VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Ruska“ i „Njujork“ – romani Edvarda Raderfurda: Freske Rusije i Amerike

„Ruska“ i „Njujork“, dva romana britanskog pisca Edvarda Raderfurda svojevrsne su freske o Rusiji i najpoznatijem američkom  megalopolisu. Spajajući fikciju i opsežna istorijska istraživanja, Raderfurd je stvorio dela, istorijski uverljiva koja rasvetljuju sadašnjost i oživljavaju prošlost. Izdavač je Laguna, a prevodilac Aleksandra Čabraja.
 
Obuhvatajući hiljadu i osamsto godina ruske istorije, politike i kulture, Edvard Raderfurd,  u romanu „Ruska“ piše veličanstvenu sagu, raznovrsnu poput same Rusije. To je ljudska priča o jednoj velikoj civilizaciji ispričana kroz živote četiri porodice, različitog porekla ali sjedinjenih i isprepletanih u stvaranju sudbine svoje zemlje. Junaci ove sage su kmet i gospodar, Kozak i car, pop i Jevrejin, a članovi njihovih porodica tragaju za svojim sudbinama još od davnih dana zlatnog Kijeva sa čuvenim pravoslavnim crkvama i manastirima, od surovih napada mongolskih potomaka Džingis-kana, uspona Moskovske kneževine i njenih boljara i mračnog doba Ivana Groznog i njegove tajne policije. Moderna vremena počinju herojskom, romantičnom pričom o Kozacima, sukobom između nepokolebljivog pristalice zapada Petra Velikog i pobožnih staroveraca, radije spremnih na ritualno samospaljivanje nego na ulazak u evropejski svet Sankt Peterburga. Od ovog doba priča prati rusko flertovanje sa slobodoumljem od čudesnih dana vladavine Katarine Velike i idealista iz doba „Rata i mira“ do oportunističkih boljševika iz dana Ruske revolucije i tirana dvadesetog veka.
 
Ratnici i kaluđeri-pustinjaci, boljari i kmetovi, romantične junakinje i bogate stare knjeginje, preduzimači i prognanici – likovi iz romana „Ruska“ nastanjuju raskošni, zadivljujući i protivečni svet šuma i stepa, ikona i sekira, pravoslavnih vernika i jevrejskih pogroma, raskošnih crkava, veličanstvenih palata i ubogih sela, zatim ruskih narodnih bajki i rukotvorina i otmenih opera, Tolstoja i Lenjina, Čajkovskog i Raspućina...
 
Raderfurdov „Njujork“ predstavlja istoriju glavnog grada sveta, ispričanu kroz priče nekoliko porodica čije se sudbine prepliću. Od epske, monumentalne pustoši Novog sveta do nebodera grada koji nikad ne spava; od intimnih pojedinosti iz davno zaboravljenih života do onih koji se danas proživljavaju vratolomnom brzinom – Raderfurd je blistavo oživeo četiri veka istorije.
 
Roman počinje u indijanskom ribarskom seocetu, u vreme kada prvi holandski trgovci pokušavaju da ostvare svoje snove u toj veličanstvenoj divljini. Za njima su sledili britanski doseljenici i trgovci sa svojim aristokratskim vladama i nepopularnim porezima koji su doveli do pobuna, rata i rađanja američke nacije. Pa ipak, zemlja koja se već jednom cepala cepa se ponovo, ovog puta zbog ropstva. Dok se u zemlji vodio krvavi Građanski rat, grad su potresali smrtonosni nemiri. Nade i snovi, pohlepa i potkupljivost – uvek su bili pratioci slobode i novih mogućnosti na prepunim ulicama ovog grada. Doseljenički brodovi doplovljavali su na Elis Ajlend, u samoj senci Kipa slobode, donoseći sve više Nemaca, Iraca, Italijana i Jevreja u uzavreli etnički vrtlog grada. Vrtoglava klackalica bogatstva i bede sunovratila se kroz lude dvadesete i nagli pad berze, a budućnost grada simbolično su predstavljale zgrade koje su i bukvalno doticale nebo: Empajer stejt, Krajzler, blizanački tornjevi Svetskog trgovinskog centra.

Raderfurd u ovu neodoljivu priču upliće mnoštvo izmišljenih i stvarnih likova čije se sudbine prepliću kroz sudbinu grada čiji se točak neprestano okreće. Ovo je priča o tome kako je za četiri veka Njujork postao meta svetske zavisti, Velika jabuka, obožavana i omražena, sve dok oni koji su joj ponajviše zavideli nisu pokušali da je unište. Pričajući priču o Njujorku, Raderfurd u ovom epskom remek-delu otelovljuje i samu istoriju Amerike.

Edvard Raderfurd rođen je u Engleskoj, u Solzberiju, čuvenom po svojoj katedrali. Školovao se u rodnom gradu, kao i na univerzitetima u Kembridžu i Stenfordu u Kaliforniji, bavio se političkim istraživanjima, prodajom knjiga i izdavaštvom.

Pošto je više puta pokušavao da piše knjige i dramske komade, godine 1983. konačno je napustio trgovinu knjigama i vratio se u rodni grad da napiše „Sarum“, istorijski roman sa pričom koja obuhvata razdoblje od deset hiljada godina i čija se radnja odvija u oblasti oko drevnog spomenika Stounhendža i Solzberija. Kada je četiri godine kasnije objavljena, knjiga je odmah postala svetski bestseler i zadržala se 23 nedjelje na listi Njujork tajmsa. Od tada je napisao još sedam bestselera: „Ruska“, „London“, „Šuma“, „Dablin“, „Irska“, „Njujork“ i „Pariz“.
 
Autor: Vujica Ognjenović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
predstavljeni romani osinje gnezdo vlade arsića i vreme od voska ivana josimova iz edicije eklipsa  laguna knjige Predstavljeni romani „Osinje gnezdo“ Vlade Arsića i „Vreme od voska“ Ivana Josimova iz edicije „Eklipsa“
26.02.2020.
Nova pojava u izdavačkoj produkciji Lagune je edicija „Eklipsa“, koja je zaživela pre nekoliko meseci objavljivanjem romana „Ubisvet“ Siniše Soćanina. Početkom 2020. godine gotovo istovremeno objavlje...
više
akcija povodom nacionalnog dana knjige na sajtovima lagune i delfi knjižara laguna knjige Akcija povodom Nacionalnog dana knjige na sajtovima Lagune i Delfi knjižara
26.02.2020.
Nacionalni dan knjige, a ujedno i Dan Narodne biblioteke, tradicionalno se obeležava 28. februara, na dan kada je političar, diplomata, ustavopisac i knežev sekretar Dimitrije Davidović uputio knezu M...
više
osobe koje vole da čitaju fantastiku dobri su partneri u vezama laguna knjige Osobe koje vole da čitaju fantastiku dobri su partneri u vezama
26.02.2020.
Jeste li spremni za malo romantike, ali nikako da pronađete nekoga ko razume kako veze zapravo funkcionišu? Evo jednog predloga: idite u knjižaru, u deo gde se nalaze knjige iz žanra fantastike. ...
više
dugo očekivani novi roman margaret atvud svedočanstva u knjižarama od 3 marta laguna knjige Dugo očekivani novi roman Margaret Atvud „Svedočanstva“ u knjižarama od 3. marta
26.02.2020.
Novi roman Margaret Atvud „Svedočanstva“, za koji je dobila Bukerovu nagradu, zagolicao je maštu i publike i kritike i pre nego što se pojavio u prodaji. Reč je o distopijskom remek-delu, nastavku kul...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.