Laguna - Bukmarker - „Sapijens: Kratka istorija čovečanstva“ Juvala Noe Hararija obrađuje „urgentna pitanja“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Sapijens: Kratka istorija čovečanstva“ Juvala Noe Hararija obrađuje „urgentna pitanja“

„O, mi ne brinemo o 'trenutnim ekonomskim okolnostima'“, kaže dekan Kembridža. „Predviđamo da će nestati za pedesetak godina.“ I Harari u svojoj knjizi piše nešto slično: „Što bolje poznajete određeni istorijski period, teže je objasniti zašto su se stvari odigrale na jedan, a ne na drugi način... U stvari, ljudi koji su najbolje poznavali period – oni koji su tada bili živi – nisu znali ništa o njemu.“

Pa, koliko je dobar istoričar Juval Noa Harari? Njegova delatnost je impresivna: za njega, istorija, kao proučavanje homo sapijensa, počinje pre oko 70.000 godina, kada je naša vrsta  prevazišla druge vrste da bi započela svoj uspon ka svetskoj dominaciji. Tada smo razvili govor, što nam je omogućilo da stvaramo veće društvene grupe nego što su to uspevali naši preci, i da ih bolje organizujemo. I to je tačka u kojoj koristimo istoriju pre biologije da bismo objasnili našu prošlost.

Harari je osvežavajuće jasan u svom diskursu o biologiji, evolucionoj antropologiji i ekonomiji, kao što to čini sa istorijskim trendovima. Njegov nužno spekulativni pogled na nastanak religije je efikasan i ubedljiv. Držite se njega i puno ćete naučiti. Ali ponekad se zapitate da li je Harari previše dobar istoričar. Impresivno pripoveda, efikasno postavlja intelektualnu pozadinu renesanse i Industrijske revolucije i veoma je jak po pitanju istorije starog Rima – jači, čini se, nego u poznavanju istorije stare Grčke. Prema sopstvenoj definiciji, moguće je da poznaje previše istorijskih činjenica, ili barem previše o nekim periodima.

Ovo postavlja pitanje: ako odstupimo od naše celokupne „istorije“ tokom proteklih 70 milenijuma, kakve obrasce možemo primetiti? Koja pravila su poduprla naš napredak? Ima ih nekoliko. Jedno je naša sposobnost da formiramo kohezivne grupe, čak i carstva. Druga je, izvedena iz toga, naša spremnost da definišemo ove grupe prema ljudima koji im ne pripadaju – takozvani „drugi“ ili „oni i mi“ kako to Harari navodi manje pomodno. A da bi oba ova pravila funkcionisala, potrebno je da verujemo u određene mitove koji nas opravdavaju, ali koji nisu deo nas. Bogovi su jedan primer; velike kompanije su drugi (on pominje Pežo, koji može da se smatra za osobu prema francuskom zakonu); i trenutno najprimamljiviji entitet u koji svi verujemo jeste novac. On čini reč „kredit“ i njenu etimologiju utoliko važnijom.

Hararijev zaključak je da je homo sapiens možda na pragu promene. U stanju smo da preoblikujemo našu vrstu, i to mnogo brže nego što smo to uradili pre 70.000 godina. Možemo to da uradimo pomoću genetskog inženjeringa, stvarajući kiborge ili ako promenimo način na koji komuniciramo. (Pominje eksperiment o prenošenju misli između dva mozga, u dve različite države, bez pisane ili izgovorene reči. Zapravo, između pisanja knjige i njenog objavljivanja, to se i ostvarilo.) Tako da najurgentnije pitanje postaje: ako rukujemo ovom božanskom moći nad nama i planetom, šta želimo da uradimo s njom? Šta želimo da postanemo?

Nijedna vrsta nije uspela da pretoči svoje misli u dela tako brzo ili sa tako dramatičnim posledicama. Ako smo na pragu promene, onda nam u najboljem smislu Hararijeve pripovesti, teorije, pretpostavke i veze daju načine da razmislimo kakvi smo to bili do sada.

Autor: Tom Pejn
Izvor: telegraph.co.uk
Prevod: Đorđe Radusin


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz knjige gorana živaljevića služba kritički patriotizam laguna knjige Prikaz knjige Gorana Živaljevića „Služba“ – Kritički patriotizam
14.08.2020.
Knjiga višedecenijskog službenika Državne bezbednosti i BIA-e Gorana Živaljevića ima dva osnovna zadatka: da iznutra objasni i demistifikuje DB, te da pruži uvid u istinske prilike u sredinama gde je ...
više
igri je kraj kad smrt zakuca na vrata escape room u prodaji od 19 avgusta laguna knjige Igri je kraj kad smrt zakuca na vrata… „Escape Room“ u prodaji od 19. avgusta
14.08.2020.
Popularna escape room tj. igra bekstva iz sobe, interaktivna avanturistička igra, poslužila je nekadašnjoj novinarki Rojtersa Megan Goldin kao polazna tačka za debitantski roman „Escape Room“.  ...
više
uroš petrović nikada nije postojalo manje izgovora za dosadu laguna knjige Uroš Petrović: Nikada nije postojalo manje izgovora za dosadu
14.08.2020.
Uroš Petrović, naš napopularniji pisac za decu, nedavno je objavio zbirku pesama „Kamile su debele“, koja je ubrzo postala i najčitanija dečija knjiga letnjeg raspusta. Tim povodom razgovarali smo sa ...
više
načuljite uši svakog utorka, četvrtka i subote u 21 sat laguna knjige Načuljite uši svakog utorka, četvrtka i subote u 21 sat
14.08.2020.
Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ u Čačku pokrenula je u utorak, 11. avgusta letnju programsku šemu emitovanjem audio-zapisa priča na Fejsbuk stranici i YouTube kanalu ustanove. Odabr...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.