VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Tribina o „Amerikani“ u Delfi Caféu

Prvog petka u martu održano je trinaesto okupljanje Laguninog književnog kluba. Tema je bila roman „Amerikana“ nigerijsko-američke književnice Čimamande Ngozi Adiči.


 
O jednom od deset najboljih romana 2013. godine po oceni New York Timesa u petak, 4. marta u knjižari Delfi u SKC-u govorili su Branislava Radević Stojiljković, prevoditeljka, Ratko Božović, sociolog i književni kritičar, i Mića Vujičić, pisac i književni kritičar.
 
Branislava Radević Stojiljković je istakla da je ovo njen najzreliji roman. „Amerikana“ je kruna njenog literarnog rada, u kojem piše o čak tri sveta, tri kontinenta, a kroz ljubavnu priču na površini razvila je ogroman diskurs književni, sociološki, psihološki. Radnja romana se može pratiti na površnom nivou i u njemu uživati, ali može se ići i u dubinu i onda se vrlo nenametljivo u samoj priči potežu mnoge teme, meditacije o ljubavi, o emigraciji, o mestu trećeg sveta danas u odnosu na zapad, o zavičaju, o nostalgiji, o tome koliko se čovek može uklopiti u svet u koji je došao i u svet današnjice generalno.
 
Junaci Ifemelu i Obinze, tinejdžeri iz srednje škole u Lagosu, zaljubljeni su jedno u drugo. Njihova Nigerija je pod režimom vojne diktature i svi koji to mogu napuštaju zemlju. Lepa i samouverena Ifemelu odlazi u Ameriku na studije. Obinze – tihi, produhovljeni profesorski sin – nada se da će joj se pridružiti. Godinama kasnije, nakon brojnih životnih poraza i trijumfa, raskinutih veza i prijateljstava, Ifemelu je postigla uspeh kao pisac uticajnog bloga o rasnim problemima u Americi. Pošto posle jedanaestog septembra Amerika nije htela da primi Obinzea, on se bio upustio u opasan ilegalan život u Londonu, da bi konačno stekao položaj bogatog čoveka u novoj, demokratskoj Nigeriji. Međutim, kada se Ifemelu bude vratila u Nigeriju, ponovo će se rasplamsati strast između nje i Obinzea, kao i zajednička ljubav prema domovini – što će ih dovesti do najtežih odluka u životu.
 
Mića Vujičić je naglasio da je reč o odličnom „društvenom romanu“. „On počinje kao melodrama, ali kao i svi pisci koji znaju svoj zanat, Čimamanda vrlo brzo preskače melodramu. Ukazuje nam se jedna dvostruka perspektiva, skoro šest stotina stranica a da se ne izlazi iz frizerskog salona. Ključno je da je to roman o rasi, o klasama, kao svi društveni romani, uz nekoliko novina. Evo do sada nisam znao da društvenog romana nema bez lika tetke. Iako pominje i Hilari Klinton i Baraka Obamu, Mekejna, nema politike. Govori o svakodnevnom životu u Americi, u Nigeriji. Još jedna stvar koja je na mene ostavila jak utisak jeste da su svi junaci ove knjige, bili epizodisti ili glavni, tako pedantno i pronicljivo profilisani i to je jedan dobar uvod da se dođe do kraja, do te dvostruke perspektive Amerika–Nigerija. Nikako ne treba zaboraviti nigerijski deo i probleme koji se tamo javljuju i nikako ne treba tuđi rasizam pravdati američkim ili nekim drugim jer bi to bilo pogrešno čitanje romana.“
 
Profesor Ratko Božović se čitajući „Amerikanu“ prisećao klasičnih dela književnosti – Madam Bovari, Ana Karenjina. „Kad sam pročitao knjigu, onda sam do kraja bio siguran da o ženskoj složenosti i onome što ljubav u ženi i što žena kao biće ljubavi ne može muškarac nikad da dosegne. Ipak mi se čini, i biću potpuno isključiv, da muškarci ne znaju ništa o ženama. Malo se šalim, ali ne sasvim. Ova autorka me je naterala na taj zaključak jer je pokazala jednu veliku iskrenost i neposrednost, jednu veliku složenost ženskog bića u ljubavnim relacijama, i to na način koji je psihološki i antropološki mogao da se brani i koji je u ovoj literaturi odbranjen. Ovde mi se čini da ne možemo preskočiti ono što je diskriminacija, ono što je razlika među ljudima, boja kože. To je veoma dobro opisano i to na primeru Amerike. Autorka će reći ’to je sindrom rasnog poremećaja’, svi kažu ništa nam ne smeta što je crnac, ali ostaje pitanje da li smo prihvatili u sebi tog crnca, da li je taj crnac u nama ravnopravan sa nama belcima. To je jedno složeno pitanje na relaciji čovek – razlika, razlika u odnosu na onog drugog. Ona je suptilo pokazala da taj rasni sindrom ostaje i postoji kao nešto što je bar zasad trajno.“
 
Vujičić i Božović su se složili da je prevod Branislave Radević Stojiljković odličan i da doprinosi uživanju u pravoj literaturi.
 
Sledeće okupljanje Laguninog književnog kluba je prvog petka u aprilu (1. aprila), kada će u knjižari Delfi u SKC-u biti reči o romanu „Mali čoveče, šta sada?“ nemačkog pisca Hansa Falade, koji je na popustu od 30% u svim Delfi knjižarama i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
zašto je vašem mozgu potrebno da čitate svaki dan laguna knjige Zašto je Vašem mozgu potrebno da čitate svaki dan
09.12.2019.
Kada je u pitanju Vaš mozak, istraživači su otkrili da ne postoji bolja super hrana od knjige. Evo jednostavnog pitanja – odgovorite na njega iskreno, jer bi odgovor mogao da vam podigne nivo z...
više
karlo roveli nije tačno da stvari postaju jasnije ako se skrivaju emocije laguna knjige Karlo Roveli: Nije tačno da stvari postaju jasnije ako se skrivaju emocije
09.12.2019.
Karlo Roveli je vodeće ime u oblasti kvantne gravitacije. Njegova popularna naučna knjiga „Sedam kratkih lekcija iz fizike“ prodata je u više od milion primeraka širom sveta, a njegova najnovija knjig...
više
prikaz knjige narod iz tepiha terija pračeta laguna knjige Prikaz knjige „Narod iz Tepiha“ Terija Pračeta
09.12.2019.
Ovaj roman je prvobitno napisan kada je autor imao sedamnaest godina i prerađen u njegovoj 43. godini. Pračetov prvi roman nam govori o minijaturnoj rasi koja nastanjuje Tepih. Upotpunjen evolucion...
više
prikaz romana život i vremena majkla k dž m kucija laguna knjige Prikaz romana „Život i vremena Majkla K“ Dž. M. Kucija
09.12.2019.
Protagonista romana „Život i vremena Majkla K“ ne poseduje svoju volju niti svest o sebi. Njegova skromnost prevazilazi granice ljudskog poimanja. Bespomoćan je i neambiciozan. Takav je i takav će ost...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.