Laguna - Bukmarker - Šimon A. Đarmati: Fatalna Lela je prva naša starleta - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Šimon A. Đarmati: Fatalna Lela je prva naša starleta

Jelisaveta Lela Salević bila je u vezi sa bogatim vlasnikom rudnika, sinom prvog policajca Beograda, a njena priča je pravi roman.



Jelisaveta Lela Salević ili fatalna Lela bila je devojka koju je otac doveo iz Ivanjice u Beograd da uči zanat, ne sluteći da će njegova ćerka ubrzo postati glavna zvezda novina i žena ispred čije radnje će ucveljene supruge protestovati zbog „nemorala“, a glavni policajac Beograda proganjati je nazad u njen rodni grad.

„Otac ju je doveo kod ratnog druga koji je imao štampariju. Lela je radila, ali joj se nije dopalo. Jednom je srela drugaricu kojoj se požalila da joj radno mesto ne prija. A drugarica je rekla: ‘A što ne učiš za manikira?’, priča Šimon A. Đarmati, koji je istraživao život prve srpske starlete i napisao knjigu „Lela fatalna“.

Drugarica ju je ubedila da je to lep posao, da nema prljavštine kao u štampariji, već samo finih mirisa i divne klijentele. I Lela je tako postala manikirka.

„Naravno, kada je neko manikirka u dobrom salonu u Knez Mihailovoj, pa još u zgradi Akademije nauka, postoji mogućnost da dođete u kontakt sa različitim mušterijama. Ona je bila lepa. Ali nije samo bila lepa, već nešto drugo. Talenat, ženstvenost... kako god to da nazovemo, to je privlačilo muškarce. Zatim je došlo do navale na taj frizerski salon. Tako je upoznavala različite ljude. Neki su je pozivali na izlaske, ona se snebivala, nije htela... Ipak je bila još mlada. Zatim je naišao španski Jevrejin Mois Aseo“, nastavlja priču Đarmati.

Počelo je sa doručkom, a onda je planula ljubav

On je bio najbogatiji stanovnik Skoplja koji je živeo na relaciji Skoplje–Solun–Beograd. A to su bila, ujedno, tri centra španskih Jevreja u ovom delu Balkana.

„Posedovao je rudnik nikla u blizini Uroševca. Bio je poprilično hladan, odmeren, proračunat ali izuzetno dobar biznismen. Kad su se sreli, bio je tridesetak godina stariji od nje. Bio je porodičan čovek sa četvoro dece i suprugom. Porodica je tada živela u Skoplju, a on je bio često u Beogradu“, priča naš sagovornik. Njihova veza, kao što je vreme nalagalo, nije planula odmah, a budući par prvo je zajedno doručkovao, da bi je naposletku pitao ima li nekoga.

„Odgovorila je da ima. Da li je slagala ili ne, ne zna se. On je na to rekao: ‘Bićeš moja!’, a ona mu je odgovorila: ‘Nikada!’. I tu je sve počelo!“, priča Đarmati.

Kod Asea je proradila muška sujeta jer je jednog takvog bogataša odbila siromašna devojka, a pritom je odranije poznat po brojnim ljubavnicama za koje je čak znala njegova žena. S druge strane, Lela je bila ponosna, čemu je doprinelo i njeno crnogorsko poreklo od Vasojevića.

„Bila je ponosna, volela je da sve bude po njenom, i tada nastaje početak sukoba. Mic po mic, ona je pristala da mu bude ljubavnica. Kraj njega vodila je neverovatan život. Sve je imala pod svojim nogama. Odlazila je u Opatiju, Banju Koviljaču, Bled. Aseo je sve finansirao. Dozvoljavao joj je da se kocka. Ona je, naravno, gubila. Preuzeo je finansiranje njene majke i mlađe sestre. Finansirao je majčin odlazak u inostranstvo. Bio je nezvanično zet! Tako se ponašao. I bio je smrtno zaljubljen u Lelu“, priča Đarmati.

Okolina bila protiv veze

Lelin buran život počeo je već sa 18 godina, ali okolina nije odobravala ovu vezu, naročito prijatelji i rođaci bogatog vlasnika rudnika. Okolina je pričala da je Lela s njim samo zbog bogatstva! Ništa nije vredelo! Ništa nije vredelo. Nažalost, njihova veza prilično je tragično završena“, kaže misteriozno Đarmati.

Dodaje da su Lelu strane novine nazivale „beogradskom vampirušom“, jer je sisala krv muškarcima, iako je, zapravo, sisala novac.

„Svi koji su bili u vezi s njom, nisu umrli prirodnom smrću. Ni ljubavnik, ni drugi ljubavnik iz Novog Sada, kao ni njen zvanični muž koji je umro prilikom oslobađanja Beograda, ali kao uzrok smrti se navodi: Ubijen.

Ne zna se da li je ubijen ili je poginuo. Čak i sin upravnika grada Beograda, jedna od njenih prvih ljubavi, nestaje kroz istoriju i ne zna se šta mu se desilo“, priča Đarmati.

Iako pojam starleta nije bio poznat u njeno vreme, Đarmati kaže da je Lela uzburkala mušku krv i izazvala ljubomoru ženske populacije.

„A kako je drugačije nazvati a da je ne uvredimo? Mnogi su govorili da je prostitutka. Ja nisam hteo da je nazovem tim imenom. Ona je, na kraju, imala pošten odnos prema svom ljubavniku. Ona ga je zavolela“, objašnjava autor. 

Ali Lela, sem što je bila lepa, među beogradske dame unela je i moderno šminkanje, što u njeno vreme nije bilo uobičajeno.

„Novitete pariskih salona nosila je na sebi. Uživala je u tome. Jezikom današnjice nazvali bismo je starletom. Dakle, neko ko izaziva pažnju, o kome pišu novine. Uživala je u pažnji javnosti dok nije rešila da se uda i živi običnim životom“, priča Đarmati.



Spomenuta u Skupštini, postala tema novina

Lela je rođena 1910. godine, već sa 18 je započela buran život, a u tom periodu njeno ime je dospelo u medije na veoma čudan način.

„U tom periodu prvi put je skrenula pažnju na sebe. U Narodnoj skupštini pomenuto je njeno ime! Upravnik grada Beograda u to vreme bio je Manojlo Lazarević, poverljiv čovek kralja Petra i kasnije Aleksandra. Imao je dva sina. Jedan se zabavljao sa Lelom. Službenim autom vozio je Lelu po Beogradu“, priča Đarmati.

S obzirom na to da je funkcija upravnika Beograda zapravo bila policijska, Lazarević je bio prvi policajac prestonice, a opozicija u Skupštini jedva je dočekala da preko njega udari na sistem spomenuvši aferu između njegovog sina i Lele. A da stvar bude zanimljivija, njeno ime je pomenuo Sava Kosanović, sestrić Nikole Tesle i poslanik!

„Sin upravnika grada Beograda vozi Lelu po Beogradu! To je momenat kada se ona prvi put pojavljuje u javnosti. Biti upravnik grada Beograda nije isto što i gradonačelnik, već prvi čovek policije. I zato su ga napali! To je čovek koji je dva puta nedeljno odlazio na audijenciju kod kralja da mu raportira o svim događajima“, priča Đarmati. 

Lela se udala sa 23 godine, ali postoji neobična priča i u vezi sa njenom udajom.

„Ona se udala da je ne bi poslali u Ivanjicu. Da bi Manojlo Lazarević, prvi policajac Beograda, prekinuo vezu između nje i njegovog sina, trebalo ju je poslati u Ivanjicu. Tamo je imala samo dalju rodbinu. Izgubila je oca kada je imala 16 ili 17 godina, a majka i mlađa sestra su živele u Beogradu. A po tadašnjim zakonima, prestupnike su progonili u rodno mesto, u Lelinom slučaju u Ivanjicu“, priča Đarmati.

Lela je imala svoj frizerski salon blizu kraljevskog dvora, što je izazvalo proteste dama koje su ispred salona protestovale protiv nje.

„Postoji čak i karikatura na naslovnoj strani Politike, gde jedna pozamašna žena kaže svom mužu koji se sprema i doteruje: ‘Ubuduće ćeš se brijati kod kuće.’ Lela je držala muški frizerski salon, jer je, navodno, jednostavnije jer ne postoji aparatura. I onda ju je upravnik grada, shvatajući da i dalje od nje preti opasnost, proterao u Ivanjicu. Ona se dosetila da ako se uda, više niko nema pravo da je proteruje“, objašnjava Đarmati.

Venčanje iz koristi

Mladoženja iz Beograda je došao u Ivanjicu gde su se venčali, a ceremonija je trebalo da se održi i u Sabornoj crkvi u prestonici. Ali situacija se zakomplikovala.

„Čak su i novine pisale o tome. Policija je saznala za njenu nameru, ali nisu znali da će se u Ivanjici udati, već su očekivali da će se to desiti u Beogradu. Čak su planirali da spreče to venčanje! Napravili su zasedu ispred Saborne crkve kako bi sprečili venčanje. Pribojavali su se da će se nekako ušunjati u crkvu! Ali Lela se venčala u Ivanjici i u Beograd došla kao venčana žena, pa nisu mogli ništa da urade!“, priča Đarmati. 
Zanimljivo je da se Lela udala za krojača Đorđa Markovića, koji je imao svoj salon na Obilićevom vencu.

„Nije joj bio dorastao, nije bio za nju. Bio je nizak, a tokom jednog suđenja sudija mu je rekao: ‘Mali, izađi!’ To je bio brak iz računa. On je pokušavao da zarađuje na njoj podmetanjem različitim muškarcima, a ona nije želela da je iko ugrožava“, kaže Đarmati. Dece nisu imali, vrlo brzo su se razišli, ali se nisu zvanično razveli.

„Verovala je da će formirati porodicu, pronaći mir, ali on je u stan dovodio razne mlade muškarce. Postoje sudski spisi o tome, ali nije eksplicitno napisano zbog čega. Pravio je terevenke, terao ju je da ih služi, ružno se ponašao. Nije bilo ljubavi!“, priča Đarmati.

Počeo je Drugi svetski rat i Lela više nije bila zanimljiva javnosti jer su život potresale mnogo važnije teme.

„Novine se više ne bave njenim životom, postoje druge teme. Posle rata još manje pišu o njoj“, objašnjava Đarmati.

Međutim, njegovo istraživanje se ne završava jer se o Leli jedino znalo da nije imala dece ni srodnika, ali postoje ljudi koji su je dobro poznavali, sa kojima je naš sagovornik došao u kontakt. Ali o tome u drugoj priči...

Autor: Radovan Marković
Izvor: 24sedam.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nedelja knjiga stivena eriksona od 20 do 26 maja  laguna knjige Nedelja knjiga Stivena Eriksona od 20. do 26. maja!
20.05.2024.
Erikson je stekao svetsku slavu i armiju čitalaca serijalom „Malaška knjiga Palih“, a Laguna je objavila 14 knjiga ovog autora. Zanimljivo je da je po obrazovanju arheolog i antropolog, a završio je i...
više
ekskluzivno stiven erikson u beogradu 20 maja  laguna knjige Ekskluzivno: Stiven Erikson u Beogradu 20. maja!
17.05.2024.
Jedan od najznačajnijih svetskih autora žanra epske fantastike, Stiven Erikson, družiće se sa čitaocima u Beogradu u ponedeljak 20. maja od 17 sati u knjižari Delfi SKC. On će potpisivati svoje knjige...
više
nastavak bestselera jato egzodus kejt stjuart u prodaji od 21 maja laguna knjige Nastavak bestselera „Jato“ – „Egzodus“ Kejt Stjuart u prodaji od 21. maja
20.05.2024.
„Egzodus“ Kejt Stjuart nastavak je svetskog bestselera „Jato“. Možeš li Sesilija živeti u laži? To je grad duhova, mesto koje je proganja, koje ju je stvorilo. Jasno joj je da nikad neće prevazići ...
više
branko anđić ništa gore od čitanja suvoparne knjige, jedino gore od toga je njeno pisanje laguna knjige Branko Anđić: Ništa gore od čitanja suvoparne knjige, jedino gore od toga je njeno pisanje
17.05.2024.
Ovogodišnji dobitnik Nagrade grada Beograda „Despot Stefan Lazarević“ u oblasti književnosti i prevodnog stvaralaštva u razgovoru za Danas govori o značaju ove nagrade, ali i o dve poslednje knjige na...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.