Dejan Mihailović: Na prostranstvima „Lagune“

Izdavanje knjige za autora može biti svesna avantura, noćna mora, grozničavo iščekivanje pisca ili rad u rudarskom oknu. Sa urednikom Dejanom Mihailovićem je pravo uživanje.

Do sada sam sa Dejanom sarađivao na izdavanju dve knjige (ukupno tri toma). A ove sezone on radi na još jednoj mojoj knjizi, a ja mu, kao autor, nadam se, nisam levo smetalo. Ne viđamo se često. Ali kad god se vidimo, to je sa razlogom. Buduća knjiga se tim susretom za jedan korak približi štampanju. Reč je o portretima „Majki poznatih“, sa dosta ilustracija ili fotografija što majki što sinova i kćeri.

Meni se čini da Dejan ni sam ne zna koliko je knjiga drugima izdao jer ih je mnogo na broju. A i sam ima bogatu bibliografiju, među kojima su i knjige prevoda značajnih savremenih ruskih pisaca, moderne i postmoderne orijentacije. Ja posebno volim njegovu knjigu, po mom ukusu ljubitelja enciklopedija - „Vizantijski krug“, leksikon vizantijske i srpske srednjovekovne književnosti sa blizu 300 odrednica.

Ne znam da li smo se ikada, osim na promocijama knjiga, sreli drugde nego u nekoj vrsti kolektivnog deska, najpre u „Prosveti“, a potom u „Laguni“. On za svojim kompjuterom, kojim vlada kao ova naša tinejdžerska omladina, kad otvori moju prelomljenu knjigu i savetuje mi šta da popravimo, sa istinskom brigom da knjiga bude bolja. Imponuje mi kako dobro zna pravopis, kako traži transkripciju stranih imena, ne samo ruskih, što mu je specijalnost, već i svih ostalih. Čak i kada se oko nečeg raspravljamo šta je pravopisno tačnije, argument mu nije glas, već obrazloženje. Mogu da priznam da je najčešće on u pravu. Dejan ima šest godina prave američke biografije, i to u Americi, počev od već klasičnog pranja sudova do rada na leksikonu naših uspešnih ljudi u rasejanju. Odlazi sa mnom na promocije knjiga koje je izdao, danas u „Laguni“, a ranije u „Prosveti“, gde je bivao i glavni urednik i direktor. Kako je čovek mere, to ste već shvatili, tom prilikom ne govori duže nego što je potrebno. Važno je da Dejan, kao urednik, ne hvali autora više nego što je vrednost knjige, ali što je još važnije, ne tako da ti je neprijatno što tome prisustvuješ, bilo da te prisutni previše hvali ili kudi.

Dejan Mihailović spada među one moje savremenike među kojima je persiranje prirodno, a dosta retko u umetničkim krugovima. Sa njegovim bliskim rođakama, sa Gordanom Sušom, sestri po ocu, i njenom ćerkom Anjom, isto tako prirodno sam na ti (sa mojom mnogo mlađom koleginicom na Bitefu u jednom smeru). Obe su u javnom životu, što se kaže, „živci“, a sa staloženim Dejanom imaju istu lepu meru uravnotežene intelektualnosti i visoko osećanje profesionalne odgovornosti. Izvinjavam se spomenutim prijateljima zbog ovih pojedinosti iz njihovog ličnog života. Ali takva je moja rubrika.

Autor: Jovan Ćirilov
Izvor: Blic