Laguna - Bukmarker - Renesansni umovi u vreme instant kafe - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Renesansni umovi u vreme instant kafe

U vreme klickbaita i viralnih internet senzacija postoje intelektualci starog kova koji i dalje godinama istražuju područje svoje ekspertize, mukotrpno rade na svojim rukopisima, u kojima su sumirane brojne discipline i područja ljudskog interesovanja. Oni zaista uspevaju da proniknu u mrska pitanja današnjice i razmrse nam kompleksno viđenje sveta koje nove tehnologije i mogućnosti komunikacije neretko samo komplikuju. Pred vama je vikend i prilika da se uozbiljite. Zagazite u intelektualno carstvo koje posle monaškog rada ovi pisci ipak dele sa nama, nesrećni pokušaj komunikacije ponikao iz frustrirajuće spoznaje da je služba nauci ropstvo a pažnja civilizacije devalvirana i efemerna. Predajte se ozbiljnim, promišljenim umovima koji svakodnevno, dok jedete kokice pred novim blokbasterom, pokušavaju da odgonetnu zakone prirode i krivudave puteve istorije koji vam omogućavaju da živite udobno i u izobilju.

Foto: Unsplash

U uvodnom poglavlju zbornika spisa Džefa Bezosa „Smišljajte i istražujte“, koji uskoro možete očekivati u izdanju Lagune, Volter Ajzakson objašnjava šta Bezosa stavlja u liniju sa velikim umovima o kojima je prethodno pisao poput Leonarda da Vinčija. To nisu samo znanje, urođeni intelektualni kapacitet, posvećenost i ambicija. To je prvenstveno zagriženost za temu i zarazna radoznalost koja ne presušuje i posle nekoliko decenija intelektualne akcije. I perspektiva sa kojom se gleda na probleme, sa mnogostrukim pristupom i uvek otvorenim šestim čulom za ono nedokučivo, malo poznato, inovativno i novo.

Amin Maluf

Amin Maluf je francuski pisac libanskog porekla. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977. emigrirao je s porodicom u Pariz ne želeći da učestvuje u libanskom građanskom ratu. Piše u stvaralačkoj izolaciji u svojoj kući na ostrvu Re na Atlantiku. Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom „Krstaški ratovi u očima Arapa“ (1983), koji su ponovili romani: „Leon Afrikanac“ (1986), „Samarkand“ (1988), „Vrtovi svetlosti“ (1991), „Prvi vek posle Beatrise“ (1992), „Baldasarovo putešestvije“ (2000), „Dezorijentisani“ (2012), a naročito slavni esej „Ubilački identiteti“ (1998), preveden na pedesetak jezika. Za roman „Taniosova stena“ (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje, a bestseler „Levantski đerdan“ (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine. Najveće priznanje doživeo je izborom u Francusku akademiju 2011. godine, među „40 besmrtnika“, gde je nasledio fotelju Kloda Levi-Strosa. Posmatrač i tumač svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanističkih principa da izgradi mostove između različitih civilizacija i kultura.

Širokim zahvatima svog intelekta Maluf piše mešovito, u napetosti eseja, akademske rasprave i novinarskog članka, stapa razne istorijske etape i geopolitičke slojeve. Piše začuđujuće poetično za jednog intelektualca, sa nežnim razumevanjem i pravedničkim besom za ljudsku prirodu i tektonske turbulencije koje istorija i civilizacija prolaze svakodnevno. „Brodolom civilizacija“ govori o tragediji arapskog sveta sa takvom tugom i usredsređenošću, u prepoznatljivom tonu i sa čežnjom za velikim civilizacijama koje su upropašćene, za propalim narodima i njihovim intimnim istorijama kojih više nema.

Sajmon Sibag Montefjore

Radio je kao bankar, spoljnopolitički novinar i kao reporter izveštavao o turbulencijama u Sovjetskom Savezu. Njegove knjige prevedene su na 45 jezika. Montefjore radi strateški, istražuje godinama, o čemu svedoče i vrtoglave bibliografije na kraju njegovih knjiga. A onda piše pažljivo i povučeno, postavljajući cigle u labave istorijske konstrukcije.

Njegova knjiga „Katarina Velika i Potemkin“ našla se u užem izboru za nekoliko prestižnih nagrada. Svetsku slavu stekao je zahvaljujući knjizi „Staljin: Dvor crvenog cara“, za koju mu je 2004. godine dodeljena britanska nagrada za knjigu godine u žanru istorije. Godine 2007. objavio je i knjigu „Mladi Staljin“. Montefjore je član Britanskog kraljevskog udruženja pisaca.

Očekujte uskoro „Jerusalim“ i „Potemkina“ u izdanju Lagune.

Piter Frankopan

Piter Frankopan je profesor svetske istorije na Oksfordskom univerzitetu, stariji istraživač na koledžu Vuster, direktor Oksfordskog vizantološkog centra i gostujući istraživač na Lajdenskom univerzitetu. Proučava istoriju Sredozemlja, Rusije, Bliskog istoka, Persije/Irana, srednje Azije i šire, kao i odnose između hrišćanstva i islama. Specijalista je i za srednjovekovnu grčku književnost, a 2009. godine preveo je „Aleksijadu“.

Često piše za međunarodnu štampu, uključujući Njujork tajms, Fajnenšel tajms i Gardijan, a ima redovnu rubriku u London ivning standardu. Potiče od stare hrvatske plemićke loze Frankopana, a plodotvoran um u njegovom slučaju prati i dinamičan „živac“ za život. Frankopanove svakodnevne obaveze obuhvataju i angažman u nekoliko filantropskih fondacija, upravljanje malim lancem hotela i vođenje veoma interesantnog i informativnog naloga na Tviteru.

U jednom intervju Frankopan je rekao: „Ponekad mi se čini da većina nas ima problema sa kratkoročnim pamćenjem. Globalizacija je bila pod velikim pritiskom još pre nego što je iko čuo za kovid 19. Sabotiranje globalnih lanaca snabdevanja i vraćanje proizvodnje i radnih mesta iz inostranstva postali su zaštitni znak politike Trampove administracije, zajedno sa uvođenjem carina za koje su verovali da će im omogućiti da se takmiče sa Kinom. Bregzit je takođe jednim delom predstavljao reakciju na proces hiperglobalizacije. Brzo smo zaboravili da je Tereza Mej pre samo 18 meseci izjavila: 'Ako verujete da ste građanin sveta, niste građanin ničega.'“

Malufovim „Krstaškim ratovima u očima Arapa“ treba sukobiti njegov „Prvi krstaški rat“. Frankopan u „Putevima svile“ objašnjava da su putevi svile u svoje vreme bili su začetak današnjeg globalizma. To što su danas nevidljivi njegovu knjigu o izgubljenom zamišljenom poretku koji diktira današnji splet političkih i ekonomskih interesa čini presudno bitnom, a njegova zapažanja o pređašnjoj slutnji ekonomske modernosti esencijalnom za današnji duboko umreženi svet u kome je sve teže pratiti novčane i geopolitičke transakcije – govore „Novi putevi svile“.

Entoni Bivor

Entoni Bivor je studirao vojnu istoriju pod mentorstvom čuvenog profesora ser Džona Kigana. Pet godina je kao oficir služio u Jedanaestom husarskom puku u Engleskoj i Nemačkoj. Nakon toga posvetio se naučnoj karijeri. Predaje na koledžima Vinčester i Sendherst, a gostujući je profesor u Školi za istoriju, klasične nauke i arheologiju u Berkbeku na Londonskom univerzitetu.

Njegovu knjigu o Drugom svetskom ratu Montefjore smatra najboljom vojnom istorijom o Drugom svetkom ratu. „Misteriji Olge Čehove“ pristupio je jednako temeljno, sa zagriženošću koja se graniči sa opsesijom. Ili je možda reč o platonskoj transistorijskoj zaljubljenosti u ovu izuzetnu ženu?

Ukoliko vam se probudi intelektualni apetit a interesovanje vas nanese dalje, čitajte i „MetropolisBena Vilsona i knjigu o „Ilonu Masku: Tesla, SpaceX i potraga za fantastičnom budućnošćuEšlija Vensa.

Autorka teksta: Nevena Milojević


Podelite na društvenim mrežama:

vedrana rudan ja sam carica  laguna knjige Vedrana Rudan: JA SAM CARICA!
29.11.2021.
Povodom izlaska srpskog izdanja romana „Ljubav na posljednji pogled“, autorka Vedrana Rudan u svom današnjem blog-postu piše: Danas je u Srbiji izašla meni moja najdraža knjiga „Ljubav na posljednj...
više
grešnik i svetac laguna knjige Grešnik i svetac
29.11.2021.
Da li ste znali da je lik Raskoljnikova u „Zločinu i kazni“ F. M. Dostojevskog inspirisan stvarnim ubicom? Pjer Fransoaz Lasener bio je vojni dezerter, osiromašeni buržuj, sitni kriminalac i kockar či...
više
druga strana tesline prirode moja ljubav nikola tesla ane atanasković u prodaji od 3 decembra laguna knjige Druga strana Tesline prirode – „Moja ljubav Nikola Tesla“ Ane Atanasković u prodaji od 3. decembra
29.11.2021.
Spisateljica i novinarka Ana Atanasković napisala je romansiranu biografiju Ketrin Mekmehon Džonson, dame koja je neizmerno volela velikog naučnika Nikolu Teslu, najboljeg prijatelja svog supruga. Tak...
više
nadija hašimi rastemo samo izvan zona komfora laguna knjige Nadija Hašimi: Rastemo samo izvan zona komfora
29.11.2021.
Nadija Hašimi, autorka romana „Biser koji je slomio školjku“ i „Kad je mesec nisko“, u intervjuu za Bukmarker govori o tome kako je postala pisac, šta joj je pomoglo da razume junake o kojima piše i z...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.