Laguna - Bukmarker - Još nastavaka „Sluškinjine priče“? Margaret Atvud kaže: „Nikad ne reci nikad“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Još nastavaka „Sluškinjine priče“? Margaret Atvud kaže: „Nikad ne reci nikad“

Sve veće sličnosti između Sjedinjenih Američkih Država i njenog fiktivnog režima u Galadu, gde o ženskim telima odlučuje totalitarna država, podstakle su, kako sama navodi, Margaret Atvud da napiše nastavak „Sluškinjine priče“.



Svedočanstva“ su objavljena 34 godine nakon što se priča o Fredovici završila u prvoj knjizi. Atvudova kaže da su godinama postojali „mnogi zahtevi za nastavkom“, ali je ona „uvek odbijala“.

„Međutim, kako je vreme odmicalo, umesto da idemo dalje od Galada, krenuli smo ka njemu, posebno u SAD, pa sam iznova sagledala tu situaciju“, rekla je autorka tokom ponoćnog puštanja u prodaju romana u Londonu.

„Odlučila sam da iako ne mogu da nastavim Fredovičinu priču, ipak mogu da pišem o tri druga lika i ispričam priču o početku kraja. Iz 'Sluškinjine priče' znamo da je Galad propao, ne postoji 200 godina kasnije jer imamo simpozijum o tome... Pa, kako je urušen? Kako ovakvi tipovi režima nestaju? Zanimalo me je da to istražim, kao i to kakav je bio život druge generacije.“

Svom izdavaču je poslala sažetak od dva pasusa u februaru 2017. godine. Proslavljena televizijska adaptacija, čije scenarije autorka čita ali tvrdi da nema „nikakvu moć“ nad njima, počela je u aprilu te godine.

Svedočanstva“ govore o tri lika: dve mlade žene (jedna je odrasla u Galadu, druga je kao dete pobegla u Kanadu) i Tetka Lidija, opasna i nedokučiva figura iz „Sluškinjine priče“, koja otkriva kako je preživela prve dane režima.

Atvudova veruje da njen novi roman „uplivava u razgovore koji se već vode“ o pravnim potezima koji utiču na ženska prava u nekoliko saveznih država Amerike koje su „već u Galadu“.

„Ti ograničavajući zakoni o ženskim telima tvrde da država poseduje vaše telo. Postoji i paralelna situacija koja se tiče muškaraca: država poseduje vaše telo i morate da idete u rat. Ali kada vam to urade, plate vam odeću, smeštaj, hranu, medicinske troškove i daju vam platu“, rekla je duboko ironično Margaret Atvud.

„Na to mogu da im poručim samo da ako žele da na ovaj način regrutuju ženska tela, oni ih teraju da rađaju bebe, prisiljeno rađanje, i za to ništa ne plaćaju. Između ostalog, to je veoma jeftino. Za društvo koje tvrdi da vrednuje slobodu pojedinca, rekla bih im da očigledno ne misle da se te slobode odnose na žene.“

Zatim je nastavila: „Dok se Hladni rat nije zavšrio, SAD su se prodavale kao alternativa za zlo carstvo Hladnog rata. Bila je to zemlja slobode, demokratije, mogućnosti za sve, i samim tim nisu pokazivali svoju mračnu stranu... Kada je neprijatelj nestao, sve što je oduvek bilo tu je moglo da izađe iz ormara na videlo.“

Protestanti širom sveta su usvojili crvene kostime sluškinja u kojima se tiho bore za prava žena, uključujući i demonstracije u Irskoj, Argentini i, prošle godine, u Teksasu kada je veće sačinjeno samo od muškaraca izglasalo zabranu abortusa u junu. Atvudova smatra da su njena dela uvek delovala kao forma građanskog protesta.

Svedočanstva“ su osvojila Bukerovu nagradu za prošlu godinu, a žiri je ocenio roman kao „divlji i prelep“ koji „govori o nama danas, širom sveta, sa posebnim osvrtom na osudu i moć“. Kada smo joj rekli da je književna rok zvezda, Atvudova se nasmešila:

„S obzirom na to kakve živote su živele rok zvezde, iskreno se nadam da nisam. Još uvek nisam umrla od predoziranja opijatima, još uvek ne, ali imam vremena. Takve stvari mogu da unište nekog sa 35 godina jer gde dalje možete da odete? Ali u mom slučaju, mi nekako znamo odgovor na to pitanje.“

Jednu stvar ipak nije otpisala – da li bi se ikada ponovo vratila u Galad: „Nikad ne recite nikad bilo čemu.“

Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Ministerio de Cultura de la Nación Argentin


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
11 muzičkih numera inspirisanih književnim delima laguna knjige 11 muzičkih numera inspirisanih književnim delima
28.01.2022.
Devo i Tomas Pinčon. Mik Džeger i Šarl Bodler. Možda deluju kao čudni spojevi, ali mnoge sjajne rok pesme nastale su upravo zahvaljujući inspiraciji koju su tekstopisci dobili na stranicama knjiga. Za...
više
filmske adaptacije laguninih naslova u 2022 godini laguna knjige Filmske adaptacije Laguninih naslova u 2022. godini
28.01.2022.
Filmofili, spremite kokice! Ova godina nam donosi mnogo uzbudljivih filmskih adaptacija. Trenutno se dešava prava eksplozija na striming platformama, a Netfliks je potvrdio da je trenutno više od 60% ...
više
promocija memoarske knjige čedomira antića o revolucionarima, kriminalcima i drugim namernim prolaznicima  laguna knjige Promocija memoarske knjige Čedomira Antića „O revolucionarima, kriminalcima i drugim namernim prolaznicima“
28.01.2022.
U četvrtak 3. februara od 18 sati u Bukmarker kafeteriji knjižare Delfi SKC biće predstavljena memoarska knjiga istoričara Čedomira Antića „O revolucionarima, kriminalcima i drugim namernim prolaznici...
više
vladimir kopicl o svom romanu španska čizma kritika njuejdžerskih brljotina laguna knjige Vladimir Kopicl o svom romanu „Španska čizma“: Kritika njuejdžerskih brljotina
28.01.2022.
Preko prošlosti ljudi često prelaze kao abrazivnom krpom, jer koliko god bio najbolji od svih postojećih svetova, ovaj naš nikad nije dovoljno dobar da ga ne bismo izneveravali, poboljšavali, iznova i...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.