VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Tkalja senki“ – Dokumentarno u spoju sa izmaštanim

Meksički pisac Horhe Volpi (1968) predstavlja se publici na srpskom jeziku nagrađivanim romanom koji je skrenuo pažnju čitalačke publike, koliko temom toliko i neobičnom formom i originalnim književnim stilom.

U prevodu Dragane Bajić očuvana je originalnost izraza i neobičnost rečenične konstrukcije koja na početku zahteva od čitaoca i mali napor da uroni u priču. Kristijana i Henri junaci su romana „Tkalja senki“ (Laguna, 2018) o ljubavnom četvorouglu koji bi mogao biti i banalan, ali je predstavljen kao preplitanje sudbina u potrazi za apsolutnim, kao i naučnim psihološkim objašnjenjem zbog čega određena osoba nekoga privlači ponekad do granice samouništenja.

Ljubavnici i preljubnici, Kristijana i Henri stižu do tačke kad dva bića postaju jedno, što nazivaju dijada, ili samo žele tako nešto ali ga ne dosežu, gubeći bitku sa iskušenjima u vezama sa drugima. Ljudska osećanja nisu i ne mogu do kraja biti potvrđena naukom. Na toj tački gde počinje neuhvatljivo, eksperimentalnu psihologiju zamenjuje književnost i veština pisca da približi čitaocu situacije koje su za većinu ljudi nerealne i nikada doživljene.

Zasnovan na priči o stvarnim ličnostima, psiholozima koji su u periodu između dva svetska rata pripadali Jungovoj školi, roman se oslanja na pisane biografije i dokumenta o njihovim eksperimentima o nesvesnom i vizijama. Nadovezuje se na Jungovu teoriju o simbolima koji igraju veliku ulogu u snovima i podsvesti. Zbog toga su u tekstu prisutne i ilustracije i originalne fotografije pronađene u zaostavštini čime je narativ dobio i dokumentarnu dimenziju.

Roman je sa književne tačke najinteresantniji kao izdanak tradicije Henrija Džejmsa i njegovih romana „Okret zavrtnja“ i „Portret jedne lejdi“, kao i proze Dž. Džojsa i Virdžinije Vulf, uz ogradu da je u njihovom delu erotsko naglašeno ali na jedan daleko suptilniji način, dok erotika u Volpijevoj prozi zauzima gotovo centralno mesto, što je, pretpostavljamo, u funkciji dihotomije telesno-filozofsko.

Volpi je najbolji u pokušaju rekonstrukcije epohe između dva rata kao predaha čovečanstva između dve kataklizme koje su obeležile pojedinca, kao i u pokušaju da dokumentarno spoji sa izmaštanim, ljubavnom pričom kojom dominira strast i sebičnost koja ide do tačke odricanja od deteta. Najbolje oblikovan je lik Kristijane, ljubavnice, anti-majke, anti-supruge prema kriterijumima njenog vremena i malograđanskih normi ponašanja, koja se, izgubivši sve bitke, bolesna i usamljena bukvalno povlači u svoju kulu. Najoriginalniji su delovi koji objašnjavaju njen odnos i susret sa K. G. Jungom, koji osciluju od Elektrinog kompleksa i klasičnog odnosa studentkinja-profesor, do pokušaja osvajanja fatalne žene koju veliki naučnik ne može da posmatra na drugi način, kao intelektualno ravnopravnog sagovornika.

Bežeći od sve nerealnijih kombinacija u Ameriku, da bi tamo konačno postala ono što je želela, naučnica, eksperimentalni psiholog, Kristijana pronalazi sebe van sveta kojim dominiraju muškarci i u tome je suština njene pobune. Priča o njenoj sudbini i ulaženje, da tako kažemo, pod žensku kožu, verovatno je najkvalitetnija komponenta ovog romana, modernog i hrabrog i samim tim prilično zahtevnog u odnosu na čitaoca koga će, priželjkujemo, priča voditi dalje ka čuvenom Jungovom delu „Čovek i njegovi simboli“ i već pomenutom Henriju Džejmsu, možda i ka „Talasima“ Virdžinije Vulf, u svakom slučaju ka prozi toka svesti u kojoj često tražimo i nalazimo deliče sopstvenog doživljaja stvarnosti ili nečega o čemu maštamo.

Kristijana kao pobunjena i slobodna žena koja svoju pobunu plaća velikim tragedijama, nosi ovaj roman o slobodi koja se pretvara u kavez i ljubavi koja, težeći da se oslobodi svih konvencija, prestaje da bude emocija i postaje deo psihološkog eksperimenta.

Piše: Aleksandra Đuričić
Izvor: Danas


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
jedi, moli, voli i čitaj laguna knjige Jedi, moli, voli – i čitaj
29.05.2020.
Svi znaju nešto o Elizabet Gilbert. Da li su gledali film sa Džulijom Roberts i Havijerom Bardemom, čitali njen memoar „Jedi, moli, voli“ ili čuli tračeve. Priče o tome kako je Elizabet stvorila žanr ...
više
primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru laguna knjige Primetite ove stvari sledeći put kada odete u biblioteku ili knjižaru
29.05.2020.
U doba kada se na nas svakodnevno obrušava lavina najrazličitijih informacija, lako je obraćati pažnju na ono na šta svi drugi obraćaju pažnju. Čak nam postaje nevažno da obraćamo pažnju na to o čemu...
više
intervju sa alenom de botonom iza ljubavi i veza stoji naporan rad laguna knjige Intervju sa Alenom de Botonom – iza ljubavi i veza stoji naporan rad
29.05.2020.
Šta bi bilo kada bi na prvom sastanku postavljali pitanja poput: „Koje su tvoje ludosti? Ovo su moje...“ Esej pod naslovom „Why You Will Marry the Wrong Person“ („Zbog čega ćete se venčati sa pogrešno...
više
intervju sa mariom vargasom ljosom povodom objavljivanja knjige sablje i utopije  laguna knjige Intervju sa Mariom Vargasom Ljosom povodom objavljivanja knjige „Sablje i utopije“
29.05.2020.
Mario Vargas Ljosa ne živi samo u književnosti. Autor poznatih naslova kakvi su „Jarčeva fešta“ ili „Panteleon i posetiteljke“ uvek se odlikovao iznošenjem sopstvenih političkih stavova na otvoren nač...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.