Laguna - Bukmarker - „Petrijin venac“, kultni roman Dragoslava Mihailovića, od 28. marta u prodaji - Knjige o kojima se priča
Besplatna dostava za porudžbine iz Srbije
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Petrijin venac“, kultni roman Dragoslava Mihailovića, od 28. marta u prodaji

U okviru sabranih književnih dela Dragoslava Mihailovića, najvećeg živog srpskog pisca i velikana srpske književnosti druge polovine XX veka, Laguna sa ponosom najavljuje izlazak još jednog neverovatnog romana. Knjiga o snazi srpske žene, kultni roman „Petrijin venac“ po kojem je snimljen i film, od ponedeljka, 28.marta naći će se u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Radnja romana se odvija u malom rudarskom mestu u Srbiji od predratnih godina do 70-ih godina XX veka. Ostarela, ali vitalna i vedra seljanka Petrija priseća se, kroz retuširane fotografske radove, svog života, od tridesetih godina preko Drugog svetskog rata do posleratnog perioda. Tridesetih godina, kao mlada seljanka, bila je udata za seljaka Dobrivoja, a njegova majka je nije volela jer je u njihovu kuću došla bez miraza. Brak s Dobrivojem obeležen je gubitkom prvorođenog sina, a kasnije, u ratu, i kćeri Milane. Nakon što su izgubili dvoje dece, Dobrivoje zaključi da Petrija nosi nesreću te joj kaže da mora da ode. Ne želeći da se vrati svojoj porodici, ona završi u obližnjem rudarskom mestu, gde se zaposli kao konobarica kod postarijeg gostioničara Ljubiše. On je prvi muškarac u njenom životu koji joj iskazuje poštovanje. Iako joj je Ljubiša drag, i njoj i njemu je jasno da je on prestar za nju, pa ona popusti udvaranjima mladog rudara Milosava, veseljaka sklonog krčmi.

Ovo je priča o tragičnom životnom putu Petrije i njenom životu sa tri muškarca koje je volela. Njen životni put, rastrzan između stvarnosti i sna, život trpljenja, razočarenja, nadanja i ljubavi prerasta u neuništivost i simbol pobede čoveka. Roman „Petrijin venac“ predstavlja hroniku o ženi koja je žrtva patrijarhalnog sistema, ali koja nikad ne gubi životni elan i na kraju vlastiti život gleda u pozitivnim bojama. „Petrijin venac“ je napisan kosovsko-resavskim dijalektom.

„Dragoslav Mihailović kroz usta i dušu radnice i mučenice Petrije Đorđević, glavne junakinje, priča o lepoti i muci čovekovoj na zemlji, ali tako ispričanoj i s takvim jezičkim amalgamom izvedenoj, da joj nema premca u novijoj srpskoj prozi.“ Slobodan Selenić

„Kada sam završio čitanje romana Dragoslava Mihailovića ’Petrijin venac’, desilo mi se nešto što mi se dešavalo samo izuzetno u prošlosti – poželeo sam da postanem bolji, čovečniji i plemenitiji, da zaboravim sve što sam naučio i sa čime, što bi rekao Hamlet, samo ’izgledam’, pa da u meni ostane i prozbori samo ono što jeste, a ne što se ima, ono što damara u krvnim slivovima tela, a ne samo uzaludno asocira po moždanim sinapsama.“ Vladeta Jerotić

Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji. Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom „Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom „Frede, laku noć“, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Opet, najpre u Letopisu, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman „Kad su cvetale tikve“. Treća knjiga, „Petrijin venac“, izdata 1975. godine, osvojila je „Andrićevu nagradu“. Roman „Čizmaši“ objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu „Kad su cvetale tikve“, koja je objavljena i u oktobru te godine pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Posle toga drama četrnaest godina nije bila na repertoaru – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji.

Dragoslav Mihailović živi u Beogradu.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
veče sa vuletom žurićem ispred biblioteke grada beograda 3 avgust u 19h laguna knjige Veče sa Vuletom Žurićem ispred Biblioteke grada Beograda – 3. avgust u 19h
02.08.2021.
U okviru Letnje šeme Biblioteka grada Beograda (Letnji plato BGB) u utorak, 3. avgusta od 19 sati, čitaoci će moći da se druže sa piscem i književnim kritičarem Vuletom Žurićem. Vule Žurić rođe...
više
7 krimi klišea laguna knjige 7 krimi klišea
02.08.2021.
Jedan od užitaka pri čitanju klasičnih trilera i kriminalističkih romana je taj da i pored zapleta, preokreta i skretanja pažnje sa glavne teme postoji izvesna lagodna predvidljivost. Tako zasigurno m...
više
zašto je teško da uočimo sopstvene greške u kucanju laguna knjige Zašto je teško da uočimo sopstvene greške u kucanju
02.08.2021.
Da li ste ikada otkucali mejl i u pregledu zanemeli od užasa jer ste svog šefa oslovili sa Danko umesto Darko? ili da ste u izveštaju naveli da ste proverili sve kritične „mačke“ umesto „tačke“. ...
više
razgovor sa autorkom knjige 100 opakih žena u istoriji  laguna knjige Razgovor sa autorkom knjige „100 opakih žena u istoriji“
02.08.2021.
Čak 4 posto Novozelanđanki nalazi se u knjizi „100 opakih žena u istoriji“ autorke Hane Džuel. Njena kolekcija „briljantnih, nezgodnih i apsolutno neustrašivih žena za koje bi svako trebalo da zna“ uk...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.