VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Mario Vargas Ljosa u Novom Sadu u ponedeljak, 22. juna

Veliki svetski pisac Mario Vargas Ljosa sledeće nedelje biće gost Lagune i naše zemlje. U ponedeljak, 22. juna od 19 sati na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu biće priređen Razgovor s piscem.
 
Uvodnu reč daće prof. dr Dalibor Soldatić, najveći stučnjak za hispansku književnost, nakon čega će Vargasu Ljosi biti dodeljana i Specijalna nagrada za prozu „Milovan Vidaković“ Međunarodnog festivala ProseFest.
 
Uslediće Razgovor s piscem koji će voditi hispanista Bojana Kovačević Petrović. Razgovor će biti usmeren na književno stvaralaštvo Marija Vargasa Ljose i na njegovo dramsko stvaralaštvo. Biće reči o tome da li književnost ima moć kojom pokreće svet. Budući da je Vargas Ljosa poslednjih godina naročito usmeren na pozorište, biće reči o značaju pozorišta u njegovom životu, a uputiće i poruku mladim piscima i čitaocima. Jedan deo razgovora ticaće se i novih pisaca hispanske Amerike koji donose novi književni bum.
 
Ulaz u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu je slobodan.
 
Mario Vargas Ljosa rođen je u mestu Arekipa u Peruu 1936. godine. Prvo delo, dramski komad „Inkino bekstvo“ napisao je sa 16 godina, a prva knjiga koju je objavio bila je zbirka priča „Šefovi“, za koju je dobio nagradu „Leopoldo Alas“. Postao je poznat posle objavljivanja romana „Grad i psi“, za koji je dobio Nagradu „Biblioteka Breve“ izdavačke kuće Seiš Baral 1962. i Nagradu kritike 1963. godine. Njegov drugi roman „Zelena kuća“, objavljen 1965, ovenčan je Nagradom kritike i Međunarodnom nagradom „Romulo Galjegos“. Usledila su dramska dela („Gospođica iz Takne“, „Kati i nilski konj“, „Čunga“, „Ludak s balkona“ i „Lepe oči, ružne slike“), studije i eseji (kao „Neprekidna orgija“, „Istina o lažama“ i „Izazov nemogućeg“), sećanja („Riba u vodi“), priče („Štenad“) i, pre svega, romani: „Razgovor u Katedrali“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Tetka Hulija i piskaralo“, „Rat za smak sveta“, „Povest o Majti“, „Ko je ubio Palomina Molera?“, „Pripovedač“, „Pohvala pomajci“, „Lituma u Andima“, „Raj na drugom ćošku“, „Jarčeva fešta“, „Avanture nevaljale devojčice“, „Diskretni heroj“. Dobitnik je najznačajnijih književnih nagrada, među kojima su Nagrada Servantes, nagrade Princa od Asturije, PEN/Nabokov i Nobelova nagrada za književnost (2010).
 
Izdavačka kuća Laguna objavila je jedanaest romana Marija Vargasa Ljose: „Avanture nevaljale devojčice“, „Pohvala pomajci“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Povest o Majti“, „Jarčeva fešta“, „Grad i psi“, „Razgovor u Katedrali“, „Keltov san“, „Zelena kuća“, „Rat za smak sveta“, „Diskretni heroj“, i memoare „Riba u vodi“, jednu od glavnih knjiga iz celokupnog opusa Marija Vargasa Ljose koja otvara novi pogled na život i stvaralaštvo velikog pisca.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
 biblija ili sveto pismo neoliberalizma laguna knjige „Biblija“ ili Sveto pismo neoliberalizma
14.11.2019.
Promocija nove knjige Nenada Rackovića „Biblija“ održana je 13. novembra u Dorćol Platzu. Pored autora, o knjizi su govorili pisci Dragan Velikić i Marko Vidojković, i urednice u Laguni Mina Kebin i J...
više
kako su zvučale prve verzije bajki koje su zabeležila braća grim laguna knjige Kako su zvučale prve verzije bajki koje su zabeležila braća Grim
14.11.2019.
Možda vam je poznata činjenica da izvorne bajke braće Grim nisu imale srećne krajeve, niti su bile prilagođene dečjem uzrastu kao što su to Diznijeve verzije. To nije zato što su Jakob i Vilhelm bili ...
više
književno veče ive štrljić u kikindi laguna knjige Književno veče Ive Štrljić u Kikindi
14.11.2019.
U ponedeljak 18. novembra naša poznata glumica i spisateljica Iva Štrljić održaće književno veče u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi.   Iva Štrljić je u Laguni objavila tri knjige: ...
više
roman pačinko igra na sreću kao metafora o životu laguna knjige Roman „Pačinko“ – igra na sreću kao metafora o životu
14.11.2019.
Za Koreju je dvadeseti vek bio izuzetno turbulentan. Bila je decenijama japanska kolonija, a nakon toga je, zbog interesa velikih svetskih sila, podeljena na dve zemlje. Njeni stanovnici umirali su zb...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.