VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Havijer Sijera za Vijesti o romanu Dama u plavom

Potrebni su mi odgovori i to je razlog što pišem ovakve romane

Španski bestseler pisac Havijer Sijera u romanu Dama u plavom bavio se misterijama vezanim za špansku monahinju Mariju Hesus od Agrede koja je živela u XVII veku. Sijerino istraživanje istorije ruši stereotipe o svetu koji smo verovali da poznajemo i nudi iznenađujuću sliku o razornom sukobu katoličke Evrope i drevne civilizacije nastale na jugozapadu Severne Amerike.
Junak romana Dama u plavom, mladi novinar Karlos Albert, dolazi u španski gradić Agredu gde nailazi na gotovo zaboravljen samostan iz XVII veka koji čuva sjećanje na staru istorijsku misteriju o dami u plavom, ženi koja je osnovala samostan. Pokrenut pričama o njenim natprirodnim moćima, odlučuje da sazna više. Na drugom kraju planete, Dženifer Narodi u Los Anđelesu svake noći ima uznemirujuće snove o čudesnoj ženi obučenoj u plavo. Ona ne zna da se isti duh prikazao poglavicama Humano Indijanaca iz Novog Meksika 362 godine ranije. Damu u plavom je nedavno objavila "Laguna" u prevodu Ane Jovanović.

 

Havijer Sijera je rođen 1971. godine u Teruelu, gradu na severoistoku Španije. Prije nego što je postao profesionalni pisac, Sijera je radio kao novinar. Svoju prvu radio-emisiju imao je u dvanaestoj godini, a u šesnaestoj je počeo da piše za novine. U osamnaestoj godini Sijera je pokrenuo internacionalni časopis Nulta godina (Ano Cero), a u dvadeset sedmoj postao je urednik poznatog španskog mjesečnog magazina Izvan nauke (Mas Alla de la Ciencia). Završio je studije žurnalistike na Univerzitetu u Madridu. Svoju prvu knjigu objavio je 1995. godine, a dosad je potpisao tri naslova iz oblasti dokumentaristike u kojima nastoji da odgonetne neke od najznačajnijih istorijskih i naučnih zagonetki, kao i četiri romana (Dama u plavom, Tajna večera, Napoleonova egipatska tajna i Templarska vrata). Sijerini romani su postali internacionalni bestseleri, prevedeni na 35 jezika, a u proteklih nekoliko godina su doživjeli ogromnu popularnost u SAD. Havijer Sijera živi u Malagi odakle je, uoči novogodišnjih praznika, govorio za "Vijesti".

 

Koja je istorijska pozadina Vašeg romana Dama u plavom?

Ideja za pisanje ove knjige došla mi je kada sam nabavio kopiju stvarnog zvaničnog dokumenta, štampanog u Španiji za vreme vladavine Filipa IV, 1630. godine. Tekst, naslovljen „Benavides Memorijal“ bio je izvještaj franjevačkog monaha kome je stavljeno u službu da preobrati u hrišćanstvo Indijance u današnjem Novom Meksiku. Monah je bio zapanjen jer je većinu plemena iz tih udaljenih regija malo pre njegovog dolaska već bila preobratila misteriozna Dama u plavom. Kasnije, ta Dama nije bila poistovećivana sa prikazanjima Svete Device Majke (što je bilo uobičajeno u to doba), već sa zaređenom monahinjom iz Kastilje koja je imala sposobnost da u isto vreme boravi na dva različita mesta. Ona je imala dar bilokacije. Taj dokument, sa čudima te monahinje i veliki broj istorijskih referenci, uglavnom nepoznati čak i u Španiji, inspirisali su me za taj roman.

 

Šta nam možete reći o španskom gradiću Agreda. Zašto je to mesto značajno za Vaš roman Dama u plavom. Do kakvih ste, zapravo, saznanja tamo došli?

Agreda je mali grad, na severoistoku Španije. U XVII veku to je bilo rodno mesto Marije Hesus od Agrede, monahinje znane pod imenom Dama u plavom iz franjevačkog reda, i to poslije događaja u Novom Meksiku. Ja o tome uopšte nisam imao nikakve informacije sve do 1991. godine, kada sam prvi put stigao u taj gradić, posle velikog broja koincidencija koje sam opisao i u svojoj knjizi. U stvari, razlog iz koga se radnja moje knjige odvija u dva različita vremenska perioda (u XVII veku i u današnje vreme) je zbog toga što mi je bilo potrebno da sebi objasnim zašto sam stigao u Agredu jednog snežnog proljećnog jutra prije šesnaest godina. Marija Hesus od Agrede, španska monahinja koja je živela u XVII veku, zahvaljujući svom daru bilokacije dovođena je u vezu sa evangelizacijim Novog Meksika, Arizone i Teksasa.

 

Istražujući, Vi ste boravili na tim mestima, pa možete li nam reći koliko je danas prisutan njen kult u Americi?

Među nekim indijanskim plemenima, naročito modernim Apači-Humano Indijancima, postoje i dalje neka sećanja na prikazanja Dame u plavom. Poprilično je iznenađujuće da na mestima gde je sestra od Agrede viđena sada nije popularan njen kult. Proveo sam nekoliko dana proteklog jula u misiji u Isleta Pueblu, razgovarajući sa ocem Viljaketom, današnjim čuvarom te stare crkve. I on je vrlo skeptičan u vezi sa pričama o Dami u plavom. On kaže da su ta prikazanja bila deo španske propagande zbog verskog preobraćenja američkih domorodaca i da bi primili više novaca od španskog kralja. Ali za mene je to bilo veliko pojednostavljenje stvari i pokušaj materijalnog približavanja tim događajima… 

 

A, kakav je savremeni zaplet u romanu Dama u plavom?

Savremeni zaplet se temelji na druge dvije stvarne enigme: jedna je projekat hronovizije, vatikanski naučni projekat stvoren tokom pedesetih godina prošlog veka, kako bi se njime omogućili projektovanje slika i zvukova iz daleke prošlosti. Taj program je vođen od stane venecijanskog benediktinskog sveštenika zvanog otac Erneti. Tog čoveka sam intervjuisao pred kraj 1993. godine i njegov lik mi je poslužio za stvaranje oca Baldija u mom romanu. Još jedan zaplet, drugačiji, inspirisan je severno-američkim „posmatračima na daljinu“, to je bio špijunski program, stvoren sedamdesetih godina prošlog veka. Ministarstvo odbrane SAD uvežbavalo je neke ljude sa „vantelesnim iskustvima“ ili  iskustvima „astralnih projekcija“ da špijuniraju Sovjete za vreme Hladnog rata. Bio sam veoma srećan pošto sam upoznao oficira službe Intelligence Skip Atwater, koji je bio trening oficir u toj jedinici. On mi je dao dosta interesantnih detalja po tom pitanju.

 

U Dami u plavom kroz lik Ðuzepea Baldija, benediktinskog sveštenika i muzikologa, predstavili ste i događaj iz 1972. godine, kada su uz pomoć hronivizora prikazan i „uhvaćeni“ kako zvuci, tako i slike iz prošlosti. Da li je ta priča, ma koliko neverovatno zvučala, istinita?

Ja sam tu priču otkrio iz nekih pres klipinga iz 1972. godine. Kasnije, 1993. godine, bio sam srećan što sam pronašao ljude spominjane u tim starim izvještajima i ja sam dao sve od sebe kako bih iznova stvorio ono što se tada desilo.

 

U periodu Hladnog rata SAD je koristila specijalnu vrstu špijuna koji su imali moć bilokacije. Šta danas znamo o tom eksperimentu i kakve su njegove veze sa Damom u plavom?

Pa, ja pretpostavljam da tehnika korišćenja „posmatrača na daljinu“ za posetu Sovjetskom Savezu bez fizičkog napuštanja njihove baze pored Vašingtona DC ima dosta toga zajedničkog sa putovanjem Dame u plavom iz 17. veka i to je i razlog zašto sam povezao obje priče u mom romanu.

 

Vaš roman ima dupli eho: naučni i svakodnevni. Kako nauka i crkva objašnjavaju bilokaciju?

Glavno približavanje bilokacije modernoj nauci je preko kvantne fizike. Savremeni istraživači su po prilično sigurni da je moguće bilocirati elementarne čestice materije. Te čestice razvijaju isto ponašanje, bez obzira koliko je jedna udaljena od druge. Iz perspektive crkve, bilokacija je samo čudo. Spoljni efekat aktivnosti Boga na Zemlji.

 

Zašto Marija Hesus od Agrede nije proglašena za sveticu?

Dobro pitanje. Agredska sestra nije svetica zbog svog pisanja, većina od njih sa svojim teološkim konceptima nisu bili priznati za vreme njenog životnog veka, poput “Bezgrešnog začeća Djevice Marije”. Ali razlozi se kriju i u njenim jakim vezama sa politikom Španije toga doba i njenim političkim savetima koje je davala kralju Filipu IV.

 

U Dami u plavom pisali ste i o jednom čudu iz bivše Jugoslavije, tačnije iz Hrvatske. Pomenuli ste Gospu iz Međugorja. Koliko je njen kult poznat u katoličkom svetu?

Čuda iz Međugorja su dobro poznata u katoličkom svetu, posebno iz razloga zbog njihove veze sa ratovima na Balkanu. Od velikog je značaja to što se većina prikazanja velike Gospe dešavaju u vreme kriznih vremena….

 

Ima li kakvih sličnosti između Vaših romana Tajna večera i Dame u plavom?

Oba romana su rezultati mojih pokašaja da razumem neka transcendentalna pitanja. Na neki način, oni predstavljaju stepenice u mojoj spiritualnoj potrazi.

 

Poput Tajne večere, Vašeg ranije objavljenog romana kod nas, i Dama u plavom takođe ima temu iz istorije hrišćanstva. Zašto Vam je, zapravo, istorija katoličke crkve toliko intrigantna?

Rođen sam u Španiji, koja je uglavnom katolička zemlja. Rastao sam okružen misterijama iz sveta crkve. Bili su mi potrebni odgovori i to je razlog što pišem ovakve romane.

 

U Vašim romanima dajete čitaocima nove verzije skrivene istorije. Zašto je ta istina toliko značajna u modernim vremenima?

Apsolutno je tako. Istina je uvek ključ suštine. Na žalost, danas je Istina daleko od toga da postane popularna.

 

Poznata amerčka spisateljica Ketrin Nevil (sa kojom sam nekoliko puta radio intervjue) napisala je divan prikaz knjige Dama u plavom. Da li su njeni romani Osmica, Proračunati rizik i Magični krug uticali na Vaše pisanje? Den Braun je jednom rekao, a to mi je i Ketrin Nevil potvrdila, da je u svojim romanima samo sledio primer Ketrin Nevil… 

Nisam imao pojma da je Braun to rekao o Ketrin Nevil! To je veliko iznenađenje za mene, jer je Ketrinina knjiga Osmica izvršila moćan uticaj na mene pre nego što sam napisao roman Dama u plavom. Njena knjiga je bila za mene vrlo prosvetljujuća, jer me je podučila kako da stvorim priču koja se odvija u dva odvojena veka. Osmica je jedan od modernih remek-dela književnosti.

 

Vi ste i u našoj zemlji bestseler pisac. Imate li poruku za Vaše čitaoce za 2008. godinu?

Svima od njih želim mirnu godinu, punu dijaloga i dobrih želja.

 

Vujica OGNJENOVIĆ


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
muška posla laguna knjige Muška posla
05.06.2020.
Od bezbrižnih momačkih dana do neprospavanih roditeljskih noći, junaci o kojima ćete čitati u nastavku prolaze kroz sve tipične faze u sazrevanju. Oni lutaju u svojim dvadesetim, pokušavaju da se dove...
više
sjajni popusti u knjižarama delfi tokom šoping dana u novom sadu, pančevu i beogradu laguna knjige Sjajni popusti u knjižarama Delfi tokom „Šoping dana“ u Novom Sadu, Pančevu i Beogradu
05.06.2020.
U Big Shopping centru u Novom Sadu (Sentandrejski put 11), Pančevu (Miloša Obrenovića 12) i Beogradu (Višnjička 84) od 5. do 7. juna održavaju se „Šoping dani“. Knjižarski lanac Delfi učestvuje u ovoj...
više
poslušajte majstora kako čita svoju kultnu priču video  laguna knjige Poslušajte majstora kako čita svoju kultnu priču [video]
05.06.2020.
Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver sm...
više
dve poklon kafe za kupovinu veću od 1 500 dinara u bukmarker kafeteriji u knezu laguna knjige Dve poklon kafe za kupovinu veću od 1.500 dinara u Bukmarker kafeteriji u Knezu
05.06.2020.
Uz lepo vreme, odlazak do omiljene knjižare u Knezu postaje i prijatno uživanje uz kafu sa prijateljicom ili dragom osobom. Svaki član Laguninog kluba čitalaca za kupovinu u knjižari u vrednosti većoj...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.