Laguna - Bukmarker - Razgovor s Aleksandrom Mekolom Smitom: Mogućnosti za sreću - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Razgovor s Aleksandrom Mekolom Smitom: Mogućnosti za sreću

Aleksandar Mekol Smit je rođen u škotskoj porodici u Južnoj Rodeziji, današnjem Zimbabveu, gde je proveo detinjstvo i započeo školovanje. U Škotsku je otišao na studije, a danas je profesor na edinburškom fakultetu. Živeo je i u Bocvani i Švajcarskoj, kao i u Dalasu u Teksasu, gde je radio kao gostujući profesor. Pre nego što je započeo pisanje serijala Prva damska detektivska agencija, objavio je oko 50 knjiga – akademska dela, zbirke priča i mnogo knjiga za decu.

Foto: Library of Congress Life / CC0 / Wikimedia Commons

Kako ste odlučili da pišete misterije?

Rekao bih da je to bilo slučajno, zaista, jer nikada nisam imao dodira s tim žanrom pre nego što sam počeo pisanje „Prve damske detektivske agencije“. A ni to nije konvencionalna misterija jer nema mnogo stvarnih zločina. Na neki način obuhvata više žanrova. Intrigirala me je ideja da pišem o ženi koja ima malu detektivsku agenciju u Africi, što mi je istovremeno i čudno i zabavno, a same misterije su mi poslužile da prikažem društvo i ljude u Bocvani. Kada postavite priču tako da junakinja ima malu detektivsku agenciju, razni likovi joj mogu zakucati na vrata. Kada sam napisao prvu knjigu, shvatio sam koliko mogućnosti postoji zapravo u misterijama jer možete da govorite o raznim društvenim pojavama. Detektivski romani vam daju dobru potencijalnu strukturu i tada možete da širite priču i zapravo pišete o stvarima o kojima želite dok znate da imate pažnju čitalaca.

Zašto ste odlučili da serijal smestite u Bocvanu?

Tokom osamdesetih posećivao sam Bocvanu i jednog dana sam išao severno od glavnog grada. Video sam ženu koja je jurila kokošku po dvorištu. Bila je to jaka žena koja je brzo uhvatila kokošku, zavrnula joj šiju, a sve to je delovalo tako preduzimljivo, veselo i energično da sam odmah poželeo da napišem priču o takvoj ženi iz Bocvane. Ta iskra ideje mi je bila dugo na umu i negde 1996. ili 1997. godine seo sam i napisao prvu priču o Ramocve koja je prerasla u roman.

Serijal govori o Africi koja se menja i sukobu starog i novog načina života. Zašto ste odlučili da se koncentrišete na ženu kada govorite o ovim temama?

U mnogim afričkim društvima žene žive teško, a najčešće je reč o ženama koje vredno rade i mnogo toga trpe, tako da sam pomislio da bi bilo prikladno da društvo opišem iz te perspektive.

Recite nam nešto o drugim likovima u serijalu.

Glavni muški junak je gospodin Matekoni, verenik Dragocene Ramocve. On je mehaničar i sjajan čovek. Ideja ovih romana je da budu najpozitivniji mogući tako da u njima postoji i romantična nit – ovo su romani o mogućnostima za sreću. Od svih žena posebno se izdvaja lik Mma Makuci, kojoj Dragocena daje šansu da joj bude sekretarica. A tu je i dvoje siročića – Motoleli i njen brat Puso – koji su zasnovani na stvarnoj deci koju sam video prilikom posete sirotištu u Bocvani. Upravnik sirotišta ispričao mi je neverovatnu priču o devojčici koja je spasla svog mlađeg brata. Postoji mnogo takvih priča o afričkoj deci koja nekako uspeju da prežive veoma težak početak života.



U knjigama govorite o tradicionalnim vrednostima afričkog društva.

Zajednice u južnom delu Afrike imaju veoma razvijenu kulturu zajedništva koja je izgrađena na deljenju. Ako pogledamo tradicionalne šablone u vlasništvu nad zemljom, videćemo da su ljudi imali zajednička prava da koriste zemlju za ispašu i komšije su delile polja. A tu su i veoma snažna očekivanja u pogledu lične podrške i pomoći, tako da ukoliko biste se našli u problemu, mogli biste da kontaktirate sa dalekim rođacima i tražite im pomoć. Svi osećaju odgovornost jedni prema drugima, ali se i to polako menja sa urbanizacijom.

U tradicionalnoj Africi nije postojalo nešto poput neželjenog deteta. Osećaj zajedništva jači je od svega. To Dragocena primećuje da se menja u Bocvani i ponekad razmišlja o ponašanju mladih ljudi pa primećuje nepristojnost koja u njeno vreme nije postojala. Takođe, velika je šteta što ljudi danas kada pomisle na Afriku, u glavi imaju sliku gladi, side i patnje – koji naravno jesu deo stvarnosti ovog kontinenta, ali samo jedan njen deo. Ne priča se o učtivosti, humoru, toplini, ljudskoj dobroti i drugim divnim osobinama koje mnogo ljudi u Africi poseduje. Nadam se da ove knjige mogu da prikažu bar mali deo neverovatnih ljudskih vrednosti i osobina i da donekle isprave sliku o Africi koju imamo. Ljudi se plaše Afrike i misle da nema kraja patnji jer se neprestano dešavaju užasi, ali zaboravljaju da postoji i druga strana.

Serijal je doživeo veliki uspeh širom sveta, a Mma Ramocve je nazvana „gospođicom Marpl Bocvane“.

To mi mnogo laska, ali mislim da nije ni nalik gospođici Marpl. Dragocena je mnogo modernija i kada nešto želi da sazna, jednostavno ode i pita nekog – najčešće i dobije odgovor. I tu se sve završava. Nema tragova i raspetljavanja događaja, sve je veoma direktno.

Poslednje pitanje – šta je čaj od crvenog žbuna?

Reč je o vrsti biljke koja raste u južnom delu Afrike. Prirodno je, bez kofeina. Ima neobičan ukus, ali ako stavite med, pravo je osveženje. Urednik me je zamolio da stavim dodatne informacije o njemu u knjigu jer su čitaoci neprestano pitali za taj čaj. U „Kredencu punom života“ postoji posebno poglavlje koje sam napisao zbog urednika – „Čaj je rešenje za sve“.

Autor: Čarls L. P. Sajlet
Izvor: mysteryscenemag.com
Prevod: Dragan Matković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz romana ubistva u flit hausu lusinde rajli iz pera autorke koja unapred voli i poznaje svoju publiku laguna knjige Prikaz romana „Ubistva u Flit hausu“ Lusinde Rajli: Iz pera autorke koja unapred voli i poznaje svoju publiku
12.04.2024.
Poslednji objavljeni roman Lusinde Rajli priredio je za štampu njen sin, pronašavši rukopis iz 2006. godine. Ovo je jedini krimi roman autorke koja je našoj publici najpoznatija po serijalu Sedam sest...
više
prikaz knjige žena u meni narod protiv britni spirs laguna knjige Prikaz knjige „Žena u meni“: Narod protiv Britni Spirs
12.04.2024.
„Žena u meni“ je snažna, dirljiva, potresna i uznemirujuća priča o snazi duha, slobodi, sazrevanju, usponu, padu, uzdizanju iz pepela i nadi. Zamislite da ste osuđeni na život u malom mestu, gde sv...
više
dejvid nikols o jednom danu želeo sam da napišem epsku ljubavnu priču laguna knjige Dejvid Nikols o „Jednom danu“: Želeo sam da napišem epsku ljubavnu priču
12.04.2024.
Nikols je još kao tinejdžer inspiraciju za svoj bestseler pronašao u romanu „Tes od roda D’Erbervila“, ali priča o Emi i Deksteru morala je da sačeka još dvadesetak godina. O nastanku romana „Jed...
više
uroš petrović pisanje za decu je teže ali lepše laguna knjige Uroš Petrović: Pisanje za decu je teže ali lepše
12.04.2024.
Knjiga „Bajke – Prvih sedam“ Uroša Petrovića odmah nakon izlaska postala je regionalni bestseler i proglašena je za najbolju knjigu iz oblasti književnosti za decu na Novosadskom sajmu knjiga 2023. go...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.