VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Ugaoni kamen knjige „Zaveštanje Svetog Save“

Istražujući život Svetoga Save, istoričari nisu propuštali da do detalja razjasne sve nedorečenosti koje su ostale nakon starih žitija ili su baš zahvaljujući njima stvorene, pa je kao pomalo kontroverzan momenat istican odnos Save prema sinovcu Radoslavu, najstarijem sinu i prvom nasledniku kralja Stefana Prvovenčanog. Naime, neretko se Savino hodočašće u Svetu zemlju 1229. tumačilo kao Savin protestni čin prema Radoslavljevoj bliskoj saradnji sa ohridskim arhiepiskopom Dimitrijem Homatijanom, a inače se zna da je Ohridska arhiepiskopija bila najveći protivnik Savine diplomatske misije za sticanje autokefalnosti Srpske crkve 1219. godine. I zaista, mnogi bi i danas rekli da Sveti Sava, ako je već došao u otvoren sukob sa kraljem Radoslavom, nije ni mogao na bolji način iskazati svoj revolt osim da napusti Srbiju – takav bi manir, smatra se, bio prikladan svakom monahu, dok bi bilo kakva direktna borba bila ocenjena kao neprimerena. Drugačije je, međutim, smatrao istoričar Dmitrij Obolenski, koji je zaključio da Sveti Sava, u slučaju bilo kakve ugroženosti opstanka autokefalne Srpske crkve, nikako ne bi otišao iz Srbije, nego bi ostao da brani svoje životno delo.

Možda je citat Obolenskog kojim se pobija teorija o nepremostivom sukobu između Save i Radoslava zapravo najjači ugaoni kamen na kome je Luka Mičeta sačinio svoju knjigu „Zaveštanje Svetog Save“, knjigu u kojoj Sveti Sava nije skromni i tihi monah koji se povlači i beži od sukoba i političkih igara, nego naprotiv, aktivan učesnik svake borbe u kojoj treba da brani interese svoje crkve, svog naroda i svoje države.

Izraz ugaoni kamen u srpskoj istoriji i tradiciji najčešće se i vezuje upravo za Svetog Savu, koji se na taj način posmatra kao neprikosnoveni utemeljitelj i jedini začetnik srpske duhovnosti, no kada se dublje sagleda sama Savina epoha, primećuje se da bi Nemanjin najmlađi sin Rastko, u monaštvu nazvan Sava, pre mogao biti krajnji domet i vrhunac viševekovnih težnji jednog naroda koji je već imao svoju državnost i kulturu, pa i duhovnost, samo je čekao pogodan momenat da za svoje vrednosti dobije i priznanja tada jačih kulturnih i političkih centara.

Posvetivši u svojoj knjizi dosta prostora prednemanjićkom periodu srpske države, Luka Mičeta predočio je čitaocima da Sveti Sava nikako nije samonikla pojava koja je tek imala da uvede svoj narod u krug civilizovanih naroda, nego da je prvi srpski arhiepiskop upravo potekao iz naroda i kulture koji su već bili sposobni da sopstvenim umom i snagom zasluže dostojno mesto na evropskoj mapi stabilnih državnih tvorevina.

I kao što je osvrtom na srpsku državu ranog srednjeg veka dao sliku podneblja na kome je Sava ponikao i vaspitan, tako je Mičeta veliku pažnju posvetio i događajima na Balkanskom poluostrvu krajem XII i početkom XIII veka ne bi li što slikovitije prikazao političke i društvene prilike u kojima je Sava delovao kao već iskusni monah, ali i snalažljiv diplomata. Razumljivo je što, iz mnoštva burnih događaja, u prvi plan izbija krstaško osvajanje Carigrada 1204. i osnivanje Latinskog carstva, jer da se to nije desilo i da se tokom privremenog raspada Vizantijskog carstva nisu Ohridska arhiepiskopija i Nikejska patrijaršija nadmetale za prevlast nad balkanskim hrišćanima, verovatno ne bi ni naišao tako pogodan moment za ostvarenje autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Zbog svega toga, „Zaveštanje Svegog Save“ nije samo knjiga o Svetom Savi, nego i knjiga o Srbiji, Vizantiji, Balkanu, pa i Evropi Savinog vremena, ali i o Savinom ocu Stefanu Nemanji i bratu Stefanu Prvovenčanom, bez čije uspešne političke i vojne delatnosti ne bi bila moguća ni Savina duhovna delatnost, kao što bez Savinog zalaganja ne bi bili stvoreni kultovi svetitelja Simenona i Simona.

Pišući o Nemanji i njegovom sinu Stefanu kao o vladarima, Mičeta podseća čitaoce i na neke detalje koji se možda ne uklapaju u idealnu sliku koju su docnija predanja i hagiografski spisi načinili od prvih Nemanjića, ali ako se ima u vidu da se i tada posezalo za „ikonomijom“ u trenucima kad ništa drugo nije preostajalo, jasno je da su kalkulacije i druge političke igre činjene radi višeg cilja i postizanja viševekovnih državnih težnji.

Mnogi će sigurno biti začuđeni što je Stefan Prvovenčani maltene prihvatio krstašku okupaciju Carigrada i što je u spisima o životu svog oca spomenuo upravo latinskog cara kao legitimnog vladara Vizantije, ali ako znamo da je prvi kralj svih srpskih zemalja primio krunu iz Rima i da su prvi Nemanjići (a među njima, to treba istaći, i sâm Sveti Sava) imali više nego tolerantan odnos prema katolicima u primorskim i zetskim oblastima, a kad pritom u Mičetinoj knjizi naiđemo na izvode iz dokumenata koji pokazuju da odnosi između pravoslavaca i katolika u to doba nisu bili netrpeljivi kako se danas može činiti (dobar primer za to bila bi činjenica da je Sava pohodio Svetu zemlju nakon što su je oslobodili katolički krstaši), shvatićemo da je istorija često prožeta predrasudama i mitovima koji bi trebalo da ostanu samo u narodnim predanjima i u žitijima svetih, gde nisu suvišni i gde se mogu, u krajnjoj liniji, pravdati umetničkom slobodom.

Citirajući u neophodnim prilikama hagiografska dela Savinih biografa Domentijana i Teodosija (mada uz ogradu da se u takvim spisima više radilo o stvaranju i potvrđivanju svetiteljevog kulta nego o egzaktnom iznošenju činjenica), Luka Mičeta se tokom pisanja knjige „Zaveštanje Svetog Save“ uglavnom držao relevantnih istoriografskih izvora, često navodeći i one koji protivureče jedan drugom, ali znajući da jedino tako može novim čitaocima predstaviti veliku istorijsku ličnost kao čoveka dužnog svakog poštovanja, možda i većeg nego što je propisano poštovanje koje treba odati svetitelju.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
jedi, moli, voli i čitaj laguna knjige Jedi, moli, voli – i čitaj
29.05.2020.
Svi znaju nešto o Elizabet Gilbert. Da li su gledali film sa Džulijom Roberts i Havijerom Bardemom, čitali njen memoar „Jedi, moli, voli“ ili čuli tračeve. Priče o tome kako je Elizabet stvorila žanr ...
više
primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru laguna knjige Primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru
29.05.2020.
U doba kada se na nas svakodnevno obrušava lavina najrazličitijih informacija, lako je obraćati pažnju na ono na šta svi drugi obraćaju pažnju. Čak nam postaje nevažno da obraćamo pažnju na to o čemu...
više
intervju sa alenom de botonom iza ljubavi i veza stoji naporan rad laguna knjige Intervju sa Alenom de Botonom – iza ljubavi i veza stoji naporan rad
29.05.2020.
Šta bi bilo kada bi na prvom sastanku postavljali pitanja poput: „Koje su tvoje ludosti? Ovo su moje...“ Esej pod naslovom „Why You Will Marry the Wrong Person“ („Zbog čega ćete se venčati sa pogrešno...
više
intervju sa mariom vargasom ljosom povodom objavljivanja knjige sablje i utopije  laguna knjige Intervju sa Mariom Vargasom Ljosom povodom objavljivanja knjige „Sablje i utopije“
29.05.2020.
Mario Vargas Ljosa ne živi samo u književnosti. Autor poznatih naslova kakvi su „Jarčeva fešta“ ili „Panteleon i posetiteljke“ uvek se odlikovao iznošenjem sopstvenih političkih stavova na otvoren nač...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.