VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

U Kotoru promovisan roman Filipa Davida

Promocija romana „Kuća sećanja i zaborava“ Filipa Davida, dobitnika Ninove nagrade za 2014. godinu, održana je u sredu, 22. aprila, u kinu „Boka“ u Kotoru. 



Promocija koju su uoči Svetskog dana knjige organizovali JU Kulturni centar „Nikola Đurković“ Kotor i Gradska biblioteka i čitaonica privukla je veliki broj posetilaca. Pre razgovora o knjizi prisutni su mogli da čuju hor Kulturnog centra „Nikola Đurković“.

Filip David izdanak je čuvene književne generacije u kojoj su bili Danilo Kiš, Borislav Pekić i Mirko Kovač. Romanom „Kuća sećanja i zaborava“ otvorio je temu posledica holokausta u Srbiji. Promocija u Kotoru, organizovana na Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, bila je prilika za razgovor o knjizi u kojoj je sećanje predstavljeno i kao neizbežnost i kao misija, a jezik kao mogući način da se sačuvamo od zla.

Roman „Kuća sećanja i zaborava“ je, kao što je i žiri Ninove nagrade obrazložio, sugestivna studija zla, zla u istoriji, zla u čoveku.

„Nisam pisao filozofski traktat, nisam pisao esej o zlu. Pisao sam o ljudskim sudbinama u mračnim vremenima. Ono što nazivamo zlo ima bezbroj lica. Istovremeno, svemu čega se dotakne oduzima smisao. Posle velikih tragedija koje su obeležile našu epohu, postavljaju se neka ključna pitanja, između ostalih, da li je moguće pisati posle holokausta, da li je moguća vera posle holokausta. Primo Levi, italijanski književnik koji je preživeo golgotu nacističkih koncentracionih logora, bio je uveren da treba izmisliti neki novi jezik kojim bi se mogli izraziti užasi, stradanja i patnje našega doba. Svakodnevni govor za to nema dovoljno pravih, istinitih, reči, prave snage. Reči su postale prazne ljušture bez značenja“, rekao je David.

Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora „Kuća sećanja i zaborava“ je njegova najintimnija knjiga, a čitaoci sve vreme imaju utisak autentičnosti glavnih junaka.
 
„Većina sudbina su stvarne. Ima ovde i autobiografskih detalja. U početku pisanja bio sam u dilemi oko obima knjige. Onda sam odlučio da pokušam da što sažetije ispričam jednu složenu priču. Jednostavnost i lakoća pripovedanja su vrline koje sam oduvek cenio, a to je i ono što je najteže postići“, zaključio je Filip David.

Roman Filipa Davida svakako je najautentičniji roman novije srpske književnosti i knjiga posle čijeg čitanja ćete imati utisak da je David napisao duboko emotivnu i potresnu priču.

Na Svetski dan knjige, 23. aprila, Filip David će gostovati u galeriji „Buća“ u Tivtu, od 20 sati, gde će predstaviti svoj nagrađeni roman.

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz romana istanbulska lala  laguna knjige Prikaz romana „Istanbulska lala“
19.09.2019.
Vešto prepletenim pričama o dvojici mladića koji su izgubili svoje voljene i završili u zatvoru, Iskender Pala nam donosi priču o Istanbulu 18. veka i prilikama u osmanlijskom carstvu. U ovom raskošno...
više
intervju sa doktorom rezom aslanom o njegovim religioznim nastojanjima laguna knjige Intervju sa doktorom Rezom Aslanom o njegovim religioznim nastojanjima
19.09.2019.
Doktor Reza Aslan je profesor kreativnog pisanja sa kojim smo se sastali da popričamo o njegovoj knjizi „Bog – Ljudska istorija“. Aslan je međunarodno priznati komentator religija koji je čuven po emi...
više
 veliki narodi iz prošlosti egipćani kristijana hila laguna knjige „Veliki narodi iz prošlosti: Egipćani“ Kristijana Hila
19.09.2019.
Kristijan Hil nas svojim uverljivim opisima neposredno uvodi u grad mrtvih u Tebi. Dve stranice, na kraju svakog poglavlja, sažimaju najvažnije podatke: dvostruko kraljevstvo, položaj žena, božanstva,...
više
prikaz knjige biti džon lenon život bez spokoja laguna knjige Prikaz knjige „Biti Džon Lenon“: Život bez spokoja
19.09.2019.
Čak će i najveći obožavaci Džona Lenona možda prevrnuti očima kada budu čuli da se pojavila još jedna biografija čuvenog muzičara (1940-1980), ali Roj Konoli može da se pohvali da je temi prišao bliže...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.