VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Vladimir Kecmanović, duhom nekolonizovan

Novi dobitnik Andrićeve nagrade je Vladimir Kecmanović kome je ovo priznanje pripalo za priču „Ratne igre“ objavljenu u knjizi „Kao u sobi sa ogledalima“ u izdanju Lagune.

Njegov govor na svečanosti dodele u Andrićevoj zadužbini 10. oktobra 2018. prenosimo u celini.


 
U svojoj knjizi „Sunce ovog dana“ Vladimir Pištalo iznosi jednu smelu i lucidnu tezu.

On kaže da je Ivo Andrić, koji je u jednoj od organizacija naknadno krštenih jedinstvenim imenom „Mlada Bosna“ bio pretpostavljen Gavrilu Principu, morao da svrgne okupatora kako bi dobio Nobelovu nagradu.

Kolonizovani subjekt, a kolonizacija subjekta pretvara u objekt, tvrdi, dakle, Pištalo, a ne vidim dokaze koji bi njegovu tvrdnju mogli osporiti – ne dobija Nobelovu nagradu.

Budući da je zemlja u kojoj živimo, kao i ostale srpske zemlje, danas u kolonijalnom statusu, nijedan srpski pisac – a bogami ni pisci koji se svrstavaju u književnosti kojima osnovu identiteta predstavlja odlučnost da ne budu budu srpske – dok se situacija u kojoj se nalazimo suštinski ne promeni, za Nobelovu nagradu nema gotovo nikakve izglede.

Posledice kolonijalnog statusa i kolonijalne svesti koju takav staus oblikuje, međutim, mnogo su kompleksnije i teže od nemogućnosti da se stane rame uz rame sa Bobom Dilanom – mada i taj hendikep ne treba shvatati neozbiljno. Ne dobiti pomenutu, kao ni bilo koju drugu nagradu, naime, nije nikakva nevolja, ali veliku nevolju predstavlja činjenica da si, bez obzira na to šta uradiš, unapred diskvalifikovan.

Jedna od dugoročno najtežih posledica kolonizacije jeste gubitak svesti o značaju sopstvene, pa samim tim i bilo koje druge kulture, a gubitak značaja nagrada koje se kod nas dodeljuju samo je pokazatelj tog gubitka.

Nagrade koje, u sveopštem srozavanju, u tragično velikom broju slučajeva, nekompetentni ljudi dodeljuju bezvrednim delima, ionako nezainteresovanu publiku dodatno udaljavaju od vere u značaj umetnosti, što, opet, dovodi do pojave još nekompetentnijih ljudi sa još besmislenijim izborima, pa se, tako, vrtimo u krugu koji nas sve više i sve beznadežnije udaljava od onoga što simbolizuju Andrić i njegovo delo.

Nadam se da smo – žiri svojom odlukom, a ja svojim delom – dokazali kako je, i u kolonizovanoj zemlji, moguće ostati duhom nekolonizovan.

Ako sam u zabludi, onda smo „džaba krečili“.

Hvala.


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
kulturni sukob, preživljavanje i nada u romanu pačinko  laguna knjige Kulturni sukob, preživljavanje i nada u romanu „Pačinko“
02.07.2020.
U fikciji tražimo paradoks, poznato u nepoznatom, nove stvarnosti koje samo određeni pisac može da nam pruži. „Pačinko“, studentski roman talentovane spisateljice korejskog porekla, Min Đin Li, spada ...
više
prikaz knjige šta nam svako telo govori univerzalna korist laguna knjige Prikaz knjige „Šta nam svako telo govori“ – Univerzalna korist
02.07.2020.
Izražen paradoks saznajnog stagniranja ljudi leži u tome što i pored stalnog opšteg dopunjavanja znanja iz neizbrojnih područja, uglavnom još nismo naučili da tražimo istinu tamo gde nam je najdostupn...
više
profesionalac roman o pijanstvima igora marojevića laguna knjige Profesionalac: „Roman o pijanstvima“ Igora Marojevića
02.07.2020.
Pripovedač i antijunak „Romana o pijanstvima“ Igora Marojevića deklariše se kao dvostruki profesionalac: „Pisao sam svaki dan, kao što sam svakodnevno pio: po pozivu nisam bio samo pisac nego i alkoho...
više
intervju vlada arsić video  laguna knjige Intervju – Vlada Arsić [video]
01.07.2020.
Povod za razgovor sa Vladom Arsićem bio je njegov poslednji roman „Osinje gnezdo“. Pitali smo ga kako doživljava komentare čitalaca i uspeh ove knjige.  ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.