Laguna - Bukmarker - Violeta Orešković Ćurčić: Nema zabranjene hrane za ljude sa dijabetesom - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Violeta Orešković Ćurčić: Nema zabranjene hrane za ljude sa dijabetesom

Ukoliko pravilno kombinuju vrste i količine namirnica unetih kroz jedan obrok i pokrivaju ih pravom dozom terapije, osobe sa dijabetesom mogu da uzimaju sve vrste namirnica, uključujući i slatkiše. Važno je da nauče koliko ugljenih hidrata sadrži svaka namirnica, koliki je njen glikemijski indeks i koliko glikemijsko opterećenje izaziva
 
Osobe sa dijabetesom mogu da jedu sve vrste namirnica i ne moraju da se ustežu od bilo koje vrste hrane. Moraju jedino da uzimaju propisanu terapiju, bilo da je to insulin ili tabletirani medikamenti i da vode računa da količina i sastav hrane koju su uneli, budu pokriveni terapijom. Ukoliko to poštuju, za njih nema zabranjene hrane, tvrdi Violeta Orešković Ćurčić, autorka knjige „Čarobna kuhinja“ koja je namenjena pre svega osobama sa dijabetesom ali i svima koji žele zdravo da se hrane.

Nedavno je izdala 21. knjigu „Čarobne kuhinje“, prvu u izdanju Lagune, a tvrdnje temelji na iskustvu svoje porodice, odnosno sina, koji je sa 19 godina dobio dijabetes tip 1. i koji se, kako kaže Violeta, hrani kao i svi mladi ljudi, živi sasvim normalno i rekreativno se bavi sportom.
 
„Kada je, pre 11 godina, dijabetes ušao u našu porodicu, i u moju kuhinju, počela sam da čitam i istražujem kako bih se informisala o ovom poremećaju i ubrzo sam shvatila da je pravilna ishrana u osnovi njegove dobre regulacije. Neznatno smo promenili dotadašnji način ishrane, recepte sam malo prilagodila, u smislu da smo umesto belog brašna počeli da koristimo ovseno brašno, beli šećer smo zamenili zdravijim prirodnim zaslađivačima, a maslinovo i neka druga zdrava ulja su i ranije bila sastavni deo moje pripreme obroka“, objašnjava naša sagovornica.
 
Važno je izračunati ugljene hidrate

Kao veoma važno navodi i da su redovno računali koliko u svakom obroku ima ugljenih hidrata, kako bi znali koliko je insulina potrebno za taj obrok. To računanje, ističe ona, nije nikakav bauk i osobe sa dijabetesom ne treba da ga se plaše.
 
„Mnogo je lakše nego što se na prvi pogled čini i u suštini zahteva da se zapamti tridesetak podataka o nutritivnom sastavu namirnica, jer naša ishrana ipak podrazumeva ograničen broj namirinica a za neke od njih važe veoma slični podaci. Treba naučiti sagledavati količinu hrane u tanjiru i uz malu vežbu i koncentraciju, brzo se nauči da se izračuna koliko porcija sadrži ugljenih hidrata. A onda je, bilo da se jede kod kuće ili u restoranu, lako odrediti terapiju.“
 
Knjiga „Čarobna kuhinja“ je odlična pomoć u tom računanju, budući da je njena autorka za svih sto recepata, a reč je o receptima za jela koja se kod nas najčešće pripremaju, izračunala nutritivni sastav za 100 g gotovog jela. Jela su raznolika od supa i čorbi, preko pita, raznih domaćih kuvanih jela, testenina, salata, priloga, do kolača, torti, frapea, kompota. Veliki broj recepata, ali i drugih korisnih informacija i saveta za osobe sa dijabetesom, može da se nađe i na sajtu www.carobna-kuhinja.com.
 
Glikemijski indeks što niži, to bolji

Osim podataka, koliko u 100 g gotovog jela ima ugljenih hidrata i kalorija, što je veoma korisna informacija i za one koji žele da smršaju, zatim masti, proteina i dijetnih vlakana, data su i dva podatka vrlo važna za osobe sa dijabetesom a to su glikemijski indeks i glikemijsko opterećenje.
 
„Glikemijski indeks pokazuje kojom brzinom neka namirnica ili jelo podižu nivo šećera u krvi. Što je glikemijski indeks niži, to je namirnica ili jelo bolje za osobe sa dijabetesom, zato što im sporije podiže šećer i što kod unosa te vrste hrane, nema naglih skokova šećera. U ovim jelima indeks se kreće do 40, 45 i spada u nizak, eventualno srednji, što je za osobe sa dijabetesom veoma dobro. Sve je izračunato za 100 g gotovog jela, a ne za porciju, jer ne jede svako istu količinu hrane. Nakon samo nekoliko merenja nekog jela u tanjiru, vizuelno se sagleda njegova količina, pa dalja merenja nisu potrebna“, navodi Violeta Orešković Ćurčić.
 
Ključ je u dobroj kombinaciji namirnica
 
Za ljude koji imaju dijabetes, u ishrani je pored praćenja glikemijskog indeksa veoma važno i vođenje računa o glikemijskom opterećenju namirnica, ukazuje Snežana Živković, dijetetičar i nutricionista u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Glikemijsko opterećenje zapravo predstavlja opterećenje organizma glukozom i za razliku od glikemijskog indeksa zavisi i od količine unetih ugljenih hidrata. Živkovićeva je na promociji „Čarobne kuhinje“ u izdanju Lagune, istakla da osobe sa dijabetesom, zbog neinformisanosti, smatraju da ne smeju da koriste namirnice ili jela sa visokim glikemijskim indeksom. „Suština je u tome da se samo pravilno kombinuju namirnice koje se unose. Ukoliko se na primer unosi jedna namirnica visokog glikemijskog indeksa i jedna niskog glikemijskog indeksa, tako se zapravo dobija srednji glikemijski indeks. Ljudi greše na još jedan način. Kada znaju da neka namirnica ima nizak glikemijski indeks, tj. da ne podiže mnogo nivo šećera u krvi, misle da tu namirnicu ili jelo mogu da uzimaju u neograničenim količinama. Međutim, problem je u tome što se sa većim količinama takve namirnice, automatski unese i više ugljenih hidrata pa se dobija veće glikemijsko opterećenje“, objašnjava Snežana Živković uz ocenu da je ključ pravilne ishrane u pravilnom kombinovanju vrste i količine unetih namirnica.

Prof. dr Teodora Beljić Živković, internista endokrinolog u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“ kao pogrešno ocenjuje razmišljanje ljudi sa dijabetesom, da neku hranu smeju a neku ne smeju da unose.

„Sve sme da se se jede. Samo mora da se vodi računa o količini unetih namirnica zavisno od sastava, da se redovno upražnjava fizička aktivnost i uzima propisana terapija. Dijabetes je zapravo matematika, dosta stvari jednostavno mora da se računa i poštuje i to je jedini način da se poremećaj drži pod kontrolom“, kaže doktorka i dodaje da je pravilna ishrana zapravo najveći izazov i problem kod dijabetesa.

„Tu je, uz pomenutu matematiku, veoma važno da osobe sa dijabetesom redovno jedu kuvanu hranu. Nedovoljna zastupljenost kuvane hrane u ishrani je, pored manjka fizičke aktivnosti i mnogo stresa, jedan od važnih razloga sve veće rasprostranjenosti dijabetesa“, kaže prof. dr Teodora Beljić Živković.
 
Malo u šali, malo u zbilji, prof. dr Teodora Beljić Živković kaže, da je osobi sa dijabetesom zapravo potreban individualni dijetetičar, da joj osmisli, spremi i količinski upakuje hranu za svaki dan, individualni trener koji će da je podseti i po potrebi natera da šeta, zatim neko ko će da je podseća da izmeri šećer i tek na kraju, lekar koji će da proveri da li je sve to dobro pokriveno lekovima.
 
Ovsene pahuljice i jogurt idu zajedno
 
Glikemijski indeks, navodi Violeta Orešković Ćurčić, može da bude  nizak, do 55, srednji između 56 i 69 i visok – preko 70. Nizak indeks imaju jogurt, mleko, skoro sve voće i povrće, kuvani špageti, ovseno i ječmeno integralno brašno, srednji banane, kajsije, kuvana cvekla, ražano i heljdino integralno brašno a visok koren paškanata, lubenica, beli pirinač, kukuruzno brašno.

„Za dobru regulaciju glikemije potrebno je kombinovati namirnice s nižim i višim glikemijskim indeksima. Na primer, ako za doručak želite da pojedete ovsene pahuljice, koje imaju visok glikemijski indeks, iskombinujte ih sa jogurtom, koji ima nizak indeks, pa ćete dobiti jelo sa srednjim glikemijskim indeksom, što je prihvatljivo. I namirnice s niskim glikemijskim indeksom mogu izazvati znatniji porast nivoa šećera u krvi kada se unose u velikim količinama, kao što i namirnice s visokim glikemijskim indeksom mogu izazvati malo opterećenje ako imaju malo ugljenih hidrata ili se unose u malim količinama“, kaže Violeta Orešković Ćurčić.
 
Tekst: Radenka Markovič
Izvor: Moje zdravlje


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nadija hašimi rastemo samo izvan zona komfora laguna knjige Nadija Hašimi: Rastemo samo izvan zona komfora
29.11.2021.
Nadija Hašimi, autorka romana „Biser koji je slomio školjku“ i „Kad je mesec nisko“, u intervjuu za Bukmarker govori o tome kako je postala pisac, šta joj je pomoglo da razume junake o kojima piše i z...
više
 kad ti život uvali nilskog konja roman poput bajke iz detinjstva laguna knjige „Kad ti život uvali nilskog konja“: Roman poput bajke iz detinjstva
29.11.2021.
Kad pročitamo prva poglavlja debitantskog romana višestruko talentovane umetnice Anete Bjeufelt (1961), Dankinje koja živi i stvara u Sjedinjenim Američkim Državama, učiniće nam se kao da smo odškrinu...
više
prikaz romana život pre čoveka prizori iz bračnog života laguna knjige Prikaz romana „Život pre čoveka“: Prizori iz bračnog života
29.11.2021.
Margaret Atvud je kanadska književnica – romanopisac, za decu i odrasle, pesnikinja, književna kritičarka, višestruko nagrađivana, kako u Kanadi tako i šire. Dobitnica je francuskog ordena Legije čast...
više
 središnja pustinja predstavljena u aranđelovcu laguna knjige „Središnja pustinja“ predstavljena u Aranđelovcu
29.11.2021.
Nova knjiga Miomira Petrovića čitaoce navodi na preispitivanje i vrsta je putopisnog vodiča kroz arapski svet. Dok je kroz svojih pet romana pisao o orijentu, pustinji i arapskom svetu, u međuvremenu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.