Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Žirafine suze“ autora Aleksandra Mekola Smita - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Žirafine suze“ autora Aleksandra Mekola Smita

Ovo je drugi roman hit serijala „Prva damska detektivska agencija“ autora Aleksandra Mekola Smita. Moja devetogodišnja ćerka i ja smo naizmenično jedna drugoj čitale ovaj roman i mogu da kažem da je postala veliki obožavalac ovog autora.

Nisam imala šansu da pročitam prvi deo, ali sam uspela da pozajmim oko sedam knjiga iz serijala, pa ću pokušati da ih pročitam po redu. Slučajevi u romanima nisu povezani, ali se odnosi i priče između likova nadovezuju jedni na druge. Nije teško sve pohvatati, jer vas autor brzo uvede u priču.

U romanu „Žirafine suze“, Dragocenu Ramocve, vlasnicu Prve damske detektivske agencije, unajmljuje Amerikanka koja želi da pronađe svoga sina koji je nestao pre deset godina. Da li mu je nestao svaki trag?

Dž. L. B. Matekoni, koga znamo samo pod ovim formalnim imenom, napokon skuplja hrabrost i prosi Dragocenu Ramocve. Dž. L. B. Matekoni je dobar, ljubazan i nežan čovek, koga nekad treba pogurati u pravom smeru. Ma Potokvani, koja radi u sirotištu, to zna, te ga nagovara da usvoji brata i sestru koji pripadaju manjinskoj grupi. Da stvar bude još teža, devojčica je u kolicima.

Dž. L. B. Matekoni je automehaničar, koji se nada da će jednoga dana svoj posao preneti na usvojenog sina, iako ćerku više zanima taj posao.

Ma Grejs Makuci unapređena je saradnicu detektiva i u svom prvom slučaju pomaže jednom čoveku da otkrije gde njegova žena provodi popodneva i kako to da odjednom imaju para da sina pošalju u privatnu školu. Da li zaista postoji dobrotvorna organizacija koja sve to plaća, kako tvrdi njegova supruga?

Likovi i njihove priče ostaće vam u glavi dugo nakon što pročitate knjigu. Detektivski slučajevi nisu glavna tema. Ne postoji uopšte mnogo misterije i čitalac lako može da reši slučaj.

Čar romana leži u razmišljanju šta učiniti sa rezultatima istrage. Knjiga se dotiče moralnih, etičkih, kulturnih, pa čak i duhovnih pitanja. Da li je iskrenost uvek najbolja politika? Moramo li uvek govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine? Šta ako se ono istinito ne podudara sa moralnim i etičkim? To su pitanja koja se postavljaju i na koja nema jasnih odgovora. (Ako volite da stvari budu crno-bele, onda ova knjiga nije za vas.)

Uživala sam čitajući knjigu i zaista je preporučujem. Kao što sam rekla, nema nikakvog eksplicitnog sadržaja, ali se audira na to, tako da budite pažljivi ako ovu knjigu čitate sa decom.

Izvor: yewnique.wordpress.com
Prevod: Lidija Janjić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
prikaz romana plava je bila tvoja boja emotivna knjiga o čitaocu laguna knjige Prikaz romana „Plava je bila tvoja boja“: Emotivna knjiga o čitaocu
18.07.2024.
Po gruboj podeli fikcionalnih knjiga, postojale bi one koje odlikuje brz ritam i mogu se čitati pažljivo prateći radnju i izostavljajući „finese“. Druge bi bile „sporije“, knjige koje zahtevaju više p...
više
prikaz romana don kihote branilac čovekove slobodne volje laguna knjige Prikaz romana „Don Kihote“: Branilac čovekove slobodne volje
18.07.2024.
Nedavno izdanje priče o Servantesovom plemiću iz Manče, osim o ovom braniocu potčinjenih i slobodne volje, govori i o veštini prevođenja klasičnog dela svetske literature. Prevodilac je Aleksandra Man...
više
vesna radusinović najbolje funkcionišem u svetu fantazije, mašte, snova laguna knjige Vesna Radusinović: Najbolje funkcionišem u svetu fantazije, mašte, snova
18.07.2024.
Prva se usudila da kaže „muškarci su kao čokolada“ (2000), a četiri godine kasnije i da „Srbija ubija“. Na svoj način protumačila je termin „rasprodaja sreće“ (2004), razotkrila „srce od silikona“ (20...
više
dragutin minić karlo o knjizi nacionalistička geografija kako jedan srbin vidi ostatak sveta laguna knjige Dragutin Minić Karlo o knjizi „Nacionalistička geografija“: Kako jedan Srbin vidi ostatak sveta
18.07.2024.
Još kao klinac od pet-šet godina nekoliko puta sam bežao od kuće. Ne zato što mi je u kući bilo loše, nego zato što sam želeo da vidim svet. Mislio sam: mi smo tu gde jesmo, a svet je tamo negde, bleš...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.