Sajam 2019.VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoNagradeKalendar

Slika pogleda - o romanu „Aleks“ Pjera Lemetra

Danas detektivska proza više ne može da se gradi na poetici i etici genija i heroja. Šerloke i Poaroe zamenili su timovi i makar i malo nezgodni, samovoljni i nekarakteristični timski igrači sa bogatim psihološkim (najčešće porodičnim) bagažom i jasnom socijalnom pozicioniranošću.
 
Detektiv Kamij Verhuven, koga Pjer Lemetr uvodi sa romanom „Aleks“ (Laguna, 2014, prevod Gordana Breberina), uklapa se u ovu shemu: porodično opterećenje vezano za roditelje i smrt bremenite žene, prezir prema autoritetima, usamljenički etos u spoju sa visokom profesionalnom odgovornošću.
 
Ali Kamij Verhuven ima još nešto: ima majku čuvenu slikarku i sopstveni nikada realizovani slikarski talenat. Ima takođe izuzetno mali rast, koji u mnogome određuje njegove odnose sa ljudima, posebno ženama.
 
Verhoven ne ume s rečima, ali su zato njegov komunikacioni i spoznajni kanal slike, mentalne ili one koje sam skicira rešavajući slučajeve. Romani Pjera Lemetra o Verhuvenu stoga vrlo samosvesno i programski ekspliciraju motiv perspektive, kao po sebi jedan od ključnih u detektivskom žanru, ali i pripovedanju uopšte.
 
U ovom inicijalnom romanu o Verhuvenu pitanje perspektive određuje i sam sižejni obrazac dela, zasnovan na poigravanju statusima krivca i žrtve, odnosno različitim perspektivama iz kojih se likovima, bilo u poetičkom bilo u etičkom smislu, može pripisati neka od tih funkcija.
 
Današnji književni detektivi su, a takvi su valjda uvek i bili, izrazito starovremenski, i to nije toliko pitanje nostalgije i eskapizma, koliko distance sa koje posmatramo svet u kom živimo, a koji nam se čini sve nauhvatljiviji, i sve manje prilagođen našem receptivnom, pa i spoznajnom, aparatu. Detektivi kao da nam i dalje nude nadu ili makar društveno i intelektualno prihvatljivu iluziju da je taj i takav svet ipak moguće ne samo razumeti, nego i u njemu delovati, pa i nešto promeniti. Pa i da moralna i profesionalna načela i dalje nešto znače. Da institucije još nešto znače.
 
Romani Pjera Lemetra o Verhuvenu verovatno nemaju snagu jedne Karen Fosum ili već klasičnog Ijana Renkina, ali svojom metažanrovskom prirodom, širokom literarnom i kulturnom referentnošću, kao i dobrim vladanjem žanrovskim gradivom, svakako su vredni čitanja.
 
Autor: Vladimir Kolarić
Izvor: nedeljnik.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
sve što treba da znate o snu, ali ste previše umorni da pitate laguna knjige Sve što treba da znate o snu, ali ste previše umorni da pitate
18.10.2019.
Ako neuronaučnika Metjua Vokera, autora nove knjige „Zašto spavamo“, upitate koje su posledice neprospavanih noći, predočiće vam listu posledica, koja se kreće od gubitka pamćenja i narušenog imunog s...
više
uzbudljiv non fikšen stefan talti, crna ruka  laguna knjige Uzbudljiv non-fikšen: Stefan Talti, „Crna ruka“
18.10.2019.
Istorija najveće iznuđivačke organizacije u dobroj meri je nefikcionalni roman o Džozefu Petrosinu, Italo-Amerikancu koji se najviše potrudio da spreči dejstvo svojih zemljaka iz „Crne ruke“ (it. Mano...
više
ljubica arsić svedočanstvo o ljubavi i bolu laguna knjige Ljubica Arsić: Svedočanstvo o ljubavi i bolu
18.10.2019.
„Kada smo deca, naša slika o svetu je posredna, dobijena od roditelja. Tada još ne postoji iskustvo, ono dolazi kasnije, onda kad smo spremni da dignemo brane i pustimo da svom silinom poteče svet i z...
više
oto oltvanji kako sam postao dečji pisac laguna knjige Oto Oltvanji: Kako sam postao dečji pisac
18.10.2019.
„Da li želiš da napišeš krimić za decu?“ Tako je glasilo pitanje. Postavio mi ga je preko telefona jednog novembarskog jutra Zoran Penevski, urednik Male Lagune. Znali smo se iz prethodnog živo...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.