Iz drugog ugla, novovekovna učenja

Ili New Age religije poput već uveliko mnogima poznatih Tajna, knjiga Lujze Hej, ludih Rusa kao Lazarov koji doduše više plaši nego teši ali publika mu je milionska (velika je Rusija) i mnogih drugih, prepisanih, malo originalnijih – kao Hopo nopo, koji priča o nekakvoj nultoj tački gde se čovek vraća i odakle dolazi kao novi čovek, tek rođen i neuslovljen iskustvima tj sećanjima. Nešto kao srećna amnezija, recimo, znaš naučeno ali si zaboravio i put i prepreke i sve loše (istina i dobro) koje te je dovelo do trenutka sadašnjeg. A šta je onda svrha Itake, tog večnog sna o povratku gde krajnja destinacija nije bitna koliko je suština u samom putu, ako zaboravimo taj put i sve zveri morske i pećinske što su pretile da nas izjedu a mi ih pobedismo?

Ali, zaboravimo Itaku i neka Odisej i ona koja ga je čekala odbijajući prosce ostanu davna pesma. Znam, to je kao reći: „Zaboravi Pesmu nad pesmama“ – neka drugi misle o onoj maloj što je braću naljutila pa su je poslali u polje a ona zavodljivo i tužno zapevala: „Crna sam ali lijepa kćeri jeruzalemske; kao šatori kedarski, kao zavijese Solomonove... Ne gledajte što sam garava, to me sunce opalilo...“

Novo vreme novi puti, novi je ritam i ako će nešto potvrditi matematika to je ona da je sve – ama baš sve – ritam. Možete čitati dvanaesterac ili roman, gledati film i ne obraćati pažnju, vaše će čulo registrovati ritam. On je sve. I ritam je vremena upravo takav kakva je religija koju je iznedrilo. Brzo mi reci, Utešitelju koje ti god ime dali, šta da radim ja? Živim na pokretnoj traci a ona matematika opet progovara i, kao Kraljica u Alisi u zemlji čuda, ona kaže: Moram da trčim da bih ostao u mestu. Tj ako stanem, odo ja unazad.

Psihijatrija retko ima kratku i jasnu poruku. Prijatelji, bar tako tvrde sociolozi, sve manje vremena da čuju i kažu: „Ej, pa biće u redu, jer ti si u redu“. Otuđen, tako tvrde, čovek traži nove načine da objasni to čudo zvano život i religija ga sve više zamara. Iako je većina novovekovnih učenja puno parafraza i citata Biblije, Kurana, zen priča i učenja budista – prilagođena brzom vremenu ona su, tako dajdžestirana, zapravo dobra.

Podatak da se čovek današnjice sve češće odlučuje da plati da mu neko kaže „alo, ti vrediš, dobar si i lep takav kakav si“ nego da kopa po starim ranama kod nekih psihologa sumnjive zainteresovanosti – govori više o civilizaciji u kojoj smo od svih kritika ovih pseudonaučnih gluposti koja neretko pozajmljuju krivo tumačene teorije kvantne fizike i drugih nauka. U jednom, a to je najbitnije, one su nepogrešive i zato su tako lako našle put do nepoverljivog konzumenta. Sve je naporno. Daj nešto svetlo i lako, nešto da ti kaže da se želje ostvaruju jer, istina je, nisu to izmislili šarlatani. Rekao i Andrić otprilike da treba paziti šta se želi, jer često bude da se željeno ostvari. Može dobro, može ni najmanje al da nečeg ima – to ne može da ospori ni najveći baksuz među ljudima. I on je, čovek, pobaksuzio jer se umorio i ko zna šta sve želeo ili mislio da je važno i možda mu ne treba ništa, do malo lepote, mira i neke ljudske reči. A što se uvek pojave i oni večni trgovci pred hramovima i prodaju na svojim tezgama sve, pa i toplu, reč – to je vazda bilo i nije razlog za strah. Uživajte, bre. I sve će doći.