VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

Putevi svile: ekskluzivni intervju sa profesorom Piterom Frankopanom

Knjiga „Putevi svile“ Pitera Frankopana pojavila se 2015. godine i momentalno privukla veliku pažnju geopolitičara i novinara. Tema je toliko zanimljiva i aktuelna da je Frankpan ubrzo po objavljivanju knjige mora da je preradi i aktualizuje novim podacima, pa se tako piojavila več 2018. knjiga sa naslovom „Novi putevi svile“.

Ovaj intervju je vođen 2017. za sajt Kaspijan polisi (Caspian Policy Center – CPC), nezavisan i neprofitabilan istraživački centar u Vašingtonu koji se bavi ekonomskim, političkim, energetskim i bezbednosnim pitanjima u ovoj regiji. Kaspijska regija, na raskršću Istoka i Zapada, postala je izuzetno važan teren od globalnog značaja zbog njenih prirodnih resursa, geopolitčkog rivalstva i ekonomskog razvoja.
 
U kojoj meri se aktuelni događaji podudaraju sa istorijskim putevima svile? I, što je možda još važnije, po čemu se razlikuju?

Da citiram čuvenu izreku Marka Tvena: istorija se ne ponavlja, ali se rimuje. Putevi svile su predstavljali mrežu puteva koji su se prostirali duž kičme Azije, a koji su povezivali narode, države i primorske oblasti. Sam termin je apstraktan: u stvarnosti nije postojao nikakav „početak“ ili „kraj“ puteva svile; nikada nije postojala i ne postoji nikakva struktura čiji su deo bile lokacije i naselja koji su pripadali putevima svile. Kategorizacije su često nejasne, a ponekad čak i neumesne. Međutim, mogu da budu od koristi u pokušaju da se obezbedi sveobuhvatan koncept koji će nam pomoći da razumemo prošlost, sadašnjost i budućnost. Istorijski putevi svile opisani su kao način na koji su se dobra, ideje, jezici, ali i hrana, moda, geni i bolesti razmenjivali među susednim, kao i veoma udaljenim narodima. U tom smislu su veoma slični savremenim putevima svile: suština savremenog sveta, kako ga ja vidim, jeste u produbljivanju i jačanju veza: a Kina, kao pokretač ove inicijative, i sila koja obezbeđuje resurse potrebne da se širom Azije, Afrike i Evrope plete mreža ovih veza, potrudila se da  vrlo jasno istakne da je reč o otvorenom (a ne zatvorenom) društvu. Prema tome, današnje prilike imaju mnogo sličnosti sa putevima svile iz prošlosti.
 
Prvobitni putevi svile služili su za transport robe kopnenim putevima. Međutim, u savremenom svetu najveći deo svetske trgovine odvija se pomorskim putevima – da li to ima ikakvog uticaja na današnje ponovno povezivanje?

Odgovor na to pitanje zavisi od toga koga pitate. Neki ističu značaj železničkog saobraćaja, određene troškove transporta i posledice na životnu sredinu koje se pri transportu robe železnicom procenjuju na samo 5 odsto u odnosu na zagađenje koje proizvodi trasport avio-saobraćajem, i na  upola manje od zagađenja izazvanog pomorskim saobraćajem. Mnogo zavisi od načina na koji se menjaju modeli transporta. Jedno istraživanje ukazuje na ogroman prelazak sa avio i pomorskog saobraćaja na železnički – pretpostavlja se da će broj od 7.500 kontejnera, koliko je 2015. godine transportovano železnicom, do 2020. godine porasti do čak 7.5 miliona kontejnera.
 
Putevi svile su nastali u vreme kada se još uvek nije znalo za Novi svet. I zaista, čini se da je razvoj prekoantlantske trgovine označio početak kraja puteva svile. Iako Istok sve više dobija na značaju, nema izgleda da će transatlantske veze nestati, ili da će Sjedinjene Države uskoro pasti u zaborav. Kakav to uticaj ima na savremene integracije?

Ne slažem se. Zapravo, razvoj prekoatlantske trgovine doprineo je jačanju puteva svile. Samim tim, nije iznenađenje što su Persijsko carstvo pod Safevidima, mogulski Iran i Kina pod vladavinom dinastije Ćing, doživeli procvat nakon Kolumbovih otkrića. Lako se zaboravlja da je ekspedicija Vaska de Game koja je povezala zapadnu Evropu sa Zalivom, južnom Azijom i još dalje na istok bila jednako značajna kao i Kolumbova i one koje su potom usledile. Veoma je važno da o prošlosti razmišljamo sveobuhvatnije nego što to obično radimo. Globalizacija u poslednje vreme ima izuzetno negativnu konotaciju. To u meni izaziva nevericu i očaj. Nisam siguran da je moguće stati na put promenama, a moje izučavanje istorije naučilo me je da je vrlo opasno i pokušavati.
 
Istorijski putevi svile nastali su spontano, kao široka mreža trgovačkih veza na području Evroazije. Kako gledate na činjenicu da države i državni projekti podstiču ove nove integracije (na primer, Inicijativa Pojasa i puta, Novi put svile, Evroazijska ekonomska unija)?

Pa, države svakako imaju na raspolaganju neuporedivo veća sredstva od pojedinačnih trgovaca ili korporacija; osim toga, imaju i mnogo veći interes za izgradnju infrastrukture, pravnih sistema i odnosa koji će obezbediti najmanji mogući otpor trgovini i optimalne rezultate kad je reč o porezima, obnavljanju i povećavanju prihoda vlada. Dakle, države su od ključnog značaja za ogromne infrastrukturne projekte koje danas možemo da vidimo širom Azije. Zanimljivo je da to nije toliko različito od onoga što se dešavalo u svetu pre dve hiljade godina: putnici i samostalni trgovci pisali su o tome kako su i u to vreme države dobro vođene; koliko se vodilo računa o putevima; na koji način su se vršile pasoške kontrole i tako dalje. Mi mislimo da živimo u nekakvom novom dobu, i da su naši preci bili budale. Ništa od toga nije istina.
 
Nekadašnji putevi svile nisu bili samo izvor bogatstva, oni su bili i izvor raznih opasnosti (stepski razbojnici, zarazne bolesti, itd). U kom smislu je to značajno za savremenu ideju?

Pa, intenzivna razmena svakako nosi određene rizike. Zarazne bolesti se, na primer, brzo šire među ljudima koji su neprestano u pokretu. A u današnje vreme, činjenica da ptičji grip može da se proširi samo zahvaljujući putnicima u jednom avionu treba da nas podseti koliko je bezbednost u svetu osetljiva stvar. Smatram da se u načinu na koji putujemo, živimo i komuniciramo kriju mnoge opasnosti po čovečanstvo. Najvažnije je kako procenjujemo te rizike, kako se pripremamo za njih i kako ćemo se sa njima izboriti kada postanu stvarnost.
 
Nastanak prvobitnih puteva svile delimično je podstaklo ogromno bogatstvo na Bliskom istoku. U svojoj knjizi pominjete da je Rimsko carstvo imalo tendenciju širenja ka istoku, a ne ka severu i zapadu. Danas su mnogi od ovih važnih regiona između istoka i zapada u previranjima. U Siriji, koja je bila od ogromnog značaja za drevne puteve svile, danas se odvija naročito brutalan građanski rat. Terorističke grupe, poput Islamske države, kontrolišu ogromna područja na Bliskom istoku, i podstiču stvaranje sličnih pokreta u centralnoj Aziji (kao što je Islamski pokret Uzbekistana). Da li mislite da je ovo ograničavajući faktor za potencijal novih puteva svile, ili je to samo ponavljanje obrazaca koji su oduvek postojali?

Svedoci smo mnogih bolnih i teških procesa u tom regionu. Neki od problema koji postoje danas na Bliskom istoku posledica su podrivanja temelja ustanovljenih nakon Prvog svetskog rata; drugi su posledica intervencije zapadnih sila koje su najblaže rečeno neefikasne, a ako bih želeo da budem oštriji rekao bih da su kontraproduktivne. Po mom mišljenju, međutim, najvažnije je da se Bliski istok ne posmatra kao nekakav samosvojan, izolovan fenomen. Ovim pitanjem treba da se bavimo imajući u vidu Arapsko proleće, ali i Rusko-Ukrajinsku krizu; Bregzit i probleme u Evropskoj uniji; Trampa i polarizaciju politike u Sjedinjenim Državama; ogromne društvene i ekonomske promene u Kini; velike transformacije u južnoj i jugoistočnoj Aziji. Mogli bismo da izvučemo značajnu korist ako bismo bili kreativniji u razmišljanjima o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
 
Na koji način se Kaspijski region uklapa u ovu novu zamisao o putevima svile?

On se nalazi u njenom epicentru. Ono što će u bliskoj budućnosti dešavati na Kavkazu, u Iraku, Iranu, državama centralne Azije, ali i na jugu Rusije pokrenuće promene svetskih razmera. Ne radi se samo o izvorima energije, prirodnim resursima i raspodeli moći. Reč je o tome da će rat – ili mir – odrediti 21. vek. I to ne samo u tom regionu, već u čitavom svetu.
 
I, na kraju, kakvu će ulogu imati evropske države, a naročito Sjedinjene Države u nastanku novih puteva svile, koje podstiče Kina, na prvom mestu, koristeći ogromna finansijska sredstva za pokretanje Inicijative Pojasa i Puta?

To je pitanje za milijardu dolara. Svi čekamo da vidimo u kom će se pravcu kretati spoljna politika Sjedinjenih Država. Ja pripadam onoj malobrojnoj grupi ljudi koji su voljni da čekaju da vide šta će se desiti, umesto da na pogrešan način formiram svoje stavove prema onome što je predsednik objavio na Tviteru ranom zorom ili kasno uveče. Važna su dela, a ne reči. Ovo su uzbudljive godine za puteve svile. Ipak, trebalo bi da se dobro vežemo, jer bi vožnja mogla da bude pomalo opasna.
 
 
Izvor: caspianpolicy.org
Prevod: Maja Horvat
Foto: Jonathan Ring


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz knjige crna ruka stefana taltija laguna knjige Prikaz knjige „Crna ruka“ Stefana Taltija
20.08.2019.
Mnogo pre „Kuma“ i „Ulica zla“ postojao je film „Pay or die“ („Plati ili umri“), hrabar crno-beli film o mafijašima ubicama i jednom heroju. Ernest Bordžnin igrao je glavnu ulogu detektiva Džozefa Pet...
više
od teorije mikroba do mikrobioma zbog čega mikrobi još uvek upravljaju našim životima laguna knjige Od teorije mikroba do mikrobioma: zbog čega mikrobi još uvek upravljaju našim životima
20.08.2019.
Autorka Alana Kolin, evolucioni biolog, pisac naučne literature i domaćin više od 100 biliona mikroba objašnjava kako možemo poboljšati svoje zdravlje. Imam autoimunu bolest. Moj suprug je alergiča...
više
zakorači u živopisni svet životinja i napravi svoju izložbu laguna knjige Zakorači u živopisni svet životinja i napravi svoju izložbu
20.08.2019.
Podstaknite kreativnost kod svoje dece uz pomoć prelepo ilustrovanih i edukativnih knjiga „Strašni svet dinosaurusa“ Pet Džejkobs i „Čudesni svet životinja“ Mojre Baterfild. Vaši mališani mogu ...
više
prikaz romana persson  laguna knjige Prikaz romana „Persson“
20.08.2019.
Zanimljivo je kako je roman „Persson“ prvi put došao u dodir sa širom čitalačkom publikom. Naime, pisac romana, Nikola Lekić je, kako je u jednom intervjuu sam rekao, štampao ovaj roman u pe...
više