Game over – survivor

Svi mi se, pre ili kasnije, zaljubimo kao ludi i izgubimo kompas, samopoštovanje, integritet i sve ostalo i dozvolimo ono što obično ne bismo dozvolili ni da nam prete giljotinom. Postanemo tupavi i samo se smeškamo i klimamo glavom. Patimo, menjamo lični opis, padamo na kolena, cvilimo pred vratima. Pred pogrešnim vratima uglavnom. Gde je granica?

Prelepo pitanje. Ja znam gde je granica. Granica je kad osetite da počinjete da se gušite i kad vam dođe da iskočite iz kože ili da skočite sa terase. Kad pogledate dole, a dvanaesti sprat, a nadogradnja, a ispod vas samo komšijski krovovi, pa shvatite da biste u najgorem slučaju ostali samo paralizovani, e tu je granica. Kad dođete do toga da vam se više ne živi i kad pomislite da je smisao postao besmisao, pa se samosažaljevate, a ne mozete ni da se ubijete kako treba. Kad gledate ravnim pogledom u ljude i stvari. Kad vas priroda ne inspiriše i društvo ne dotiče.

A ulagali ste, nije da niste, razmišljate dok gledate kako se dole njiše krošnja. Dali ste i srce i dušu i investirali emocije i pripremali razna beskorisna kreativna iznenađenja koja možete da okačite mačku o rep i niste zvocali. Gradili ste godinama romantičan zamak na oblacima, brižljivo stavljali ciglu po ciglu, krečili zidove u svetle boje. Okopavali ste bašticu oko zamka. Nažalost, ima mnogo pogrešnih investicija i, nažalost, nismo svi dobri baštovani. I, nažalost, čardak ni na nebu ni na zemlji ne postoji.

I evo ga sad – princ iz bajke je prevario, izdao, ohladio se, nije mu stalo, nikad nije ni bilo, voli samo sebe, vuk dlaku menja, mozak ostaje isti. Pretvorio je belog konja u kobasice, postao je žaba. Kakvo iznenađenje! Naravno, ali samo vama. Ljudima koji vas vole to je očekivan rasplet. Ko te jednom prodao, prodaće te ponovo. Dakle, shvatate: ipak nije bila u pitanju bajka. Bajke se ne zavrsavaju suicidnim mislima. Sigurno je vaša mama bar jednom promrmljala da „nije oduševljena“. Guess what: mame ne greše.

Vi gledate sa dvanaestog sprata dole. Komšija bi se, verujem, ljutio kad biste mu propali kroz krov. Možda gleda važnu utakmicu. Možda igra bingo. Šta da radite? Ako imate decu sa Mr Pogrešnim, deca su verovatno velika pa ce preživeti. Ako su mala, onda se neće ni sećati. Ako ih nema, onda imate samo sebe da zaštitite. Koga više volite, njega ili sebe?

Ne znam zašto volimo mazohizam. Mislim da to ima veze sa španskim serijama. Patnja se previše promoviše. Dakle: prestanite da ih gledate. Glumci plaču za pare. I zato prestanite da plačete.

Valjda verujemo da je ispravno da se žrtvujemo zarad „viših ciljeva“. Društvo voli mazohiste. Mazohiste je lako oblikovati. Možda će nas kosmos nagraditi? Ne verujem. Ne bavi se kosmos ljubavnim jadima. Ima mnogo toga pogrešnog na svetu. A biti nesrećan do kraja života ne spada u „više ciljeve“. What to do?

Možete se praviti da se ništa nije desilo. Foliranje je u trendu. Možete se praviti slepi, glupi i gluvi i vegetirati. Možete ga pustiti da vam pokida deo po deo ličnosti, dok ne otupite toliko da terasa postane jedini izlaz. Možda komšija do tada dobije bingo, pa se preseli. Možda iseku krošnju, pa vam uspe da se ubijete iz prve. Budućnost je lutrija.

A možete i:

1) Okrenuti leđa za sva vremena i za period koji dolazi posle svih vremena
2) Nakon okretanja leđa okrenuti novi list
3) Nakon okretanja novog lista, iscepati ga i napisati novu knjigu. Za vas dvoje nema više ni vremena, ni listova. Game over.

Najgore je ne uraditi ništa. Dobra vest: ima izbora. Pobede te ili pobediš. Vuk ili ovca. Ti biraš.