Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Muk“: Ekološki triler - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Muk“: Ekološki triler

Deo dosadašnjih narativa Gorana Milašinovića (1958) mogao bi se svrstati u postmodernističke, a drugi deo u neorealističke, čiji je najizrazitiji predstavnik možda zbirka priča „Lekari“, objavljena u Laguni 2015. godine. Baš kao u toj knjizi, autor u romanu „Muk“ ključnu pažnju poklanja likovima, pri čemu njime u svoju poetiku uvodi elemente trilera. Oni su oprezno utkani u siže, ali na ključnim mestima – baš kada može da se desi da čitalac zaboravi na nekog, isprva sporednog, lika poput novinarke i političke aktivistkinje Kristine, čija je glavna zasluga u radnji u svojstvu gimnazijske drugarice glavnog junaka, lovca i bogataša Alberta Fonde di Koradija Tita, on(a) se vraća sa važnim zadatkom koji će, u konkretnom slučaju, smrsiti konce protagonisti. Isto kao što su svi njegovi saradnici u unosnom krivolovu međusobno povezani, čak i kad među njima dođe do razilaženja, tako je svaki od likova upućen na ptice koje su prikazane u širokoj lepezi, u svojstvu žrtava biznisa, lova i perverznih večera, ali i kao jedini predmet ljubavi jednog državnog administrativca i izbeglice Sima, te, što je još važnije, jednog autističnog dečaka Nevena. Čitalac isprva teško može da nasluti da veza ova dva junaka premašuje kumstvo prvog sa ocem drugog i da jedan sporedan lik može da praktično spase onog s kojim publika potencijalno najviše saoseća zbog njegovih malih godina i zaostatka u razvoju, a takav njihov odnos takođe pokazuje koliko su Milašinovićevi junaci upućeni jedni na druge. Utoliko se lakše povezuje razuđena radnja koja u širem smislu pokriva početak dvadeset prvog veka i nekoliko decenija pre njega, ali u najužem manje od deset godina u kojima Tito razvija krivolov u Vojvodini i švercovanje njegovih objekata u Italiju radi razvijanja biznisa u vidu organizovanja basnoslovno skupih večera za tamošnju elitu.

Nevenov profil je značajan za savremenu srpsku književnost jer njime ona dobija plastično opisanog junaka-predstavnika sve prisutnije i aktuelnije, ali i dalje nedovoljno ispitane bolesti. Slično je i sa temom krivolova i odnosa prema prirodi, koji je s razlogom naveo dr Petra Pijanovića da napiše da je ovaj roman „zanimljiv, dobro motivacijski vođen i pripovedački uverljiv ekološki triler.“

Autistični dečak, krivolovac i biznismen, novinarka i politička aktivistkinja, državni administrativci, ali i (italijanska) sudinica (Titovog slučaja), kuvari, aristokrate, stvarni i glumljeni predstavnici elite, šverceri... – vrlo je široka paleta likova poslednjeg Milašinovićevog romana. Autor je u najboljem (neo)realističkom maniru, za potrebe verodostojnosti očigledno proučio građu, to jest prateća svojstva svih poslova koje likovi obavljaju, odnosno stanja u kojima se nalaze ili mogu da u njih zapadnu. Slično je sa različitim toponima gde se siže odvija: Udine, Trst, Doroslovo, Sombor, Budimpešta...

Iako je odnos dobrog dela likova romana prema prirodi više nego problematičan i bahat, autor se kloni moralizovanja i umesto kazivanja stavlja akcenat na prikazivanje. Rezultat je u muku rečitijem od ma kakvih kategorizacija, u skladu sa sklonošću lepe književnosti da sižejno osposobi pauzu, muku kakav nas čeka ako se naša bahatost prema prirodi ne izmeni, muku koji je znalački, zbog kratkoće i višeznačnosti reči, izabran za naslov romana.

Autor: Domagoj Petrović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
u laguninu bajkoteku stiže priča o učenom princu i princezi čarobnici video  laguna knjige U „Laguninu Bajkoteku“ stiže „Priča o učenom princu i princezi čarobnici“ [video]
24.03.2023.
U Laguninoj Bajkoteci ovog petka čitamo priču iz „Hiljadu i jedne noći“ – „Priča o učenom princu i princezi čarobnici“. Saznajte kako je jedan maleni majmun postao sultanov vezir i kako ga je prelepa ...
više
omiljeno ubistvo fjodora dostojevskog laguna knjige Omiljeno ubistvo Fjodora Dostojevskog
24.03.2023.
Sredinom sedme decenije 19. veka Rusiju je zahvatila pomama za onim za šta se danas širom sveta koristi naziv true crime. Obuhvatne liberalne reforme cara Aleksandra II – među kojima je verovatno najz...
više
mark levi pisanje je izvor slobode laguna knjige Mark Levi: Pisanje je izvor slobode
24.03.2023.
Jedan od najpopularnijih francuskih pisaca Mark Levi otkriva kako je došao na ideju za roman „Sedam godina za večnost“, priču o prevlasti dobra ili zla. Zapisivali ste priče koje ste izmišljali za ...
više
stefan marković umetnost ne može da umre laguna knjige Stefan Marković: Umetnost ne može da umre
24.03.2023.
Stefan Marković, novinar, prošle godine objavio je svoj prvi roman „Pokojnik drugog reda“. U mešavini burleske i satire, Stefan nam na duhovit, ali pronicljiv način, dokazuje da je fenomen apsurda oda...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.