VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Uvek će biti samo 21 milion bitkoina

Vrednost digitalne valute je porasla od nule do 120 milijardi dolara u toku devet godina. „Digitalno zlato“ Natanijela Popera nam govori da najznačajnije banke razmatraju mogućnosti njegove decentralizovane mreže.

Prošle nedelje smo objavili prvi deo intervjua sa Natanijelom Poperom, autorom ove izuzetno aktuelne i zanimljive knjige. U prvom delu intervjua, Natanijel Poper je objašnjavao šta je bitkoin i šta je suština novčanih operacija koje uključuju nove tehnologije.

U nastavku intervjua, Poper objašnjava početke bitkoina i principe izložene u njegovom „osnivačkom manifestu“.

Dakle, nisam siguran da znamo ko je izumeo novac, ali znamo ko je stvorio bitkoin. Ali zapravo ne znamo jer... On nikada nije otkrio ko je. Čak i vi, koji ovu temu pokrivate već godinama, ne znate ko je on.

Tačno.

Ne znamo čak ni da li je on, zar ne?

Baš sam to hteo da kažem. Ljudi često govore on, ona, oni ili ono u slučaju da je bitkoin autonomno, znate, biće koje je ovo stvorilo. Ali ono što znamo jeste da js osoba koja nas je sa ovim upoznala 2008. godine i tada pokrenula prvi program, predstavila imenom Satoši Nakamoto i komunicira samo putem imejla, četova i pojavljuje se na nekim društvenim mrežama, ali uvek koristi pseudonim Satoši Nakamoto. I nakon nekoliko godina postojanja bitkoina, upravo kada je počinjao njegov uzlet, Satoši se odjavio i nestao, poslao je svoj poslednji imejl, dao kontrolu nad sistemom ljudima koji su postali deo toga i koji su, u tom trenutku, radili na tom softveru. I od tada traje neka vrsta potrage za pravim identitetom Satošija Nakamota.

I izvestan broj imena se pojavljivao tokom vremena. Napisao sam članak, u vreme kada je izašla moja knjiga, o osobi o kojoj se najčešće spekulisalo kao o najverovatnijem  kandidatu. Ali svi ljudi u koje je bio upiran prst, kao u potencijalnog Satošija Nakamota negirali su da su to oni, osim, moram to reći, jedne osobe koja je tvrdila da je Satoši Nakamoto i koja je pridobila izvestan broj ljudi. Ovo je privuklo dosta medijske pažnje pre godinu – dve, ovaj momak, Krejg Rajt iz Australije, tvrdio je da je on Satoši. Ali kada su ljudi istražili elektronske podatke – bila je to poprilična strka – najveći broj ljudi zaključio da on zaista nije Satoši Nakamoto.



Dakle kada je Satoši Nakamoto, ko god on bio, stvorio bitkoin, on ili ona su izdali dokument od devet strana, nešto između uputstva i manifesta. Da li biste saželi, za one od nas koji ovo zapravo ne razumeju, principe izložene na ovih devet strana?

Naravno. Da, dakle to je bio original. Naziva se Bitkoinski izveštaj. Znate, on ima neku vrstu ikoničnog statusa, ovaj PDF dokument je objavljen 2008. godine i opisuje kako će ovaj sistem funkcionisati. U njemu se kaže da će bitkoin biti neka vrsta elektronskog keša, i da će postojati određena pravila koja će rukovoditi ovim elektronskim kešom. Uvek će biti samo 21 milion bitkoina. Ovo pravilo je postavljeno na početku. I nastalo je da bi bitkoin imao neku vrstu retkosti poput zlata i – to bi moglo da nagna ljude da pomisle da u tome leži neka vrednost. Kada je njihov broj ograničen, to može dodeliti određenu vrednost bitkoinu, što se na kraju i desilo. Dakle to je bilo jedno pravilo.

Druga pravila su se ticala distribucije bitkoina. Bitkoin će biti razdeljen. Nema – neće postojati banka bitkoina koja bi ga distribuirala svima. Oni će na neki način polako kapati, tokom vremena, ka ljudima koji se pridruže mreži. I ja mislim da je najvažnija stvar u vezi sa pravilima o bitkoinu to da je to mreža računara, poput interneta, da bilo ko može da se uključi i bilo ko može da je podrži. I to će dozvoliti bitkoinu da postoji nezavisno od bilo kakve vrste centralizovanog autoriteta. Ovde neće biti državne vlasti. Neće biti kompanija. Postojaće mreža računara koja to podržava, a to znači da bilo ko može da se pridruži mreži i pošalje novac bilo kome. I to su osnovna pravila izložena u tom dokumentu.

I moram reći da u prvim trenucima kada je bitkoin nastao, to nije bio vrtoglavi uspeh. Postojala je, znate, šačica ljudi, možda njih osam koji su odgovorili na ovu ideju. I većina njih je smatrala da nema šanse da to zaživi.



Pa da bi to proradilo , zaista je potreban visok nivo vere. Kada govorite recimo o dolarima, njih podržava vlada SAD. I ako imate novac u banci za određenu sumu garantuje FIDC. Ako investirate u berzu, ona je promenljiva, ali vi imate deonice u nečemu, dok kod bitkoina sve izgleda kao čin vere u bitkoin.

U pravu ste. Moram da primetim sve te instance koje ste upravo spomenuli – američki dolar podržava vlada SAD, FDIC – to je istina. Ako verujete u dolar vi u osnovi verujete u vladu SAD i u FDIC. Vi verujete da će oni biti tu. I očito, to nije nešto u šta je teško verovati, ali postoje šanse da tako ne bude. I naravno da postoje države u kojima je vlada izdala valutu a onda je vlada pala a valuta se pokazala kao bezvredna.

Tako je, do izvesne mere, novac uvek bio stvar vere. Radi se o tome da verujete da će stvar koju držite u ruci sutra nešto vredeti, sledeće nedelje, za mesec dana i da će je neko uzeti i dati vam nešto zauzvrat. Isto važi i za bitkoin. I naravno ne postoje institucije koje ga podržavaju, kao što je to slučaj sa američkim dolarom ili sa akcijama. Ali ono što ga podržava je mreža. I tako ispoljavate vašu veru u tu mrežu i moć mreže i moć pravila koja stoje iza bitkoina da privuku ljude ovoj valuti i da počnu da misle da mreža može nadživeti vladu SAD. Ja se ne bih s tim sukobljavao. Nepoznate su mi kvote. Rekao bih da su šanse da vlada SAD nadživi bitkoin dosta dobre.

Ali mislim da je dosta ljudi pretpostavilo da bitkoin, odnosno bitkoin mreža, takođe neće preživeti prvu godinu, još manje prvih osam godina, što je ona uradila. I ona nastavlja da podstiče ovu veru među ljudima koji veruju u to, koji to slede.

Sledećeg ponedeljka ćemo objaviti nastavak intervjua sa Natanijelom Poperom.

Prvi deo intervjua možete pročitati ovde.

Razgovor vodio: Teri Gros
Izvor: npr.org


Povezani naslovi
novi tiraži popularnih laguninih naslova u knjižarama laguna knjige Novi tiraži popularnih Laguninih naslova u knjižarama
19.07.2018.
U štampi je šesto izdanje romana Zorice Kuburović „Gospodarica Ana“. Sudbina jedne žene između dva veka i nekoliko kraljevina, ljubavi i patnje, neverstva i beskrajne vere u svoju zemlju ispisana na s...
više
kako pozajmiti prijatelju knjigu i dobiti je nazad a da ne bude neprijatno laguna knjige Kako pozajmiti prijatelju knjigu i dobiti je nazad – a da ne bude neprijatno
19.07.2018.
Vreme je da se uozbiljimo po pitanju pozajmljivanja knjiga prijateljima. Volim da delim knjige sa ljudima, ali svaki put kada nekom dam svoj primerak, obuzme me nervoza. Jer činjenica je: previše čest...
više
pisci pišu u slavu drugih pisaca džil santopolo laguna knjige Pisci pišu u slavu drugih pisaca: Džil Santopolo
19.07.2018.
Dragi zavisnici od knjiga! Nadam se da uživate u letu i svim radostima koje donosi. Danas vam predstavljamo knjigu i pisca koji će vas sigurno oduševiti. Predstavljamo vam Džil Santopolo! Fo...
više
 svetlost koju smo izgubili najlepša ljubavna priča godine laguna knjige „Svetlost koju smo izgubili“ – Najlepša ljubavna priča godine
19.07.2018.
Da li je budućnost zapisana u zvezdama... ili možemo promeniti tok naših života? U srceparajućem debitantskom romanu – koga već nazivaju kombinacijom „Dok nisam srela tebe“ i „Jednog dana“ – Džil S...
više