Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Osvetnice“: Kakofonija feminističke utopije - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Osvetnice“: Kakofonija feminističke utopije

Prisutnost silovanja kao motiva ili teme u književnosti gotovo da je obrnuto proporcionalna tabuizaciji koja seksualne zločine prati u svakodnevnom ili dnevnopolitičkom govoru. Drugim rečima, stiče se utisak da se silovanje i seksualni zločini tematizuju u književnosti češće, i to na različite, slojevitije načine, u odnosu na nefikcijske diskurse. Bez obzira na to da li se javlja u komično-satiričnom registru, kao što je slučaj sa Volterovim „Kandidom“, da li je oblikovana u vidu sentimentalne proze kao što je slučaj s osamnaestovekovnim romanom „Klarisa“ Samjuela Ričardsona ili je pak reč o savremenom autobiografskom pripovedanju, na primer, u slučaju „Istorije nasiljaEduarda Luja, umetnička obrada teme seksualnog nasilja po pravilu povlači i, makar posrednu, kritiku odnosa moći i ugnjetačkih hijerarhija u društvu. To je nesumnjivo koordinatni sistem, najširi književni kontekst u koji treba postaviti „Osvetnice“, novi roman Svetlane Slapšak. No ne želeći da zastane na ravni kritike odnosa moći, Slapšak odlazi i korak dalje, pokušavajući da zajednicu žena, jezgro feminističke utopije, prikaže i kao put isceljenja i prevazilaženja posledica koje silovanje ostavlja na žrtvu. U tom pogledu „Osvetnice“ razvijaju slične motive i ideje kao „Prilog istoriji radosti“, roman češke književnice Ratke Denemarkove, koji takođe govori o ženskoj uroti protiv silovatelja i pravosudnog sistema. Ove romane povezuje konceptualizovanje celokupne istorije civilizacije kao istorije muškog nasilja prema ženama i potčinjavanja. To je, ukratko, teorijsko-sociološki ekvivalent primarnom motivu koju pokreće radnju – reč je o žrtvinoj osveti silovatelju i nastojanjima da se spreči njeno procesuiranje i kažnjavanje.
 
Poigravajući se kodovima žanrovske književnosti, odnosno konvencijama krimi romana i erotskog trilera, „Osvetnice“ pripovedaju o iskustvima i događajima čiji je hronotop naizgled nespojiv s ovim žanrovima. Glavni junaci – inspektor Seladon Senkovski i službenica Ujedinjenih nacija Zagorka – uz pomoć Centra za posebna ubistva francuske policije, predvođeni komandantkinjom Polin Sančez, tragaju za Žanetom Fazlagić iz Bosanske Krupe. Smisao te potrage u Zagorkinom slučaju, čije ime, kako ističe i sama junakinja, evocira Mariju Jurić Zagorku, književnicu koja predstavlja neku vrstu arhetipske figure političkog angažmana marginalizovane književnice i intelektualke, čiji je rad adekvatno vrednovan tek sa zamahom ženskih i rodnih studija od kraja dvadesetog veka naovamo, ne iscrpljuje se u potrebi da se Žaneta Fazlagić „privede pravdi“. Njena odgovornost pred zakonom leži u tome što je ubila Borivoja Čekerušića, pripadnika paravojne formacije koji ju je u ratu mučio i silovao. Paralelno s ovim zapletom odvijaju se i dve ljubavne priče – između Seladona i Zagorke, te između Žanete i Ozrena, kamiondžije kojeg junakinja sreće u kockarnici. Prateći žrtvu-počiniteljku, Zaga i Sel iz Pariza putuju u Beč, Prag, sve do američkog gradića Seneka Fols u državi Njujork. Seneka Fols toponim je koji, posebno u kontekstu problematizacije postizanja pravde u vezi sa ratnim silovanjima i obespravljivanjem žena, poseduje specifičnu istorijsku i simboličku težinu. Naime, 1848. godine grupa aktivistkinja za ukidanje ropstva, budući da ženama tada nije bilo dozvoljeno da ravnopravno sudeluju ni u abolicionističkim organizacijama, potpisala je „Deklaraciju osećanja“ u Seneka Folsu, čija je autorka američka sifražetkinja Elizabet Kejdi Stenton. Ova deklaracija predstavlja stilsku, retoričku i političku parafrazu mnogo poznatije „Deklaracije nezavisnosti“ Tomasa Džefersona. U „Deklaraciji osećanja“ žensko oslobođenje od muškog tutorstva i dominacije zahteva se na istim moralno-religijskim osnovama i, možda još važnije, istim rečnikom kao i oslobađanje američkih država od vladavine Velike Britanije. Značenje koje „Deklaracija osećanja“ ima kao etički gest i prvi kolektivni manifest u istoriji feminizma u potpunosti je analogno smislu koji joj Svetlana Slapšak pripisuje kako u okviru radnje samog romana, tako i u okviru feminističke poetike koju „Osvetnice“, nakon romana „Ravnoteža“ i „Škola za delikatne ljubavnike“, zaokružuju.
 
Sličnu simboličku težinu Svetlana Slapšak pridaje raznim tačkama u razgranatoj mreži referenci, poput one da je telo Borivoja Čekerušića nađeno na mestu gde je pogubljena Olimp de Guž, autorka „Deklaracije o pravima žene i građanke“. Taj referentni sistem služi kao putokaz kako bi pripovedanje o sudbinama poput Žanetine moglo doprineti oživljavanju emancipatorskog potencijala istorije koja se uglavnom ne uči u školi. „Deklaracija osećanja“ koristi „Deklaraciju nezavisnosti“ kao vlastiti palimpsest. Oslanjajući se na ideju univerzalne jednakosti među ljudima, kao i na jezičku konstrukciju Džefersonovog manifesta, Elizabet Kejdi Stenton označila je borbu za prava žena kao neizostavni deo demokratske revolucije. Rečju, dopisujući i preoznačavajući ključna mesta „Deklaracije nezavisnosti“, Elizabet Kejdi Stenton upisala je feminizam u tokove revolucionarne istorije. Najvažniji zaplet u romanu „Osvetnice“ – pitanje Žanetine krivice u moralnom i zakonskom pogledu – razrešava se na ženskoj skupštini koja se održava u Seneka Folsu. Žensku skupštinu čini mreža aktivistkinja koje grade paradržavne sisteme pomoći žrtvama seksualnog nasilja. Odluka koja oslobađa Žanetu krivice i omogućava joj da pobegne na Island, što se može tumačiti kao postupak koji ima karakter deux ex machina, neočekivane sile koja jedina može da razreši bespotrebno komplikovan zaplet, poseduje i dublje značenje. Naime, način na koji ovaj ženski sud funkcioniše, premda njegove učesnice govore šifrovanim jezikom kao da govore o kuvanju, podseća na Ženski sud održan u Sarajevu, koji je 2015. godine organizovala aktivistička grupa „Žene u crnom“. Ideja-vodilja ovog događaja bila je ne samo da okupi aktivistkinje, intelektualke i razne grupe žena radi javne osude ratnih zločina nego i da istakne zajedničke temelje na kojima počivaju i ratnozločinačka politika iz devedesetih i savremeni oblici nasilja i eksploatacije. U tom svetlu se simboličko povezivanje „Deklaracije osećanja“ i ženskog suda može tumačiti kao autorkin stav da je korenita promena, odnosno ponovno upisivanje jugoslovenskog prostora u emancipatorske tokove, moguća jedino pomoću sistematičnog, kolektivnog oslobađanja društva od krivice za zločine i nasilje nad ženama. Naravno, sama ideja ženske skupštine kao instrumenta izvrtanja polne hijerarhije priziva Aristofanove komedije „Žene u narodnoj skupštini“ i „Lizistrata“. U kratkom uvodnom poglavlju, gde će „Osvetnice“ okarakterisati kao „krimoljubnu feminističku utopiju“, Svetlana Slapšak poziva se na aristofanovsko nasleđe:
 
„Mnoge novije feminističke utopije nastale su po renesansnom modelu – žene su na vlasti zbog svojih zasluga i mudrosti, malo ih neguje Aristofanov model; žene preuzimaju vlast zato što im je dosta ugnjetavanja, rata i nekompetentne vladavine muškaraca. Dovoljno je reći da sledim Aristofanov model.“
 
Ovaj autopoetički iskaz najavljuje i sažima ključna mesta za razumevanje novog romana Svetlane Slapšak. Roman se, naime, kao i njeni prethodni romani „Ravnoteža“ i „Škola za delikatne ljubavnike“, odlikuje stapanjem raznih „niskih“ i „visokih“ žanrova, pri čemu antički mit i antička književnost zauzimaju privilegovani položaj. Slapšak antičko nasleđe dosledno poetizuje i fikcionalizuje u skladu s najvažnijim uvidom svoje antropološke esejistike – da su prilikom povezivanja književnosti i političke imaginacije mitovi važni jer nude riznicu prevratničkih simbola, ideja i gestova, čiji je smisao zamišljanje i osvajanje slobode. Uvažavanje namera koje proističu iz autorkine po-etike omogućava da se lako pređe preko nedorečenosti i neverovatnosti karakterističnih za žanrovsku prozu poput erotskog trilera ili krimi romana. Imajući u vidu da je motivacija u romanu primarno realistička, lakoća s kojom se Zaga i Sel kreću između država i kontinenata, te način na koji se postepeno razotkriva međunarodna ženska mreža koja podržava žrtve silovanja u određenoj meri deluju neuverljivo, ali se, budući da se lako uviđa i prati njihova funkcija unutar zapleta, mogu opravdati. Suštinski problem, međutim, jeste kako se još jedna krucijalna odlika poetike Svetlane Slapšak – višeslojno povezivanje istorije feminizma i istorije Jugoslavije i Balkana – što je tematska karakteristika i prethodnih romana koje je autorka objavila od 2016. godine do danas – konkretizuje u tekstu. Za razliku od romana „Ravnoteža“ i „Škola za delikatne ljubavnike“, u romanu „Osvetnice“ prisutan je i sloj fantastičnog, motivisan Zagorkinim snom, a koji utelovljuje „ginoskupština“ veštica, vila, sirena i junakinja iz mitologije. Ipak, ta razlika je gotovo neznatna, budući da je fantastika nedvosmisleno u službi osmišljavanja utopije kao alternativnog društvenog poretka, što predstavlja specifičan motivski kompleks koji Svetlana Slapšak varira u svim svojim romanima.

Upravo je način na koji se utopija ženskog oslobođenja književno uobličava najslabije mesto s apsekta razvoja radnje, te u celokupnoj konstrukciji romana. Najpre, radnju neretko prekidaju dugačke istorijske i teorijske digresije na temu emancipacije i istorije žena i drugih potlačenih grupa, za koje je pak evidentno da predstavljaju autorkin stav, a suštinski ne doprinose razvoju samih likova. Tako, na primer, u pretposlednjem od dvanaest poglavlja, koje nosi naslov Borovi i suđenje, započinje susret i intimno prepoznavanje, utemeljeno pre svega na pripadnosti jugoslovenskoj kulturi, između Zage i Žanete. Želeći da podseti na to da je jedan od kanonskih tekstova srpske kulture, pesma Laze Kostića „Santa Maria della Salute“, u kojoj lirski subjekt traži oprost od borova posečenih radi izgradnje čuvene crkve, tekst koji progovara o važnosti pokajanja i traženja oprosta, Svetlana Slapšak izokreće ukorenjene književne kodove. Ona, naime, borove koristi kao metaforu za sve „kolateralne žrtve“, tj. „za sve mrtve, sve povređene, sve srušene kuće i izlomljene stvari, za sve poubijane i napaćene životinje“, u ime čijeg stradanja treba zatražiti oproštaj. No autorka to čini tako što predugačak ekskurs jednostavno pripisuje Zagorki, premda je očigledno da su sve teoretizacije oblikovane istim glasom i istim jezikom. To je jedan od razloga što svi glavni likovi ostaju dvodimenzionalni, omeđeni funkcijom koju im ideje prisutne u tekstu nameću. Stoga se ni debata o etičkoj i društvenoj naravi krivice i kažnjavanja, koju Zaga i Sel vode radeći na slučaju Žanete Fazlagić, ne razvija. Štaviše, uprkos tome što jasno artikuliše ideju o mogućnosti kolektivnog oslobađanja od krivice pomoću suočavanja s nepravdom koju žene trpe i u ratu i u miru, emancipacija se naposletku ostvaruje tek na razini pojedinačnog pokajanja. Drugim rečima, dominacija teorijskog diskursa i stapanje raznorodnih matrica – ljubavnog romana, krimića, utopije, eseja – ne ostavlja čitaoca ubeđenog u snažne poruke koje tekst proklamuje, ne dočarava to na književno verodostojan način. To znači da feministička umetnička praksa zaostaje u odnosu na teoriju.

Međutim, posebna vrednost „Osvetnica“ jeste u tome što nas ustrojstvo teksta neprekidno podseća na to da su mehanizmi političke imaginacije – pripovedanje, simbolizacija, identifikacija – istovetni kao i mehanizmi književne komunikacije. Ova metapoetička dimenzija čini romaneskni opus Svetlane Slapšak osobenom pojavom u našoj savremenoj književnosti i obogaćuje njen tematski raspon.

Autor: Jelena Lalatović
Izvor: Polja


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
šta smo čitali u maju  laguna knjige Šta smo čitali u maju?
01.06.2023.
Letnja Noć knjige nam je na pragu, pa evo malog podsetnika koji su to naslovi obeležili mesec maj. Eto savršene prilike da upotpunite svoje spiskove, ukoliko to već niste! „Atlas – priča Tate S...
više
marlon džejms i nezaobilazni zmajevi laguna knjige Marlon Džejms i nezaobilazni zmajevi
01.06.2023.
Marlon Džejms, autor knjige „Mesečeva Veštica, Paukoliki Kralj“, planira još mnogo toga kako bi se dodatno poigrao žanrom fantastike.   „Za tako neizuzetnu devojku, izuzetne stvari ti se iz...
više
ket džarman o kraljevima reka  laguna knjige Ket Džarman o „Kraljevima reka“
01.06.2023.
Na Jutjub kanalu edukativnog, istorijskog programa Viral History arheolog i autor knjige „Kraljevi reka“ dr Ket Džarman govori o uticaju, karakteru i nasleđu Vikinga i njihove kulture. U m...
više
noć knjige priča koja traje  laguna knjige Noć knjige – priča koja traje!
01.06.2023.
Dragi čitaoci, Otpočinjemo još jednu avanturu zvanu Noć knjige! Noć knjige odavno nije samo noć, već tri dana dolaženja, vraćanja, ponovnog svraćanja i bar još jednog obilaska za svaki s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.