrao je da se zaposli u radnji kod Ota. Postao je antikvar čija se sluša i poštuje.

Znao je da kaže da bogatstvo dođe kao kornjača, a ode kao gazela.

Bio je pun priča i mudrih promišljanja kao ono o sveštenicima koji odvajkada žive od bajki, od prodaje izmišljenih priča o prošlosti i budućnosti, i to nije sve već poturaju fikciju kao znanje o svetu koji ne postoji – a narod to voli.

No, vratimo se Kairu.

Pisac čitaoca upoznaje sa skrivenim mestima, njihovim ambijentima, tajnama, žiteljima i jezikom koji govore, odnosno rečima koje mora da upamti ako misli da poseti Egipat. Izdvojimo najbitnije: haram / zabranjeno, džini / demoni, habib / mili, inšala / ako Bog da.

Ne zaobilazimo džini.

Đavolčiće, demone, teško neopreznom čoveku koga se dočepaju.

Poseban naglasak je na reči haram, koja je od velike koristi za ženu u Kairu.

Kad joj muškarac priređuje neprijatnosti, dodiruje je u gužvi, pohotljivo gleda, dovoljno je da žena poviče: „Haram! Haram!“

Slušaćete ove reči na koktelima i zabavama bogatih, u taksijima, u policijskoj stanici, ali i u onim sirotinjskim kvartovima gde sve je u znaku prevara, žudnje i nerealnih želja, čak i ozbiljnih zločina.

Da, i Kostu su ubili.

Ko? Fukara, zaključila policija.

Tad i počinje priča o Kostinoj drugoj neispunjenoj želji – da bude sahranjen tamo daleko, odakle je i došao. Kosta ubijen!

Arna je u neverici. Jedva je stupila u kontakt s Kostinim rođacima. Jedan brat preminuo, drugi nagluv, u selu gde je živeo svi pomrli.

Napokon, Arna je došla i do njegove nećake, koja je, eto, znala da postoji misteriozni ujak u Egiptu. Nasledstvo, ima li ga?

Ništa, tek novac za dopremu tela, i troškove sahrane. Tajac. Arni se na telefon javljalo neko dete i ponavljalo: Mama nije ovde.

Nasledstvo?

Naravno bilo ga je, ali za kira-Mariju i njenog jedinca Tonija, i to pozamašna suma, za Arnu antikvarnica. Ali, kismet! O čemu se radi?

Nekakvom greškom advokata, možda i namerom, novac nisu mogli da naslede kira-Marija i Toni, već Kostini prirodni naslednici, ako ih ima, ili novac ostaje državi. Proces je trajao godinama. I?

Ponovo telefonski pozivi, raspitivanja rodbine koliko, šta i kome? Naravno, mama je ovde, razgovori su dugi, česti.

I, kako se kroz roman divimo sjajnom opisu mentaliteta stanovnika Kaira, nimalo nismo iznenađeni umešnim piščevim dodavanjem naših slika i prilika.

Rodbina, po Kostine posmrtne ostatke, šalje monaha Zaharija koji je u Egipat došao sa 100 dolara u džepu.

Toliko ih je imao i kad se vratio što znači da je sve njegove troškove snosila Arna, koja ga je ugostila, danima s njim obilazila advokate i sve one koji su nasledstvo mogli da ozvaniče.

Zaharije se vratio obavljenog posla.

Ali, vidi vraga!

Došao je i taj dan, kira-Marija je preminula.

Arna i Toni gotovo istovremeno su stigli na groblje, mnogo pre sahrane. Pop, pomalo ljutito, jednog trenutka upitao je Arnu zašto nisu došli po Konstantinov prah?

Arna sve u čudu.

Pobogu, poslala je Zaharija.

Ali ne, Zaharije, jedan od onih koji odvajkada žive od bajki, od prodaje izmišljenih priča o prošlosti i budućnosti, u otadžbinu se vratio bez posmrtnih ostataka svog rođaka.

Onakav gospodin da završi i najlon kesi u tuđem grobu!

Eto, i to je kismet.

Egipat nije dao Kostu od sebe. I zato, ako se slažemo sa Kafkom da je pisanje jedna vrsta molitve, moramo da priznamo. Roman „Zamalek“ više je nego uslišena piščeva molitva.

Proverite.

Autor: Milan R. Simić
Izvor: danas.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
pod suncem toskane laguna knjige Pod suncem Toskane
27.06.2022.
Domaćoj publici je ekranizacija memoara američke autorke Frensis Mejs možda i poznatija od same knjige kojom je inspirisana. Bestseler „Pod suncem Toskane“  na Tajmsovoj listi je proveo više od d...
više
roman đurđevim stopama predstavljen pod vedrim nebom u sedlarima laguna knjige Roman „Đurđevim stopama“ predstavljen pod vedrim nebom u Sedlarima
27.06.2022.
Roman „Đurđevim stopama“ Ljiljane Šarac na nesvakidašnji način predstavljen je u Sedlarima. Autorka se rado odazvala pozivu zaljubljenice u pisanu reč Anđelke Mandić, koja u divno uređenom dvorištu ro...
više
 emocionalni prtljag zašto osećanja ključaju, a glava samo što ne eksplodira laguna knjige „Emocionalni prtljag“: Zašto osećanja ključaju, a glava samo što ne eksplodira
27.06.2022.
U životu ima trenutaka kada više ne možemo da razumemo sebe. To mogu da budu svakodnevni trenuci, poput one čuvene nezatvorene paste za zube koja je izazvala bračnu krizu. Ili su to možda malo manje s...
više
 predanja o prirodi kombinacija predanja i ilustracija kao pun pogodak laguna knjige „Predanja o prirodi“: Kombinacija predanja i ilustracija kao pun pogodak
27.06.2022.
Ne znam odakle da počnem sa prikazom ove prelepe i fenomenalne knjige prepune divnih priča o prirodi koje potiču iz narodnih predanja. Šta god budem napisala, to neće moći na pravi način da dočara „Pr...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.