Laguna - Bukmarker - „Svaki dan u godini“ Uvea Jonzona – svedočanstvo o svetovima u previranju - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Svaki dan u godini“ Uvea Jonzona – svedočanstvo o svetovima u previranju

Ovo monumentalno delo povlači neverovatne paralele između Nemačke tridesetih i rasno podeljene Amerike šezdesetih.

Uve Jonzon se rodio za vreme Trećeg rajha, a počeo je pisanje ovog sadržajnog, raskošnog i iznenađujuće vedrog magnum opusa 1966. godine, pošto se sa porodicom preselio iz Istočne Nemačke u SAD; delo je završio tek 1983, godinu dana pred smrt, do kada mu se brak već raspao i živeo je sam u ostrvskom gradiću Širnes u britanskoj grofoviji Kent.

Povlačeći paralele između meteža Amerike šezdesetih i svakodnevnog života u nacističkoj Nemačkoj, „Svaki dan u godini“ predstavlja hroniku previranja dvadesetog veka viđenu očima Gezine Krespal, koja napušta posleratni Menhengladbah da bi gajila svoju ćerku, Mari, u njujorškom Gornjem Vest Sajdu. Knjiga je na nemačkom jeziku objavljena u četiri dela kroz vremenski raspon od trinaest godina.

Serija razgovora između Gezine i starmale desetogodišnje Mari, koja je gladna priča iz majčinog detinjstva, odvija se kroz vremenski okvir od 12 meseci, gde svako poglavlje predstavlja jedan dan, od 21. avgusta 1967. do 20. avgusta 1968. Dok Gezina pokušava da uskladi posao u banci sa uzgajanjem deteta, njena sumorna sećanja – majka koja je izgubila život u Kristalnoj noći, otac koga su mučili Sovjeti – prožeta su narativnom sadašnjicom Amerike u kojoj se odvijaju rasni sukobi, a žrtve rata u Vijetnamu sve brojnije.

U pozadini glavne priče vidimo pažljivo obrađenu temu majčinstva i migracije. Između ostalog, Gezina svakodnevno kupuje Njujork Tajms i uči kako da se ni sa kim ne sudari u metrou, u nadi da će se tako bolje uklopiti u komšiluk koji je naziva „Džizajn Krispo“, „Nemica“, čija pojava – čak i kod prijatelja – evocira uspomene na „pedeset pet miliona mrtvih, i još šest miliona žrtava koncentracionih logora“. Jedan deo romana se bavi pitanjem podizanja deteta u stranoj kulturi; Mari, na Gezininu užasnutost, ponavlja podrugljive pesmice o američkim starosedeocima i duri se kada je učiteljica stavi da sedi pored jedine crne devojčice u odeljenju.

Istovremeno se kod Mari rađa politička svest – piše telegram udovici Martina Lutera Kinga i zgražava se kada vidi kako ljudi koji su krenuli u božićnu kupovinu guše antiratne proteste govoreći protestantima da se ošišaju – zbog čega se pridružuje Gezini, koja ne želi da iskaže neslaganje iz straha da će je deportovati. Ono što neki nazivaju „ličnom odgovornošću za ono što radi vaša vlada“ jedno je od glavnih pitanja kojima se bavi roman, gde nas Jonzon navodi da povučemo paralelu između Nemačke tridesetih i Amerike šezdesetih.

Sve ovo se odvija kroz kovitlac unutrašnjeg govora likova, neupravnog govora (izmišljenog ili pravog), parafraziranja novinskih članaka i autorskog opisa, u kojem Jonzon kombinuje prvo i treće lice. Ima i metafiktivnih igara. „Dala sam ti godinu. Takav je bio dogovor“, Gezina kaže autoru, u svojim mislima, dok primećuje kako, prisećajući se prošlosti, „ne govori samo iz perspektive subjektivne (stvarne) prošlosti, već i iz perspektive današnjeg tridesetpetogodišnjeg subjekta“. Čim uhvatite Jonzonov ritam, ostajete u njemu. „Ako želimo da završimo ovaj dan u jednom zalogaju“, počinje jedno poglavlje, „moraćemo da numerišemo delove“. Jonzonov smisao za humor održava pažnju. „U Njujork Sitiju je prošle godine bilo 746 ubistava, najčešće vikendom, najređe sredom“, saznajemo dok Gezina čita novine. „Najčešći razlozi su porodične svađe i uvredljivi komentari. Uvek budite ljubazni!“

Kroz roman provejava pregršt uzgrednih stvari, poput sporih podzapleta koji se prekidaju, a onda bez žurbe nastavljaju. Dok Gezina govori o životu svoga oca – stolara koji se iz inostranstva vraća u Nemačku da bi bio pored žene i deteta u trenutku kada Hitler dolazi na vlast – ona takođe spašava jednu devojčicu iz opasne tuče, izbavlja prijatelja koji se zadužio kod mafijaša i kuje plan kako da proneveri novac u socijalistički Prag.

Jonzon je pisao „Svaki dan u godini“ u realnom vremenu, kroz savremene događaje dok su se oni odvijali, barem na početku. Knjiga ostavlja utisak uzbudljive spontanosti, skoro nekontrolisane. Roman o jednoj godini, možda i roman godine.


Autor: Entoni Kamins
Izvor: theguardian.com
Prevod: Borivoje Dožudić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
tajne pisaca putevima misterije i intrige laguna knjige Tajne pisaca: Putevima misterije i intrige
15.10.2021.
Šta se dogodilo sa najbogatijom Beograđankom svih vremena – pitanje je koje decenijama intrigira ne samo policiju već i celokupnu domaću javnost. Stoga ne čudi što je dokumentarni triler „Do viđenja!“...
više
ženska borba za osvajanje moći laguna knjige Ženska borba za osvajanje moći
15.10.2021.
U intervjuu za Bukmarker Ana Solomon otkriva zašto je želela da napiše „Knjigu o V.“ i kako nas neke priče mogu zarobiti ali i osloboditi. Ana Solomon, američka novinarka i književnica, dvostruka d...
više
volela bih da više ljudi pročita sto i jedan dalmatinac dodi smit laguna knjige Volela bih da više ljudi pročita „Sto i jedan dalmatinac“ Dodi Smit
15.10.2021.
Gledali ste filmove i crtaće, ali roman je mnogo zabavniji – pravo štivo za jesenje dane. Ubeđeni ste da znate priču o sto i jednom dalmatincu. Gledali ste ekranizacije, bilo da se radi o šarmantno...
više
prikaz romana sastanak s pepelom žakline kiš laguna knjige Prikaz romana „Sastanak s pepelom“ Žakline Kiš
15.10.2021.
Beogradska Laguna objavila je nedavno četvrti roman pančevačke književnice i umetnice Žakline Kiš „Sastanak s pepelom“. Roman je mešavina lične i kolektivne drame, nežne ljubavne priče i psihološkog t...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.