Prikaz romana „Nulti kilometar“: Preporod u srcu Himalaja

Romani o ličnom razvoju, kao i feel good štiva, poslednjih godina postali su pravi hit. Ono što ih unapred preporučuje najširoj publici jeste zasnovana kritika oprobano anksioznog zapadnjačkog načina života uvijena u fikcionalni okvir. Međutim, kako neka knjiga iz dotičnog (pod)žanra uspeva da u nemilosrdnoj konkurenciji postane vrhunski bestseler i, u isti mah, delo koje pruža nešto više?

Za odgovor na ta pitanja „Nulti kilometar“ francuske autorke Mod Ankaue (1971) deluje kao najprikladniji mogući primer. Čini se, najpre, da siže romana omogućuje obrte nesvojstvene ovakvom tipu literature. Glavna junakinja, tridesetčetvorogodišnja Mael, isprva je predstavljena kao naizgled prototip uspešne i dobro organizovane mlade Parižanke, koja usled poslovanja na zavidnom nivou misli da je srećna dok joj njena prijateljica obolela od raka dojke, doktorka Roman, ne traži nesvakidašnju uslugu: da umesto nje otputuje u Nepal i vrati se sa zagonetnim rukopisom koji bi mogao doprineti njenom izlečenju posredstvom drevnih bliskoistočnih metoda.

I pored početnog kolebanja i skeptičnosti, protagonistkinja se ipak odlučuje za odlazak na put. A kada stigne na svoje odredište, u susretu sa budističkom kulturom i jednim guruom, Mael dovodi u pitanje mnoga svoja dotadašnja poimanja. Neočekivano shvata da je do tada u previše malim količinama pribegavala introspekciji, meditaciji. Iako je isprva, posebno uzevši u obzir iscrpljenost usled dugačkog puta, verovala da će u Nepalu boraviti svega nekoliko dana, u srcu Himalaja doživeće najveću avanturu svog života: potragu za sobom, za istinom o sebi.

Pripovest o telesnom spasavanju prijateljice Roman počinje da teče naporedo sa mentalnim spasenjem glavne junakinje, pre svega sa lečenjem njenog ranije neobuzdanog ega. Saveti kako da ga utišamo i smirimo, te postignemo ono što Ankaua naziva stanjem ljubavi – koje se poistovećuje sa stanjem sreće –mnogobrojni su i raznovrsni, a imaju i tu vrlinu što su dostupni svima.

Maelini dijalozi s guruom omogućuju da se dosta dubokoumnih znanja iz istočnjačke religije i filozofije organski obrete u tekstu. Sa takvim sadržajem postaje jasno da je „Nulti kilometar“ feel good samo po svom jednostavnom i prijatnom stilu, bez suvišnih „ukrasa“, sa tek povremenim izletima u tantrički lirizam; stilu koji, sveuzev, omogućuje fluidno i empatično čitanje. Utoliko lakše shvatamo da smo svi pomalo kao Mael: koliko god pouke koje dobija delovale očigledno, ubrzan način života nam onemogućuje da ih detektujemo.

Postoje barem još dva bitna momenta koji „Nulti kilometar“ izdvajaju iz većine romana o ličnom razvoju, a i većine romana, uopšte. Naime, i što se tiče

inicijacijskog putovanja na Daleki istok, i, nažalost, lečenja kancera, štivo je – autobiografsko. Na kraju, zapravo na samom početku, Mod Ankaua je knjigu najpre izdala u stotinu primeraka, koje je poklonila sebi najbližim osobama, da bi zatim, usled pojačanog interesovanja, nove primerke prodavala na platformi za samostalna izdanja, što ju je dovelo do respektabilne izdavačke kuće i prodaje romana u milion i po primeraka za nekoliko godina. Ne postoji baš mnogo knjiga sa ovakvom sudbinom.

Autor: Domagoj Petrović