Laguna - Bukmarker - „Služba“ – Istinski vredna i osvežavajuća knjiga - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Služba“ – Istinski vredna i osvežavajuća knjiga

Tokom protekle dve decenije imali smo priliku da pročitamo više desetina knjiga memoara koji su potekli iz pera visokih državnih velikodostojnika, kao i mnogih visokih činovnika srpske države. Memoarska forma postala je, po uzoru na zapadne demokratije, toliko popularna da su pisali i objavljivali gotovo svi: od najbogatijeg Srbina, upravnika najvećeg beogradskog zatvora, do medijski najprominentnijih kriminalaca i gostiju rijaliti programa. Pisala su, ako me sećanje ne vara, i trojica visokih funkcionera nacionalne službe bezednosti BIA. Jedan direktor i dva zamenika direktora. Direktor je pokazao izvesni talenat pa je posle nastavio da piše. Od njega smo čuli, takav je i naslov dao jednoj svojoj knjizi, da Udba može biti i smešna. Stariji zamenik direktora pisao je u duhu novina sa kojima je u raznim prilikama sarađivao, pa je u našu memoaristiku uveo i jedan novi izraz, istina više povezan sa poslom kriminalističke policije – „sačekuša“.

Memoari Gorana Živaljevića sa pravom nose naslov „Služba“. Baš kao što je Borislav Mihailovi Mihiz napisao sopstvenu autobiografiju opisujući svoje prijatelje i savremenike, tako je i Živaljević pišući o službi u kojoj je proveo radni vek pisao i o sebi i obrnuto.

Razume se, reč je o žanru koji je po definiciji centritran na pisca i subjektivan. Drugačije bi autor izašao iz žanra. Ipak, pored očekivano zanimljivog sadržaja, lepog stila i otmene rečenice, izvesne autoironične distance koja tekst čini još dopadljivijim, skrenuo bih pažnju čitalaca na segment koji smatram najdragocenijim autorovim dostignućem. Reč je o značajnom delu rukopisa koji je posvećen sećanjima autora na službovanje u Bosni i Hercegovini, Republici Hrvatskoj i ondašnjoj Republici Makedoniji. Pred čitaocem tu se otvara svet koji bez obzira na hiljade novinskih članaka, bujice televizijskih vesti i velikih pojedinačnih subjektivnih predznanja, ipak za našu javnost predstavlja nepoznatu zemlju.

Živaljević jasno, detaljno i minuciozno predstavlja složene političke, etatističke i sociološke procese u ovim zemljama, baš kao i zamršenu i komplikovanu političku i diplomatsku borbu koja nije, a to jasno izlazi iz njegove argumentovane analize, neugašeni nerv ratova i kriza iz devedesetih godina. Srbija i srpski narod, posebno zagraničan koji živi širom bivše Jugoslavije, bez svake sumnje je meta političke, bezbednosne, kulturne i diplomatske agresije. Ova činjenica nema veze ni sa Miloševićem, ni sa Karadžićem, ali je činjenica da su srpske greške postojale i da su situaciju u većini prilika učinile još težom i složenijom, a građane Srbije u većoj meri podeljene. Ovako će biti dok srpski narod u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji bude postojao, dok te, često, nove nacije ne budu u potpunosti izgrađene i afirmisane, ili dok se ne promeni odnos snaga u svetu uspostavljen 1989. i potvrđen tokom prethodnih decenija. Promene su – to nameću i nenametljivi i u priličnoj meri (osim kada piše o Jovici Stanišiću) neutralni Živaljevićevi memoari – nephodne i srpskom društvu i državi.

Zanimljive procese i događaje, kojima je bio svedok, autor predstavlja nepretenciozno, uz mnogo ograda, nastojeći da ih utemelji na čvrstim i nesumnjivim argumentima. Takođe, a to je možda i najvažnije, Živaljević pruža preciznu, znalačku i složenu sociološku sliku društava bivših jugoslovenskih republika Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Severne Makedonije. Poredeći ovu studiju sa memoarskim i dnevničkim zapisima pojedinih naših savremenih diplomata, koji su bili na mnogo višim funkcijama i imali veći uticaj nego Živaljević, dobijamo sliku istinski velike vredosti ove knjige.

Preporučujem vašoj pažnji knjigu Gorana Živaljevića „Služba“. Verujem da je ona pre svega verno svedočanstvo o savremenoj Srbiji, srpskim i jugoslovenskim zemljama, a tek onda sećanje na jednu službu i njenu ulogu. Ova knjiga je dobrodošao prilog našoj savremenoj memoarskoj literaturi i intelektualno osveženje od stereotipa neminovnih u vreme velikih podela.
 
Autor: Čedomir Antić
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uspon robota pisaca da li su romanopiscima dani odbrojani  laguna knjige Uspon robota-pisaca: da li su romanopiscima dani odbrojani?
25.01.2021.
Veštačka inteligencija u ovom trenutku može da piše fikciju i da se bavi novinarstvom. Međutim, da li ona može da stvori nešto što se moći da se meri sa genijem Džordža Orvela – i da li može da izvešt...
više
 bušido , knjiga koja je promenila sliku o japanu laguna knjige „Bušido“, knjiga koja je promenila sliku o Japanu
25.01.2021.
Od holivudskih blokbastera do japanskih televizijskih serija, godinama se samuraji prikazuju kao model kako fizičke spremnosti tako i moralne ispravnosti za koje su čast i odanost važniji od života. S...
više
momčilo petrović slavom se svi dičimo, a o njoj znamo manje nego što mislimo laguna knjige Momčilo Petrović: Slavom se svi dičimo, a o njoj znamo manje nego što mislimo
25.01.2021.
Drugog dana decembra iz štampe je izašla knjiga „Koju slavu slaviš“ Momčila Petrovića, inače urednika u Kuriru, i odmah naišla na odličan odziv čitalaca. Sredinom juna objavljeno je „Srpsko pra...
više
kejt marfi o svojoj knjizi veština slušanja  laguna knjige Kejt Marfi o svojoj knjizi „Veština slušanja“
25.01.2021.
Kejt Marfi je promovisala svoju knjigu „Veština slušanja“ prilikom gostovanja u emisiji „The Chris Evans Breakfast Show with Sky“. Prenosimo vam deo tog razgovora. Odmah na početku da vas pitam...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.