Kiša
21.06.2017.
(Moji preci putuju sa mnom)
Stablo preda mnom bljesnu poput novogodišnje jelke, zaslepljujući me! Zvuk je bio razoran, pomešan sa pucanjem drveta. Nije bilo požara pod ovakvom vodom, ali su sitni bljeskovi električnog pražnjenja kao na usporenom filmu povremeno osvetljavali pogođeno stablo dok posrće i pada, urušeno iznenadnom božanskom intervencijom. Nezadrživa bujica misli preplavi mi um. Iz jedne tačke video sam sve.
Zaboravili smo ideale i stremljenja naših dedova i pradedova. Sa tim i takvim zaboravljanjem izgubili smo i sebe. Zaboravili smo ko smo, zaboravili odakle potičemo i gde idemo. Odricanje od vekovnih težnji nije nam donelo slobodu, već maleno mesto na začelju mase, sobičak u tom bezobliku što ga danas nazivamo čovečanstvom. Umesto da svet obogatimo sopstvenom suštinom, mi smo ostali bez prtljaga, pa je naš tužni sobičak potpuno prazan; bez ukrasa je i obeležja, poput jeftine sobe u krčmi kraj puta gde putnik zanoći samo kad mora. Naši preci gledaju bez reči, suznih očiju – želeli bi da nam pokažu put, ali mi smo uz put izgubili i sposobnost da ih čujemo.
Ova kiša, surova i neumoljiva, simbolizuje naš pad. Odlučna je da sve pretvori u istu bezličnu masu, da konačno završi ono što smo sami započeli…
(Odlomak iz priče za zbirku „Čuvari zlatnog runa“, gde 30 autora piše inspirisano običajima i mitovima Homolja i Zvižda)
Stablo preda mnom bljesnu poput novogodišnje jelke, zaslepljujući me! Zvuk je bio razoran, pomešan sa pucanjem drveta. Nije bilo požara pod ovakvom vodom, ali su sitni bljeskovi električnog pražnjenja kao na usporenom filmu povremeno osvetljavali pogođeno stablo dok posrće i pada, urušeno iznenadnom božanskom intervencijom. Nezadrživa bujica misli preplavi mi um. Iz jedne tačke video sam sve.
Zaboravili smo ideale i stremljenja naših dedova i pradedova. Sa tim i takvim zaboravljanjem izgubili smo i sebe. Zaboravili smo ko smo, zaboravili odakle potičemo i gde idemo. Odricanje od vekovnih težnji nije nam donelo slobodu, već maleno mesto na začelju mase, sobičak u tom bezobliku što ga danas nazivamo čovečanstvom. Umesto da svet obogatimo sopstvenom suštinom, mi smo ostali bez prtljaga, pa je naš tužni sobičak potpuno prazan; bez ukrasa je i obeležja, poput jeftine sobe u krčmi kraj puta gde putnik zanoći samo kad mora. Naši preci gledaju bez reči, suznih očiju – želeli bi da nam pokažu put, ali mi smo uz put izgubili i sposobnost da ih čujemo.
Ova kiša, surova i neumoljiva, simbolizuje naš pad. Odlučna je da sve pretvori u istu bezličnu masu, da konačno završi ono što smo sami započeli…
(Odlomak iz priče za zbirku „Čuvari zlatnog runa“, gde 30 autora piše inspirisano običajima i mitovima Homolja i Zvižda)
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
Kiša
21.06.2017.
(Moji preci putuju sa mnom)
Stablo preda mnom bljesnu poput novogodišnje jelke, zaslepljujući me! Zvuk je bio razoran, pomešan sa pucanjem drveta. Nije bilo požara pod ovakvom vodom, ali su sitni...više
više
.jpg)
Tanka linija između mita i bajke
24.05.2016.
Pre par godina, povodom radionice kreativnog pisanja koju sam održao u Novom Sadu, smislio sam zadatak koji je inspiracija za ovu temu. Trebalo je da mladi pisci prepoznaju uzroke događaja u romanu...više
više
.jpg)
Mali dvorski duhovi
22.02.2016.
Odlomak iz knjige „Bajka nad bajkama: Dva cara“ (u pripremi, Laguna 2016)
„Jaoj, care, care, care…“
Car Stepan se trže iz dremeža. Osvrnuvši se hitro po prostoriji...više
više
.jpg)
Ruka mrtvog čoveka
29.12.2015.
Prolog knjige „Bajka nad bajkama: Dva cara“ (u pripremi, Laguna 2016)
Ogromna crna ptica krasila je najvišu kulu carske palate. Bila je duža od ruke odraslog muškarca od ramena do vrhova...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
Asanž: Kako se oseća pisac kada mu uhapse literarnog junaka iz romana?
12.04.2019.
Ne događa se tako često da ličnost iz stvarnog života uskoči u roman da bi iz njega ponovo iskočio – i to pravo u zatvor . To se, na žalost, upravo dogodilo Džulijanu Asanžu , koga sam...više
više
Kratko o homoseksualnosti i deci
22.02.2019.
Prvo, moram da se ogradim i napomenem da ovaj tekst nema nikakve veze s politikom. Drugo, nepristrasan je jer sam, štono bi se reklo, straight as a ruler. Ljubila sam se s jednom devojkom, i to žešće...više
više
Kad zaroniš u mulj, beskrajno ništavilo
21.02.2019.
Jedva pronalazim mobilni telefon i javljam se, psujući. Marija je. „Pa gde si ti, lujko? Jesi li normalna? Zakasnićeš u ambasadu!”, grmi u slušalicu.
Mukotrpno nabadam niz ulicu u visokim...više
više
.jpg)
Duško sa zlatnim M
30.01.2019.
Negde krajem prošlog veka, intenzivno sam živela u Ljubljani. U rasejanju. Ono je uticalo na moju emotivnu stabilnost, na neobjašnjive sklonosti prema svemu što bi moglo da podseća na maticu, iako...više
više
