Sajam knjiga 2019.
Sajam 2019.VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoNagradeKalendar

Prikaz romana „Tkalja senki“ – Dokumentarno u spoju sa izmaštanim

Meksički pisac Horhe Volpi (1968) predstavlja se publici na srpskom jeziku nagrađivanim romanom koji je skrenuo pažnju čitalačke publike, koliko temom toliko i neobičnom formom i originalnim književnim stilom.

U prevodu Dragane Bajić očuvana je originalnost izraza i neobičnost rečenične konstrukcije koja na početku zahteva od čitaoca i mali napor da uroni u priču. Kristijana i Henri junaci su romana „Tkalja senki“ (Laguna, 2018) o ljubavnom četvorouglu koji bi mogao biti i banalan, ali je predstavljen kao preplitanje sudbina u potrazi za apsolutnim, kao i naučnim psihološkim objašnjenjem zbog čega određena osoba nekoga privlači ponekad do granice samouništenja.

Ljubavnici i preljubnici, Kristijana i Henri stižu do tačke kad dva bića postaju jedno, što nazivaju dijada, ili samo žele tako nešto ali ga ne dosežu, gubeći bitku sa iskušenjima u vezama sa drugima. Ljudska osećanja nisu i ne mogu do kraja biti potvrđena naukom. Na toj tački gde počinje neuhvatljivo, eksperimentalnu psihologiju zamenjuje književnost i veština pisca da približi čitaocu situacije koje su za većinu ljudi nerealne i nikada doživljene.

Zasnovan na priči o stvarnim ličnostima, psiholozima koji su u periodu između dva svetska rata pripadali Jungovoj školi, roman se oslanja na pisane biografije i dokumenta o njihovim eksperimentima o nesvesnom i vizijama. Nadovezuje se na Jungovu teoriju o simbolima koji igraju veliku ulogu u snovima i podsvesti. Zbog toga su u tekstu prisutne i ilustracije i originalne fotografije pronađene u zaostavštini čime je narativ dobio i dokumentarnu dimenziju.

Roman je sa književne tačke najinteresantniji kao izdanak tradicije Henrija Džejmsa i njegovih romana „Okret zavrtnja“ i „Portret jedne lejdi“, kao i proze Dž. Džojsa i Virdžinije Vulf, uz ogradu da je u njihovom delu erotsko naglašeno ali na jedan daleko suptilniji način, dok erotika u Volpijevoj prozi zauzima gotovo centralno mesto, što je, pretpostavljamo, u funkciji dihotomije telesno-filozofsko.

Volpi je najbolji u pokušaju rekonstrukcije epohe između dva rata kao predaha čovečanstva između dve kataklizme koje su obeležile pojedinca, kao i u pokušaju da dokumentarno spoji sa izmaštanim, ljubavnom pričom kojom dominira strast i sebičnost koja ide do tačke odricanja od deteta. Najbolje oblikovan je lik Kristijane, ljubavnice, anti-majke, anti-supruge prema kriterijumima njenog vremena i malograđanskih normi ponašanja, koja se, izgubivši sve bitke, bolesna i usamljena bukvalno povlači u svoju kulu. Najoriginalniji su delovi koji objašnjavaju njen odnos i susret sa K. G. Jungom, koji osciluju od Elektrinog kompleksa i klasičnog odnosa studentkinja-profesor, do pokušaja osvajanja fatalne žene koju veliki naučnik ne može da posmatra na drugi način, kao intelektualno ravnopravnog sagovornika.

Bežeći od sve nerealnijih kombinacija u Ameriku, da bi tamo konačno postala ono što je želela, naučnica, eksperimentalni psiholog, Kristijana pronalazi sebe van sveta kojim dominiraju muškarci i u tome je suština njene pobune. Priča o njenoj sudbini i ulaženje, da tako kažemo, pod žensku kožu, verovatno je najkvalitetnija komponenta ovog romana, modernog i hrabrog i samim tim prilično zahtevnog u odnosu na čitaoca koga će, priželjkujemo, priča voditi dalje ka čuvenom Jungovom delu „Čovek i njegovi simboli“ i već pomenutom Henriju Džejmsu, možda i ka „Talasima“ Virdžinije Vulf, u svakom slučaju ka prozi toka svesti u kojoj često tražimo i nalazimo deliče sopstvenog doživljaja stvarnosti ili nečega o čemu maštamo.

Kristijana kao pobunjena i slobodna žena koja svoju pobunu plaća velikim tragedijama, nosi ovaj roman o slobodi koja se pretvara u kavez i ljubavi koja, težeći da se oslobodi svih konvencija, prestaje da bude emocija i postaje deo psihološkog eksperimenta.

Piše: Aleksandra Đuričić
Izvor: Danas


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
treći dan na sajmu knjiga književni velikani na štandu lagune laguna knjige Treći dan na Sajmu knjiga – Književni velikani na štandu Lagune
22.10.2019.
Velika poseta zabeležena je trećeg dana Sajma knjiga. Iako nije školski dan, bilo je i mnogo dece koja su na Lagunin štand, između ostalog, svraćala i zbog knjiga o njihovom omiljenom junaku Tomu Gejt...
više
sajam knjiga sreda na štandu lagune raspored potpisivanja i aktivnosti laguna knjige Sajam knjiga – Sreda na štandu Lagune – Raspored potpisivanja i aktivnosti
22.10.2019.
Dobra atmosfera na Sajmu knjiga se nastavlja, a na Laguninom štandu biće mnogo pisaca koje volite.   Laguna, Hala 1, 12.00: Andrija Milošević, „Mačak i skakutavo jaje“ Laguna, Hala 1, 13.0...
više
istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga laguna knjige Istraživanje je pokazalo da je dve petine žena ismevano zbog izbora knjiga
22.10.2019.
Organizatori britanskog festivala posvećenom kriminalističkom žanru „Capital Crime“ objavio je u avgustu ove godine rezultate istraživanja o čitalačkim navikama svoje publike i njenoj percepciji izdav...
više
osne sejerštad moramo da razumemo zašto je evropa napadnuta  laguna knjige Osne Sejerštad: „Moramo da razumemo zašto je Evropa napadnuta“
22.10.2019.
Spisateljica i novinarka Osne Sejerštad bila je strani dopisnik za norvešku televiziju i godinama izveštavala sa kriznih mesta i iz konfliktnih regiona. U svom dokumentarističkom romanu „Jedna od nas“...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.