Roditeljstvo. Još malo o tome kako napreduje.

(Nakon što je mom detetu dato nešto. Šta god to bilo. Više se i ne sećam jer imam glavobolju.)

Ja: I šta kažemo?

Dete: A?

Ja: Šta kažemo kad nam daju nešto?

Dete: Kome su nešto dali?

Ja: Tebi.

Dete: Stvarno?

Ja: I šta kažemo?

Dete: Ko?

Ja: Šta kažemo kad... ili šta... hoću reći, šta TI kažeš?

(Tišina)

Dete: Nisam ništa rekao.

Ja: Ali šta bi TREBALO da kažeš kad ti daju nešto?

Dete: „Molim te“.

Ja: Da... da... vrlo dobro. Kažemo „molim te“ kad nešto hoćemo. Ali šta kažemo kad DOBIJEMO nešto?

Dete: Šta dobijemo?

Ja: Bilo šta!

Dete: Bilo šta?

Ja: Da!

Dete: Jesam li dobio nindžago skuter?

Ja: Molim?

Dete: Rekao si bilo šta!

Ja: Jesam, ali ne... to je bio primer... šta kažemo kad DOBIJEMO nešto?

Dete: Šta kažemo?

Ja: Da, šta kažemo?

Dete: Šta MI kažemo?

Ja: Da, šta MI kažemo?

(Tišina)

Dete: Misliš na tebe i mene?

Ja: Na nas... na bilo koga. Šta kažeš kad dobiješ nešto?

Dete: Nindžago skuter?

Ja: Na primer!

(Tišina)

Dete: „Baš kul nindžago skuter“.

Ja: (Možda uzdišem pošto gubim strpljenje) Ne! HVALA!

Dete: (Odmahuje glavom) To kažemo kad ne želimo nešto.

Ja: Molim?

Dete: „Ne, hvala.“ To kažemo kad nešto ne želimo.

Ja: Da, ali ako mi... ili mi... znaš šta hoću da kažem. Kažemo HVALA!

Dete: Nema na čemu.

Ja: Ne... ali ne kad mi... šta kažemo...

Dete: Kad neko kaže „hvala“, odgovorimo „nema na čemu“.

Ja: Tako je!

Dete: Baš tako!

Ja: I kad TI kažeš hvala?

Dete: Kad dobijem nindžago skuter.

Ja: Da, ali ne samo kad dobiješ nindžago skuter... kažemo hvala! Hvala, to je ono što kažemo!

Dete: Nema na čemu!

Ja: Ali ne... Dobro, pokušajmo ovako: Nema na čemu.

Dete: Molim?

Ja: Zamenili smo mesta, vidiš? Rekao sam: Nema na čemu. A šta ti kažeš?

(Tišina)

Dete: Želiš li TI nindžago skuter?

Ja: Molim?

Dete: Možda možeš da tražiš Deda Mrazu. Ali moraš da budeš fin i kažeš „molim te“.

Ja: NEĆU NINDŽAGO SKUTER!

Dete: Nećeš ga ni dobiti ako tako vičeš. Nije lepo vikati.

Ja: (Diši. Diši. Diši.) Šta kog đa... šta kažemo AKO dobijemo... ako nam daju... ako... bilo šta! Šta kažemo ako dobijemo bilo šta?

Dete: Deda Mrazu?

Ja: Da! Šta kažemo Deda Mrazu ako dobijemo nešto?

(Tišina)

Dete: Molim te, Deda Mraze, može li moj tata da dobije nindžago skuter?

Ja: Hvala!

Dete: Nema na čemu.

Ja: „Deda Mraze, može li moj tata da dobije nindžago skuter, HVALA!“

(Tišina)

Dete: (Duboko uzdiše. Veoma strpljivo šapuće.) Neee, šta kažemo Deda Mrazu, tata?

Ja: Molim?

Dete: (Tapše me po ruci) Kažemo „molim te“.

(Duža tišina)

Ja: Ovo namerno radiš, jelda?


ZAKLJUČAK: Namerno ovo radiš, HVALA!