Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Reči na mom dlanu“ autorke Gvinevir Glasferd - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Reči na mom dlanu“ autorke Gvinevir Glasferd

U gimnaziji sam, pored ostalih društvenih nauka, najviše volela istoriju. Često sam, kada je profesor predavao novu lekciju, želela da čas traje duže. Naš „istoričar“ je od svojih časova pravio zanimljive mini tribine. Nije bio od onih koji iznose šture podatke o godinama raznih ratova i o događajima koji su im prethodili i o onome šta se dešavalo posle njih.

Kada nam je priopovedao istoriju srednjeg veka, pred očima su nam bile žive slike kako su u to vreme živeli i obični ljudi. Kako su se oblačili, šta su jeli. U lekciji o Napoleonu i njegovom osvajanju, pričao nam je o Napoleonovoj najvećoj ljubavi  – Žozefini.

Setila sam se časova istorije dok sam čitala roman „Reči na mom dlanu“, debitantski roman Gvinevir Glasferd, engleske književnice.

Cogito ergo sum (Mislim, dakle postojim) najpoznatiji je citat francuskog filozofa, matematičara i naučnika. Pored brojnih istorijskih činjenica poznatih iz Dekartove biografije, spisateljica romana nam dočarava, iz ugla sluškinje Helene Ros, kakav je Rene Dekart bio u svakodnevnom životu.

U zvaničnim biografijama ovog velikog filozofa koji se pored Lajbnica i Spinoze smatra začetnikom realizma kao filozofskog pravca, spominje se da je 1635. godine dobio vanbračnu kćerku Fransinu.

„Reči na mom dlanu“, plod mašte Gvinevir Glasferd, opisuje kako je došlo do susreta Renea Dekarta sa Helenom Ros, služavkom u kući jednog amsterdamskog prodavca knjiga. Dekart je stanovao jedno vreme u toj kući i tu je upoznao Helenu. Njihova ljubavna veza je možda izgledala tako kako je opisana u romanu.

Polupismenu služavku Helenu, željnu znanja, Dekart uči pisanju. Zatim je uči osnovama algebre i geometrije. Tokom razgovora sa njom on joj priča o svom velikom delu „Svet“ koje nije završio jer je prerano da ga predstavi javnosti. Naime, znao je da bi to delo iz oblasti fizike naišlo na osudu javnosti kao što je to bio slučaj sa zabranjenom knjigom Galilea Galileja.

Rene i Helen koja ga sve vreme zove Mesje, zaljubljuju se jedno u drugo i iz te ljubavi se 1635. godine u Deventeru rađa mala Fransina.

Iako razdvojeni, Helen i Rene Dekart održavaju kontakt putem pisama.

Nakon što je na svom maternjem jeziku, francuskom, objavio „Raspravu“ Dekart se seli u Santport, malo selo blizu mora. Tu, odvojen od sveta, živi sa Helen, Fransin i sa svojim slugom Limuzincem.

Sele se zatim u Amesfort, gde u petoj godini svog života Fransina umire od šarlaha. Ta smrt Dekartu predstavlja ogromnu patnju. Dekart i Helen se razdvajaju. Ona se zahvaljujući velikoj svoti novca koju joj je obezbedio Dekart udaje za jednog udovca. To nije prepreka da se njih dvoje povremeno viđaju jer žive blizu jedno drugoga.

Da li je Dekart zaista bio otac Heleninog sina istoričari ne znaju. Na kraju romana, Helen po saznanju da je Dekart umro u Švedskoj od komplikacija izazvanih zapaljenjem pluća, pati i svom sinu priča kako je Rene Dekart, Mesje, bio jedina njena prava ljubav.

Gninevir Glasferd u romanu „Reči na mom dlanu“ želi da pobije tvrdnje da je Dekart bio usamljenik koji se bavio isključivo naučnim poslovima. Za nju on nije samo matematičar, filozof i fizičar već i običan čovek koji je voleo, patio, smejao se ali i plakao.

Roman preporučujem svima vama koji želite da saznate nešto više o naučniku čije su radove savremenici osporavali i kritikovali i koji je tek posle svoje smrti i decenijama kasnije postao priznat u celom svetu.

Autor: Radmila Čeh
Izvor: Delfi kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova knjiga o musoliniju podstiče debatu laguna knjige Nova knjiga o Musoliniju podstiče debatu
22.01.2021.
Odmah po objavljivanju, roman „M. Sin veka“ Antonija Skuratija dospeo je na italijanske top-liste zbog privlačnosti teme kojom se bavi – usponom diktatora Benita Musolinija. Prava na adaptaciju su odm...
više
prikaz romana jednakost rituala terija pračeta laguna knjige Prikaz romana „Jednakost rituala“ Terija Pračeta
22.01.2021.
Da već nisam bio obožavalac Terija Pračeta, sigurno bih to postao posle ove izuzetne knjige, koja nas zvanično upoznaje sa Bakom Vedervaks, vešticom. „Jednakost rituala“, treći po redu roman u seri...
više
prikaz romana enesa halilovića ljudi bez grobova  laguna knjige Prikaz romana Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova“
22.01.2021.
Najnoviji roman pesnika i pripovedača Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova“ snažno je i upečatljivo štivo koje dugo nakon sklapanja korica, na mnoštvo različitih načina nastavlja da živi u čitaočevom b...
više
neobično običan laguna knjige Neobično običan
21.01.2021.
„Običan čovek je prokletstvo civilizacije. Ali on je toliko običan da je nesvakidašnji.“ I godinama posle prvog čitanja Sakupljača Džona Faulsa, ovo su dve rečenice koje u svakom trenutku mogu da citi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.