VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Triler Roberta Herisa „Konklava“ govori o Vatikanu

Trenutno nema boljeg vremena za pisanje o podelama ili tenzijama između tvrdokornih konzervativaca i liberalnih reformatora, između onih koji odbacuju bogatstvo i onih koji su ga prigrlili, između globalizacije i izolacije. Za pisca trilera, taj konflikt izgleda neodoljivo: iznenada je ono što je smatrano eskapizmom i fantazijom dobilo jezivo predvidljiv i poznat oblik.

Tu na scenu stupa Robert Heris, pisac koji je napisao studiju o moći, sa svim njenim potencijalom za korupciju i intrigu. Odabrao je da se njome bavi u zapadnim demokratijama („Duh“, triler o amoralnom, lako izmanipulisanom bivšem premijeru, u kom su brojni recenzenti videli do detalja opisanog dvojnika Tonija Blera) kao i u drevnom Rimu (trilogija o Ciceronu).

Najnoviji dodatak njegovom arsenalu je „Konklava“, kvalitetno ispričana priča o mahinacijama u vrhu katoličke crkve. Papa, reformistička figura koja podseća na sadašnjeg papu Franja sa svojom antipatijom prema pompeznosti i formalnosti, upravo je preminuo i više od sto kardinala iz čitavog sveta se okuplja kako bi izabrali njegovog naslednika.

Radnja se dešava tokom 72 sata unutar zabarikadiranih, klaustrofobičnih samostana na obodima Vatikana – što znači: Sistinska kapela i Dom Svete Marte – knjiga prati tajni proces iznutra, kulminirajući u raspletu koji će mnogi smatrati provokativno skandaloznim a možda čak i katoličkom verzijom „Satanskih stihova“ (ali bez istih posledica po pisca).

Izolovani i vođeni kardinalom Lomelijem, koji kao dekan Koledža Kardinala sprovodi glasanje, moraju odabrati između četiri najočiglednija takmaca za posao: Džozefa Tremblija, popularnog Kanađanina sa dobrom kosom i talentom za spinovanje; Džošue Adejemija, harizmatičnog Nigerijca koji predstavlja raznolikost, i brani tvrdokorni stav prema homoseksualizmu; Gofreda Tedeska, arhikonzervativnog Italijana koji želi da vrati latinski u liturgije; i Alda Belinija, Italijana intelektualca sa reformističkim tendencijama. Svaki od njih ima svoje pristalice i svoje ljudske – na neki način vešto – skrivene mane, što od izbora pravi maraton pregovaranja, klađenja i cenkanja.

U igru ulazi i džoker: nepoznati filipinski kardinal iz Iraka, koji je do svoje pozicije došao in pectore – što znači, u tajnosti, gde su samo papa i Bog znali njegovo ime. I tako glasanje počinje. Izlišno je reći da je duhovna diskusija samo deo većanja.

Lomeli saznaje da je papa, pre smrti, u tajnosti istraživao kardinala Tremblija, tako da on nerado počinje da se igra detektiva, povezujući vreme i motiv u želji da sazna što više. Postepeno kardinalova iskušenja bivaju otkrivena – ne svetu, jer ono što se desi u Vatikanu izgleda da ostaje u Vatikanu, ali makar Lomeliju, koji mora da se bori sa sopstvenim ambicijama i očekivanjima. Ne iznenađuje to što veliki grehovi poput seksualnih igrarija, podmićivanja i oholosti igraju određenu ulogu, a  izbor se sve više sužava.

Politika biranja pape, očigledno interesuje Herisa, bivšeg političkog reportera, dok, bez sumnje, obuzima i mnoge od nas. Knjiga je prepuna proceduralnih i istorijskih detalja – od zakona apostolskog ustava do rituala u vezi glasanja i domske zgrade u kojoj su smešteni kardinali tokom glasanja: „smeštena na dva bloka, od kojih svaki ima po 14 prozora,“ sadrži „128 soba sa kupatilom.“ Heris je odradio svoje istraživanje, što se i vidi, iako pažljivo smešta priču u sadašnjost. Ta tenzija doprinosi ambijentu.

Na primer, tokom konklave, kardinali moraju da se bore sa izveštajima o bombašu samoubici, na javnom trgu ispred Vatikana, koji je vikao „Alahu akber“ u isto vreme kada dolazi do masovne pucnjave, gde drugo, nego na okupljanju. (Simultani napadi nisu slučajnost.). i dok se glasanje u Sistinskoj kapeli sprovodi uz pomoć olovke i broji ručno, ometači su i dalje potrebni kako bi se sprečilo elektronsko špijuniranje odluke. Savremeni problemi se javljaju i prilikom papine smrti: argument za momentalno objavljivanje njegove smrti je da „ne smemo da dozvolimo sebi da nas vesti preteknu.“

Međutim, takve aluzije na trenutnu klimu su blede u odnosu na preokret na kraju, koji je dramatičan kao što možete da zamislite, kada se radi o uključivanju modernog kulturološkog razgovora o polu i seksualnosti. Haris je napisao inteligentan roman, koji drži pažnju do poslednje stranice i savršeno barata savremenim temama u novom dekoru.

Izvor: nytimes.com
Prevod: Miloš Vulikić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
sasvim (ne)običan triler laguna knjige Sasvim (ne)običan triler
28.05.2020.
Sajam knjiga u Londonu 2018. godine, nasmejana agentkinja Kaisa nas ljubazno pozdravlja i otvara katalog. Na prvoj strani, roman o kom se pričalo nekoliko nedelja pre sajma. Autor je Matijas Edvardson...
više
roman sve što ti nikad nisam rekla selest ing uskoro postaje tv serija laguna knjige Roman „Sve što ti nikad nisam rekla“ Selest Ing uskoro postaje TV serija
28.05.2020.
Anapurna televizija je na kraju isplivala kao pobednik u nadmetanju nekoliko studija za prava na adaptaciju debitantskog romana Selest Ing. Kompanija će razviti ovaj bestseler Njujork tajmsa kao mini ...
više
fabrika snova laguna knjige Fabrika snova
28.05.2020.
Sve uvek počinje odmah, ponekad čak na prvoj strani. Tu nema mesta suvišnom ćaskanju, vitez je već tu: sprečava da se nepoznata žena udavi u uzburkanom okeanu, izvlači je iz neprijatne situacije na za...
više
prikaz romana filipa rota profesor žudnje  laguna knjige Prikaz romana Filipa Rota „Profesor žudnje“
28.05.2020.
Nositi pod miškom knjigu Filipa Rota svojevrsna je garancija u ovim vremenima kada se roman i većina slavnih autora sve više prilagođavaju mogućnostima i moćima izdavačke industrije. U svojoj karijeri...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.