VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prve reakcije francuskih čitalaca na roman „Poslednje proleće u Parizu“

Kakvo je samo Marijino putovanje u ovom prvom romanu Jelene Bačić Alimpić, u lepom prevodu Alana Kapona sa srpskog jezika.



Danteovski život počinje u lepoti pariskog proleća kada mlada Marija Romanovska otkriva ljubavni zanos u naručju Viktora Fjodorova. Ovaj mladi ruski emigrant je pridobio poverenje porodice generala Romanovskog, nekadašnjeg belogardijca carske Rusije, koji je morao da pobegne u Pariz zbog staljnističkih čistki. Ovo parisko proleće će biti poslednje Marijino, jer će, čim je brat bude vratio u Rusiju, biti deportovana u gulag, na sam kraj Sibira, u to belo i ledeno prostranstvo u kojem su zidovi nepotrebni jer je ionako nemoguće preživeti u toj neprijateljski nastrojenoj tajgi, smrtonosnijoj od vojski čuvara. Prinudni rad, poniženja, iscrpljenost, neuhranjenost, neprekidna omalovažavanja i još mnogo gore, biće svakodnevica one koja se sada zove Marija Kolčak.

Tu svakodnevicu ćemo otkriti u isto vreme kad i Olga Lašez, mlada novinarka nedeljnika Le Poan, koja istražuje život ove ruske starice, hospitalizovane u psihijatrisjkoj bolnici u Tulonu već trideset godina! Ni Olga nije imala lako detinjstvo, provela ga je u pariskom sirotištu, sve dok jedan profesor muzike nije zapazio njen sirovi talenat i usvojio je. Od tog trenutka Olga živi srećnu mladost talentovane pijanistkinje i sreću majčinstva, ali i tugu zbog distance na kojoj je drži otac njenog sina.

Ovo jesu klasični elementi na granici melodrame, ali tu je i priča o deset dana koje će Olga provesti ispitujući Mariju Kolčak u tulonskom sanatorijumu i uroniti nas u priču o životu u ruskim koncentracionim logorima gde je Staljin poslao iz različitih razloga 20 miliona osoba koje su tamo i nestale. Uz Mariju ćemo proživeti, iz dana u dan, to vreme organizovanih čistki i terora koji su samleli živote, a čije je jedino opravdanje paranoja „oca naroda“.

Poneseni smo peripetijama Marijinog života koja se vraća u Moskvu posle Staljinove smrti, i koliko god one bile strašne, obuzeće nas i ostaviti bez reči pred opisom ljudskog divljaštva, izdaje koja prevagne kad se ispolji žeđ za vlašću. Priča o Marijinoj besmislenoj potrazi za sinom rođenim u gulagu, koji joj je potom oduzet posle nepunih godinu dana, izaziva u čitaocu osećanja jednaka ovom životu obeleženom izdajom i nadom.

Ovaj roman, prvi preveden na francuski, strastveno se čita i razotkriva mračni period istorije SSSR-a pod jarmom staljinističkog varvarstva.

Izvor: camusdiffusion.wordpress.com
Prevod: Ivana Misirlić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
jedi, moli, voli i čitaj laguna knjige Jedi, moli, voli – i čitaj
29.05.2020.
Svi znaju nešto o Elizabet Gilbert. Da li su gledali film sa Džulijom Roberts i Havijerom Bardemom, čitali njen memoar „Jedi, moli, voli“ ili čuli tračeve. Priče o tome kako je Elizabet stvorila žanr ...
više
primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru laguna knjige Primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru
29.05.2020.
U doba kada se na nas svakodnevno obrušava lavina najrazličitijih informacija, lako je obraćati pažnju na ono na šta svi drugi obraćaju pažnju. Čak nam postaje nevažno da obraćamo pažnju na to o čemu...
više
intervju sa alenom de botonom iza ljubavi i veza stoji naporan rad laguna knjige Intervju sa Alenom de Botonom – iza ljubavi i veza stoji naporan rad
29.05.2020.
Šta bi bilo kada bi na prvom sastanku postavljali pitanja poput: „Koje su tvoje ludosti? Ovo su moje...“ Esej pod naslovom „Why You Will Marry the Wrong Person“ („Zbog čega ćete se venčati sa pogrešno...
više
intervju sa mariom vargasom ljosom povodom objavljivanja knjige sablje i utopije  laguna knjige Intervju sa Mariom Vargasom Ljosom povodom objavljivanja knjige „Sablje i utopije“
29.05.2020.
Mario Vargas Ljosa ne živi samo u književnosti. Autor poznatih naslova kakvi su „Jarčeva fešta“ ili „Panteleon i posetiteljke“ uvek se odlikovao iznošenjem sopstvenih političkih stavova na otvoren nač...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.