VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Vladimir Arsenijević objavio novi roman: „Nevine smo žrtve društvenih okolnosti!“

„Četvrt veka sam u ovoj tragičnoj priči o devedesetim godinama. Mene ta tema i dalje izbezumljuje i potresa“, kaže pisac Vladimir Arsenijević govoreći o trećem delu tetralogije „Kloaka maksima“, romanu „Ka granici“, koji je nedavno objavio.

„U ovom poglavlju moji protagonisti, bračni par s detetom, kao i do sada nalaze se zarobljeni u nemilim vremenima, koja postaju stravična te 1991, kada je buknuo rat u Hrvatskoj i kada je tokom rane jeseni u Beograd zahvatio talas mobilizacije. Mlade ljude, klince, kupili su sa ulica, iz domova, i odvodili ih na ratišta, odakle su se često vraćali u metalnim kovčezima. Sećam se, svakodnevno su objavljivani spiskovi tih mladih ljudi koji su furiozno ubačeni u rat koji nisu razumeli, koji nisu želeli. Davali su svoje živote nizašta, za rat koji se nije ni formalno vodio. Zvanična naracija vlasti bila je da Srbija nije u ratu. Mene to danas i dalje izbezumljuje i potresa“, kaže Arsenijević i dodaje:

„Zato mi je neverovatna ta olakost u poređenju s devedesetim ‒ kad ljudi kažu gore je sada nego tada, ili vratile su se devedesete. Stvarno smatram etički glupim i problematičnim da se takvo poređenje uopšte vrši. Suočavamo se s gubitkom sećanja, nema mogućnosti zadržavanja emotivnog razumevanja, ljudi žive u trenutku i očekuju od svog trenutka nešto.“

U delu „Ka granici“ par se izmešta iz beogradskog ratnog ludila na imaginarno ostrvo u Grčkoj, zatim prelaze u Atinu, gde u društvu anarhista ponovo žive slobodu, ali ipak, bežeći od granice, oni se kreću ka granici sopstva.

„Počev od tog osećaja da smo nevine žrtve objektivnih društvenih okolnosti, do suočavanja s konzumacijom heroina, koja devedesetih ima i te kako veze s tim okolnostima. Dokaz je vreme posle 6. oktobra, kada je Miloševićeva država napokon doživela krah i kada su ljudi ušli u trezor Komercijalne banke i našli 500 kilograma čistog heroina. To je bio dokaz da je država glavni diler koji time finansira ratove“, kaže Vladimir i ističe da je to bilo vreme kada je mladima bilo potrebno bilo šta da se otrgnu jezivoj realnosti.

„Ljudi su počeli naprasno da ginu, u SKC, u kafeu 'Pevac'... S druge strane, veliki broj ljudi je odlazio iz zemlje. Sećam se svog imenika, listao sam ga i bio je prepun precrtanih imena. Tada mi se javila ta ideja. Mogao sam da pričam priču o tome kako smo mi žrtve, ali ona ne bi bila istinita ako i sami dželati ne bi bili žrtve, jer smo i sami učestvovali u ubijanju samih sebe. Odlučio sam da svoje likove izmestim iz tog besa i ludila i smestim u prostor gde toga nema“, objašnjava Arsenijević i priseća se da je u tom periodu radio kao turistički vodič, te bio primoran da bude pola meseca u paklu Beograda, pola u raju Grčke.

„Tokom devedesetih ljudi su imali strašan strah od odlaska, od mobilizacija. Bilo im je lakše da se zadrže u svom mikrosvetu, koji su vešto održavali i pre Fejsbuka, iako mi naivno mislimo da su mikrosvetovi nastali s društvenim mrežama. Ljudi su mogli da se zadrže u njemu da bi preživeli. Mnogi su bili, pa i ja sam, užasno naivni. Mislio sam ‒ nema šanse! Videli smo masovne grobnice, mrtvu decu, mučenje, mislio sam neće se to dogoditi ponovo... Ali eto, vrlo brzo se pokazalo suprotno. Želim da završim svoju tetralogiju i mislim da je mnogim ljudima to potrebno. Mnogi, a u to sam se uverio kad sam još 1994. godine objavio 'U potpalublju', ne veruju vestima, već istini koja dolazi iz književnosti, jer su u njoj upisane prave ljudske patnje“, kazao je Arsenijević.

Autor: Mona Cukić
Izvor: Kurir
 
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
 držite se onoga što je živo , i drugi saveti o pisanju filipa rota laguna knjige „Držite se onoga što je živo“, i drugi saveti o pisanju Filipa Rota
22.11.2019.
„Pisanje nije težak posao, pisanje je noćna mora.“ Filip Rot, jedan od najznačajnijih pisaca XX veka, danas bi napunio 86 godina. (Ovaj tekst je objavljen 19. marta 2019.) Bio je plodan pisac, ...
više
 uspon persepolisa privodi kraju sf sagu laguna knjige „Uspon Persepolisa“ privodi kraju SF sagu
22.11.2019.
Poslednji nastavak serijala Prostranstvo Džejmsa S. A. Korija određuje pravac u kojem se kreće završnica priče o Džejmsu Holdenu i njegovoj posadi. „Uspon Persepolisa“ je sedmi deo serijala. D...
više
marko krstić gost programa isidora nas sluša  laguna knjige Marko Krstić – gost programa „Isidora nas sluša“
22.11.2019.
Novi roman Marka Krstića „Mundo Libre“ biće predstavljen u četvrtak 28. novembra u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40) u 19 časova u okviru projekta „Isidora nas sluša“.     Neob...
više
nenad džoni racković šibao sam pravo pred božja vrata imao čeoni sudar sa realnošću sad podvlačim laguna knjige Nenad Džoni Racković: Šibao sam pravo pred božja vrata imao čeoni sudar sa realnošću sad podvlačim
22.11.2019.
Knjiga „Biblija“ je svojevrsno jevanđelje po psihijatru Nenada - Džonija Rackovića, sročeno u vidu beleški, brižljivo vođenih tokom 79 dana lečenja. Kroz izveštaje neuropsihijatra, koji je pratio...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.