Laguna - Bukmarker - Svet kao Balkan blend – povodom knjige Dušana Veličkovića „Sva lica sveta“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Svet kao Balkan blend – povodom knjige Dušana Veličkovića „Sva lica sveta“

On je stvarno faca, kako je u beogradskom žargonu rekao mladi pisac Mario Liguori za svog starijeg kolegu i spisateljskog uzora Dušana Veličkovića, pošto je nabrojao imena Suzan Zontag, V. G. Zebalda, Alena Ginzberga, Artura Milera, Normana Mejlera, Josifa Brodskog, Maksa Friša, Agneš Heler, E. L. Doktorova, Kloda Simona, Fridriha Direnmata, Lešeka Kolakovskog, Jirgena Habermasa, Jozefa Škvoreckog sa kojima je Veličković u toku svoje dugogodišnje novinarske, književne i „penovske” karijere razgovarao u Njujorku, Australiji, Seulu, Zagrebu i Beogradu.

Ova imena sabrana su u knjizi „Sva lica sveta” Dušana Veličkovića, u izdanju „Lagune”. Da bi precizirao svoj stav, Liguori je dodao da je Veličković kao „Balkan blend”, fina, harmonična i opojna mešavina duvana, prepoznatljivog stila, da se o njegovim knjigama u Italiji pišu diplomski radovi.

O svojoj knjizi, koja je svojevrsni spoj intervjua, putopisa, eseja, zapisa, Dušan Veličković kaže:

– Razgovarao sam sa piscima čija dela volim da čitam, i poznajem, tako da sam spreman dolazio na intervjue. Među njima bilo je disidenata, kritičara totalitarnih režima u egzilu, levičara sa Zapada. Imao sam potrebu da sa sagovornicima budem ravnopravan, da razgovaram kao što pisac komunicira sa piscima. Ovom knjigom želeo sam da pokažem celinu sveta, genezu određenih ideja i stavova u poslednjih trideset godina.

Pred čitaocima knjige „Sva lica sveta” promiču žive reči kultnih mislilaca, a oživljena su i njihova lica, dočarana slikarskim umećem Maje Majolinice, mlade umetnice koja je portrete stilizovala u skladu sa sopstvenim viđenjem njihovih ličnosti i načina mišljenja. Veličković predočava i atmosferu kongresa Međunarodnog PEN-a u Njujorku, na kojem Suzan Zontag negoduje zbog pozerstva Normana Mejlera, njegovog politiziranja književnosti i stava da je „Muhamed Ali američke književnosti”. Gotovo da „leče” reči ove američke spisateljice, koja je svet napustila pre deset godina, o tome da je „jedina inteligencija za koju se vredi zalagati kritička, dijalektička, skeptička, razobličavajuća”. Ono čega se mnogi plaše – a to je pozicija stranca u jednoj kulturi, Suzan Zontag je veličala: „Ja volim da budem stranac. Biti stranac, naravno, ne znači obavezno biti u egzilu. Živela sam mnogo godina u Francuskoj, provela sam neko vreme u Italiji, Švedskoj, Engleskoj... Posetila sam Japan, Kinu... Bez takvog iskustva, koje je uostalom, počelo još od najmlađih dana, čitanjem stranih pisaca, mislim da nikada ne bih razumela ni sopstvenu zemlju. Biti stranac znači imati dvostruku perspektivu – pitaš se gde si, ali takođe razmišljaš o tome odakle si”, u razgovoru sa Dušanom Veličkovićem izjavila je Zontag.

Uz biografske podatke o piscima, utiske autora o njihovim stavovima, ona živa, izjavljena, reč stvara potpuni deo mozaika savremenih mislilaca. Norman Mejler podsećao je na paradoks zamrznute levice u Americi koju više zanima tlačenje nego sloboda, na opštu klimu u svetu gde vlada sve veća konfuzija, gde gradovi više nemaju radnu snagu, pa eksploatišu robu. Maks Friš slikovito se sećao susreta sa Brehtom, Klod Simon veličao je Foknerov genij deskripcije i Lakanovo shvatanje sveta kao „čvora značenja”, a Ginzberg izvorni američki ritam poezije, time i dopiranje humanosti do ušiju javnosti. Brodski je život pisca u egzilu „žanrovski” opisao kao tragikomediju.

„Visok, široka ramena, izrazito dubok glas, stoji usamljen kao da uliva strah ovoj raspričanoj gomili. Pomislim, onako baš petparački: to je znači taj čovek koji je fascinirao Merilin Monro...”, uvod je u razgovor sa čuvenim američkim dramskim piscem Arturom Milerom, koji je bio i doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN-a. U intervjuu datom Veličkoviću pokazao je da je podjednako kritikovao totalitarni režim i hapšenje pisaca u Sovjetskom Savezu, kao što se protivio američkoj spoljnoj politici rata, ili Komitetu za istraživanje antiameričke delatnost.

Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
vuk drašković stvaranje jugoslavije bilo je velika zabluda video  laguna knjige Vuk Drašković: Stvaranje Jugoslavije bilo je velika zabluda [video]
26.02.2024.
Fest će 3. marta zatvoriti poslednji film miljenika domaće publike Žarka Lauševića „Ruski konzul“, koji je, prema romanu Vuka Draškovića, režirao Miroslav Lekić. Drašković je bio gost emisij...
više
selimir radulović pesma je, kao i molitva, disanje laguna knjige Selimir Radulović: Pesma je, kao i molitva, disanje
26.02.2024.
Trideset je šesti dobitnik nagrade Novosti za najbolju knjigu protekle godine, pesnik Selimir Radulović, pod Mešinu književnu zastavu stupio zahvaljujući zbirci „Zapis na stubu, jerusalimskom“ u izdan...
više
prikaz nortengerske opatije džejn ostin deset funti za čuveni klasik laguna knjige Prikaz „Nortengerske opatije“ Džejn Ostin: Deset funti za čuveni klasik
26.02.2024.
Daleke 1803. godine Džejn Ostin, tada još neostvarena spisateljica, prodala je rukopis svog prvog dovršenog romana „Nortengerska opatija“ nekom londonskom knjižaru za svega 10 funti. Ko bi rekao da će...
više
prikaz romana pesma o tri sveta putopis kroz civilizacije laguna knjige Prikaz romana „Pesma o tri sveta“: Putopis kroz civilizacije
26.02.2024.
Nestali horizonti ponekad nam deluju kao bajke, i to sa razlogom. Avanture moreplovaca, gusarske otmice, tek otkrivene zemlje, začete u grubom interesu velikih sila, neobična imena kao znak prestiža i...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.