Razgovor sa Tomasom Šulcom o knjizi „Medicina budućnosti“

Kao i u drugim oblastima nauke, i u medicini je tokom proteklih stotinak godina došlo do velikih pomaka. Njenom ubrzanom razvoju poslednjih decenija naročito je doprineo napredak kompjuterske tehnologije. Upotreba digitalnih instrumenata u ovoj oblasti omogućila je stručnjacima da razviju pristupe lečenju o kojima se do sada samo moglo sanjati, objašnjava Tomas Šulc, dugogodišnji izveštač časopisa Špigl iz Silicijumske doline. Ovaj novinar je svoja saznanja o napretku i uticaju digitalizacije pretočio u knjigu pod nazivom „Medicina budućnosti“.



Proboj informatičkih kompanija u medicinski sektor

Osnivači brojnih startap kompanija, ali i ljudi koji se nalaze na upravljačkim pozicijama u korporacijama poput informatičkog giganta Gugl, pre izvesnog vremena su shvatili da će digitalizacija u narednom periodu odigrati presudnu ulogu u razvoju novih metoda lečenja i odlučili da upravo oni budu predvodnici revolucije u medicinskoj nauci.

„Danas smo svedoci nastanka novih tretmana za rak koji su pre samo pet godina bili nezamislivi. Pojavljuju se potpuno novi lekovi, a prošle godine je odobren ceo kontigent novih genskih terapija. Nekada se o takvim pomacima moglo čitati samo u delima naučne fantastike“, ističe Tomas Šulc i dodaje da „vrtoglavog napretka u medicini ne bi bilo bez razvoja kompjuterske tehnologije“. Poznato je da su nam kompjuteri omogućili da analiziramo DNK, kao i da zahvaljujući kompjuterizovanoj tomografiji lekari danas mogu da proniknu u tajne ljudskog mozga, ali informacionotehnološki koncerni sebi neprestano postavljaju nove zadatke. Ubrzani razvoj veštačke inteligencije ubedio je mnoge kompanije da digitalna medicina predstavlja budućnost, navodi Šulc.

Robo-lekari su još uvek naučna fantastika

Uprkos velikim pomacima u ovoj oblasti, kontakt između lekara i pacijenta je još uvek nezamenljiv. Iako se roboti, kao što je recimo Sistem Da Vinči, odavno koriste u hirurgiji, još uvek nema razloga da se zdravstveni radnici pribojavaju za svoj posao, procenjuje Šulc.

Siguran je da će lekari u budućnosti moći da računaju na pomoć velikog broja digitalnih instrumenata. Presudnu ulogu u radu tih pomagala odigraće kompjuterski algoritmi, jer se obim unetih informacija neprestano povećava. Kao primer nam može poslužiti analiza gena ili DNK: ova metoda vremenom postaje standardni instrument kojim se obrađuju ogromne količine podataka.

Algoritmi su bolji dijagnostičari od lekara

Tomas Šulc navodi da su se u slučaju analize raka kože algoritmi već pokazali kao bolji dijagnostičari od dermatologa. Na tom projektu angažovao se inženjer Sebastijan Trun, jedan od tvoraca Guglovog samoupravljajućeg automobila. „To je klasični primer konvergencije u nauci. Čovek je prvo pravio automobile, a sada radi na pronalaženju leka za rak.“ Sve to ide zajedno, uzbuđeno zaključuje novinar, jer je posao poveren algoritmima koji „mogu da upravljaju automobilom, ali i da analiziraju rak“.

„Sebastijan Trun je stvorio algoritam koji detektuje rak kože bolje i brže od dermatologa“, kaže Šulc. Kao inspiracija za algoritam poslužila je naučna studija objavljena u časopicu Nejčer. Osnovna ideja je da se u kompjuter unesu fotografije normalnih mladeža i različitih oblika raka kože, kao i informacije o tome koje od njih predstavljaju rak, a koje ne. Šulc navodi da je uneseno ukupno 129.500 primera, što je bilo dovoljno da kompjuter nauči da vizuelno razlikuje bolesnu od zdrave ljudske kože. To isto radi i dermatolog. U slučaju da nije siguran, ćelije šalje na biopsiju. Zahvaljujući novom algoritmu, ovaj drugi korak je postao izlišan.

Uskoro: dijagnoza pametnim telefonom

„Sledeći korak je da se algoritam smesti u 'oblak'“, objašnjava Šulc. „To će nam omogućiti da telefonom fotografišemo sumnjivi mladež i propustimo ga kroz algoritam.“ U zavisnosti od rezultata, znaćemo ima li razloga za posetu lekaru ili ne.

„Algoritam vam, naravno, neće reći: 'Lezi da te operišem'. Za tako nešto morate se obratiti lekaru. Ipak, radi se o velikom skoku. Više ne govorimo o naučnoj fantastici, ovo je naša stvarnost – i to samo mali deo onoga što nam nauka trenutno nudi.“

Mnogi projekti danas koriste algoritme slične onome za otkrivanje raka. Kako bi naučili da prepoznaju različite bolesti, algoritmi se „hrane“ ogromnim količinama podataka.

Rasprava među stručnjacima: Da li će veštačka inteligencija postati svesna?

Među stručnjacima za informatičke tehnologije u Silicijumskoj dolini neprestano se vodi debata o potencijalnim dometima veštačke inteligencije. Neki od njih kažu da veštačka inteligencija iz dana u dan sve bolje prepoznaje obrasce i obrađuje sve veće količine podataka, ali da ipak neće dogurati mnogo dalje od svojih sadašnjih sposobnosti. Drugi pak smatraju da ne smemo isključiti mogućnost da se kod nje može razviti neka vrsta svesti i da se samo postavlja pitanje kada će do toga doći. Za potonju grupu stručnjaka autonomija mašina je neizbežna, kaže Šulc.

„Ono oko čega se svi slažu jeste činjenica da ćemo u narednih pet do deset godina biti svedoci još većeg napretka i da će svaki softver posedovati veštačku ingeligenciju.“

Medicinskim stručnjacima koji žele da se posvete radu na novim metodama lečenja u Silicijumskoj dolini su obezbeđeni izuzetni uslovi za rad, kaže Šulc. Države koje nisu spremne da ulažu u njihov talenat suočiće se sa velikim problemom migracije visokoobrazovanih kadrova u SAD.

Autor: Sebastijan Zontag
Izvor: deutschlandfunknova.de
Prevod: Jelena Tanasković