VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

„Vodenduh“ je opaka, sveobuhvatna satira a opet i roman prepun duše

Nakon 10 pročitanih stranica Hilovog debitantskog romana „Vodenduh“, gvirnuo sam na korice. Poželeo sam da vidim sliku autora jer sam pomislio: „Isuse, ovaj tip će postati slavan. Želim da vidim kako izgleda“.
 
Na 50. stranici nasmešio sam se kada sam čuo da mi voz kasni – imaću još nekoliko minuta da čitam o Samjuelu Andresenu–Andersonu, profesoru engleskog i nazovi piscu koji nije uspeo da ispuni ni delić svojih potencijala. Na 100. stranici, Samjuel je u šestom razredu – usamljen, uspaničen, i najmanja sitnica ga izbacuje iz ravnoteže – a ja znam da ću propustiti da na počinak odem u iole normalno vreme. Na dvestotoj, priča o Samjuelovoj maci je ta koja me tera da dalje okrećem stranice – tinejdžerka 1968. godine, napeta i nervozna. Skica za ženu koja će napustiti Samjuela kada mu bude 11 godina što će nepovratno oštetiti ovog osetljivog dečaka; žena koja će mu ponovo uleteti u život preko kablovske televizije, kada je postala vest zbog bacanja kamenja na konzervativnog predsedničkog kandidata Republikanske partije.
 
Zaljubljujem se suviše brzo i suviše lako. Naročito u knjige. Zaluđenik sam za svakoga ko ima pisaću mašinu i vešt je na jeziku. Ispričaj mi priču i ja sam ti najbolji prijatelj, tvoj savršeni slušalac dok god možeš da održiš nivo priče. Gde je tu problem? Retko ko može da ga održi. Moje loše iskustvo sa knjigama puno je onih koje sam voleo a zatim ostavio ako mi se nešto ne bi dopalo – romani sa presavijenim donjim uglovima na listovima do neke stopedesete stranice a zatim odbačeni istog trenutka kada je strast nestala.
 
„Vodenduh“ je dug 620 stranica. Poslednji presavijeni ugao je na 613. stranici. Ništa važno nije na njoj. Samo zabavna priča koju jedan lik priča drugom o polarnoj svetlosti i opterećenošću očekivanjima. Divna je na način na koji je hiljadu drugih Hilovih pasusa divno – te zapetljane, beskonačne stranice prepune digresija, koje nekako u svom potpunom odbijanju da se spoje i ponašaju kao knjiga, stvaraju savršenu knjigu za ovo naše rastrojeno doba.
 
Hilov roman je priča o Samjuelu. O njemu kao dečaku i o njemu kao čoveku kakav je postao 2011. godine, u Americi za vreme pokreta Okupirajte Volstrit, čoveku opsednutom onlajn video-igricom po imenu „World of Elfscape“ i promašenom u svakom pogledu. Ali kada se njegova iščezla majka iznenada pojavi na svakom televizijskom ekranu u Americi (ova zaboravljena hipi radikalka iz šezdesetih je sada postala senzacija bez valjanog razloga, samo zahvaljujući šaci šljunka) njemu se pruža prilika da napiše knjigu o njoj. Prljav posao u kome se on, napušteni sin, obavezao ugovorom da o svojoj majci napiše sve što zna i to na najgori način, u stilu najgroznijih tračeva.
 
Naravno, on taj posao prihvata. Jer on je besan. On je očajan. I proganja ga ta žena koja je jednog dana napustila njega i njegovog oca i više se nikada nije vratila. Želi odgovore i misli da će ova knjiga biti način da dođe do njih.
 
Ali u romanu „Vodenduh“ se govori o mnogim drugim stvarima – o politici i onlajn igricama, o krhkim prijateljstvima odraslih i o Nacionalnoj demokratskoj konvenciji iz 1968. godine. Ovo je opaka, crna ali i predivna satira o mladosti i srednjem dobu, proizvodima za žensku higijenu, smrznutoj hrani i društvenim medijima. Ali više od svega, to je traktat o tome kako nas prošlost oblikuje, lomi i proganja. Kako nikoga od nas ne ostavlja na miru.
 
Knjiga nosi naslov po, kako nam Hil kaže, norveškom kućnom duhu. Duhu koji u nekom trenutku pronađe osobu koju će pratiti čitav život. Predstavlja onaj trenutak kada nam život isklizne i nikada se više ne vrati na pravi put. Duh sa mnogo lica – prijatelj koga mladi Samjuel nije uspeo da spase, devojka koju je nerazumno voleo, majka koja ga je napustila, uspeh koji mu je izmakao. Savršen simbol za knjigu o malim greškama koje izrastu u velike životne tragedije i predugo čuvane tajne.
 
Ova knjiga mi je slomila srce. Više puta. Isto onoliko puta koliko me je i nagnala na smeh. Volim je od prve do poslednje stranice i mislim da sam da sam bio u pravu od samog početka. U pravu u vezi sa Nejtanom Hilom.
 
Biće slavan. Ovo je samo početak.
 
Izvor: npr.org
Prevod: Vladimir Martinović


Povezani naslovi
posetili su knjižaru na dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje laguna knjige Posetili su knjižaru na Dan zaljubljenih, a tamo ih je čekalo neodoljivo iznenađenje
15.02.2019.
Delfi knjižare su poznate kao omiljeno mesto velikog broja zaljubljenika u knjigu, a od nedavno, otvaranjem knjižare „Borislav Pekić“ u Knez Mihailovoj ulici, postale su i mesto na koje ljubitelji dob...
više
laguna na 20 salonu knjige i grafike u pirotu laguna knjige Laguna na 20. Salonu knjige i grafike u Pirotu
14.02.2019.
Dom kulture i Narodna biblioteka Pirot pod pokroviteljstvom Grada Pirota organizuju dvadeseti Salon knjige i grafike u Pirotu koji će biti održan od 14. do 21. februara u Hali „Kej“. Laguna se ...
više
književno veče miomira petrovića u kući kralja petra i laguna knjige Književno veče Miomira Petrovića u Kući kralja Petra I
14.02.2019.
Književno veče „Vavilonska kula“ sa Miomirom Petrovićem, autorom romana „Black Lights“, održaće se u četvrtak 28. februara u 19 sati u Kući kralja Petra I u Beogradu, u sklopu projekta „Isidora nas sl...
više
zašto je borhes mrzeo fudbal  laguna knjige Zašto je Borhes mrzeo fudbal?
14.02.2019.
„Fudbal je popularan“, primetio je Horhe Luis Borhes, „zato što je glupost popularna.“ Na prvi pogled, animozitet argentinskog pisca prema „lepoj igri“ predstavlja tipičan negativan stav prema ...
više