Laguna - Bukmarker - Živojin Petrović: Zbog prošlosti lakše gledam u budućnost - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Živojin Petrović: Zbog prošlosti lakše gledam u budućnost

Pisac Živojin Petrović nastavlja da istražuje našu prošlost i u novoj knjizi „Nestvarno, a stvarno 2“ donosi  priče o nesvakidašnjim događajima u srpskoj prestonici, koje iz nepoznatih razloga do sada nisu ugledale svetlost dana. Ovoga puta će čitaoci saznati nešto o džumbus-balu Mike Alasa, zatim otkriti ko je bio Nikola Čupić i ko je bio prvi Srbin koji je oplovio planetu.

Šta ste ovoga puta pripremili za čitaoce?

Kao što sam više puta najavljivao, nakon što je prvenac „Nestvarno, a stvarno[IM1] “ doživeo četvrto izdanje, pred čitaocima je knjiga broj 2 iz istoimene edicije u kojoj publika može da uživa uz desetine veoma interesantnih, da ne kažem nestvarnih, a stvarnih priča iz naše bliske prošlosti.

Koja će to priča čitaoce ostaviti zatečene?

Uh, pa to je vrlo lako pitanje, jer svaka priča u knjizi „Nestvarno, a stvarno 2“, na svoju ruku, nosi sa sobom neku neobičnost, zanimljivost i jedinstvenost, te samim tim postoji velika mogućnost da čitaoci ostanu „bez daha“, bez obzira da li je to priča o Barbotovoj gardi, o prvom srpskom avionu, o tome kako je Mihailo Petrović – Mika Alas krijumčario cepanice iz Rusije, ili pak kako su kafanske pevačice spasle Narodno pozorište u Beogradu, ili možda priča o Jovanu Apostoloviću, prvom srpskom lekaru, koji se borio protiv kuge, a i berbera, i još mnogo takvih.

Šta vas toliko vuče ka prošlosti da biste pisali o njoj?

Nekako mi se čini da što više proučavam i istražujem pojedinosti i detalje iz naše prošlosti, sve sam lakše u stanju da sagledam budućnost, a verovatno i razne nauke koje pratim i analiziram to i zahtevaju, traži se širok pogled na svet, baš širok, skoro kružni.

Koje ste sve ličnosti „oživeli“ kroz novu knjigu?

Pomenuo sam već zaboravljenog lekara Jovana Apostolovića, zatim Maru Petrović, koja je imala 12 rana i isto toliko odlikovanja, onda Anu i Kuzmana Rackovića, velike dobrotvore, Riznu Radović, jedinu našu heroinu koja je imala dozvolu da bude muškarac, te Stevana Vukotića, prvog i najmlađeg Srbina koji je oplovio planetu, i još mnoge druge nesvakidašnje ličnosti.

Gde su se skrivali svi ti događaji?

Sve ustanove kulture, zatim razne arhive, kao i digitalne biblioteke krcate su interesantnim događajima i ličnostima iz naše bogate istorije. Priče su tu, svugde oko nas, praktično nadohvat ruke. 

Osim zanimljivih detalja, čitaoci će se upoznati i sa životom u to davno vreme. Šta ste vi saznali o našem narodu iz tog doba?

Uvek smo bili kao narod širokogrudi, domaćinski se postavljali prema gostima, vrlo vredni, hrabri i ponosni, naši preci su bili sjajni inovatori, ali i snalažljivi improvizatori.

Da li vi pronalazite priče ili možda one vas?

Katkad ja njih jurim, katkad one mene. Danas je, vala, mrtva trka jer desi mi se da od male, na prvi pogled beznačajne informacije dođem do neke sjajne, „filmske“ priče. Međutim, bez obzira ko koga juri, važno je da se na kraju ipak susrećemo, te je taj kraj u stvari jedan novi početak. 

Da li će biti još nestvarnih, a stvarnih priča možda i za treću knjigu?

Znate kako se kaže – priči nikad kraja, a to da li ćemo ediciju „Nestvarno, a stvarno“ nastaviti, to ipak najviše zavisi od čitalaca i drage publike koja je, na moje zadovoljstvo, sve brojnija i brojnija. 
 
Da li nameravate da promenite žanr i pišete nešto drugačije ili ostajete verni istoriji?


Pišem i radim ono što volim i što me ispunjava. A svakako da se kroz svoj rad susrećem i s raznim naučnim i filozofskim razmatranjima, i to opet nekako, za sada, samo za svoj ćef beležim i skiciram. U toku je realizacija brojnih projekata, pa ćemo videti kojim će se tokom sve dalje razvijati.

Kopajući po prošlosti i analizirajući događaje, da li ste došli do nekih zanimljivosti o svoji precima?

Kako da ne! Puno toga. Naime, imao sam sreću da mi rođeni ujak bude genijalni naučnik – pionir u oblasti solarne tehnologije i istraživač svetskog glasa – zaboravljeni prof. dr Branislav Branko Lalović (1928-1988), nuklearni fizičar iz Instituta u Vinči, neprevaziđeni borac za očuvanje prirode i korišćenje alternativnih izvora energije, koji je našu i svetsku javnost prvo zasenio svojim idejama i projektima, a zatim, naprasno, ostavljajući sve na pozornici u čudu i bolu, napustio ovaj svet pre vremena. Branko je bio najbliži Suncu. Knjiga koju upravo pišem o njemu zove se „Ratnik Sunca“.


Novinar: Milena Krstajić
Izvor: Informer
 [IM1]https://www.laguna.rs/n4450_knjiga_nestvarno_a_stvarno_laguna.html


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
razgovor sa ejmorom toulsom o pisanju linkolnovog auto puta velika iluzija c e uspeti laguna knjige Razgovor sa Ejmorom Toulsom o pisanju „Linkolnovog auto-puta“: Velika iluzija će uspeti
21.02.2024.
Nedavno se u prodaji pojavio treći roman Ejmora Toulsa „Linkolnov auto-put“. Sigurno će se naći na vrhu lista najprodavanijih knjiga, jer su sve Toulsove knjige bestseleri. Ukoliko to nije bilo svim...
više
branko anđić kako je tonuo i konačno potonuo tanjug laguna knjige Branko Anđić: Kako je tonuo i konačno potonuo Tanjug
21.02.2024.
Objektivno, danas Tanjug ne bi trebalo da se tako zove, ne samo zato što više nema Jugoslavije nego ni zato što to, ozbiljno govoreći, nije više prava novinska agencija, kaže za Nova.rs Branko Anđić, ...
više
o nekim prohujalim vremenima održana promocija knjige farkaždin ljubomira živkova laguna knjige O nekim prohujalim vremenima – održana promocija knjige „Farkaždin“ Ljubomira Živkova
21.02.2024.
Promocija knjige „Farkaždin“ Ljubomira Živkova održana je 20. februara u knjižari Delfi SKC. O ovoj knjizi su, pored autora, govorili i književnica Ljubica Arsić, i književnik i satiričar Bojan Ljuben...
više
prikaz knjige o firenci meri makarti kolaž naše istorije laguna knjige Prikaz knjige „O Firenci“ Meri Makarti: Kolaž naše istorije
21.02.2024.
Firenca je glavni grad Italije. Ovo nije iskaz o sadašnjosti – jer je Firenca bila prestonica ujedinjene zemlje do 1871. godine – već o vrednosti, kulturi i trajanju u vremenu. Zašto? Zato što Fire...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.